Анализа

На граници са Русијом Турска прави «татарско Косово»


Аутор текста: Кирил Губа, политиколог са Крима
Превод: Антонела Бијелић

У украјинској области Херсона која се налази на самом југу земље на граници са руским Кримом, у последње време дешавају се веома забрињавајуће ствари. Турска намерно распирује напетост и оружани сепаратизам Татара, по узору на Косово. Главни циљ ових дешавања је држати полуострво Крим под сталном напетошћу. Самим тим Турци хоће да се освете Москви за њено деловање у Сирији и истовремено да ојачају своју позицију у Украјини која се распада.

1734510

Знатни напори Анкаре су усмерени на подршку планова за изградњу кримско-татарске националне аутономије у јужном делу Херсонске области. И ако тамо никне државоликаструктура у облику аутономије кримских Татара, она ће се де-факто налазити под контролом Турске. «Херсон је турска земља», «Османска империја се поново рађа» – овакви слогани на турском и арапском језику у последње време се врло често срећу на улицама градова и села у области Херсона. Тежња Турске да овај регион увуче у своју зону утицаја уклапа се у неоосманлијски курс Реџепа Ердогана који је заснован на историјском сећању на вазалну зависност територије северног црноморског приобаља од „светле Порте“.

Као непосредан извођач херсонских планова Анкаре, појављује се екстремистичка организација «Меџлис кримско-татарског народа» (која је забрањена на територији Руске Федерације). Релативно недавно су објављени тајни извештаји Службе безбедности Украјине, који сведоче да су руководиоци те радикалне кримско-татарске структуре више година добијали финансијску помоћ од Турске и да су се бавили обавештајним пословима у тој земљи.

Данас протурски меџлис у својим рукама држи власт у земљама које су дате њему  на милост. Буквално прошлог месеца је постало познато да на територији Херсона, кримско-татарски екстремисти већ формирају «владу» будуће националне аутономије и да намеравају да створе сопствену кримско-татарску војску. Заправо, у том региону већ делују незаконите оружане формације меџлиса – такозвани «добровољачки батаљони», чији војници врше терор над локалним становништвом.

Војну помоћ херсонским аскерима (у преводу са турског реч «аскер» значи – војник, борац) пружа Турска. То се у првом реду види по војним униформама и по муницији. Иако на званичном нивоу Анкара негира подршку кримско-татарским борцима, нема основа да јој се верује. На крају крајева она такође категорички негира и подршку џихадистима у Сирији,  али конвоји аутомобила  са турском оружјем и муницијом и даље прелазе сиријску границу.

Осим тога, Турска шаље у Украјину војне инструкторе који обучавају војнике батаљона меџлиса. Присуство турских инструктора у више наврата је забележено  у области Херсона, и на линији додира супротстављених страна у Донбасу.

262bedf9801f9f82a601ccc184c6a11f_m

Још једнан елемент турске помоћи «татарској браћи» је слање страних разбојника у Украјину. Ради се о томе да огромна већина кримских татара уопште не жели да напушта родни Крим, и да постане топовско месо у рукама турских марионета. И како би допунили број бораца за «татарску републику» Турци им шаљу у помоћ «једноверну» браћу која имају богато ратно искуство. У ту групу спадају чланови турске неонацистичке организације «Сиви вукови» (Boz kurtlar) и исламисти из Сирије, укључујући и терористе из «Исламске државе». Кијевска владајућа хунта се нада да ће искористити те фанатике у борби против самопроглашене народне републике Донбаса и за провокације усмерене ка Русији, због чега се  за њих по убрзаној процедури израђују украјински пасоши.

Активност Турске у области Херсона није исцрпљена подршком кримско-татрских паравојних одсека. Та замља у том региону спроводи «меку» експанзију. По њеној иницијативи успостављена је директна ваздушна и морска размена Турске са облашћу Херсона, повећао се интерес турских инвеститора, рађа се мрежа сарадње са турским регионом. На тај начин Анкара постепено интегрише ову јужноукрајинску област али и то и даље не претпоставља њен улазак у састав Турске Републике.

Кроз утицајну кримско-татарску дијаспору Турске и бизнисмена, Анакра стимулише процес татаризације Херсона. Она посебно финансира изградњу насеља у којима би кокомпактно били насељени кримски Татари. На пример, кримско-татарска дијаспора турске престонице спроводи крупан пројекат који обезбеђује изградњу станова и инфраструктуре на простору од 20 хектара.

Појава ове етнички-криминалне енклаве на граници са Кримом и добијање њене политичке самосталности под кишобраном Турске, представља претњу Русији. Војне присталице «херсонске татарске републике» већ организују провокације на граници Украјине са Кримом и то ће радити и даље, можда чак и са применом оружја против руских граничника. Наставиће се покушаји да се на полуоство убаце диверзанти и терористи (на пример у виду избеглица или туриста), који ће се постарати да дестабилизују ситуацију.  Следећи правац овог подлог деловања слуга Анкаре је информационо-психолошко деловање на Татаре Крима у циљу подстицања њиховог антируског бунта.

Наравно, Москва врло лако може да реши овај «херсонски проблем» путем силе, али то се разматра тек као крајње решење. Истовремено, јасно је да ако се борци меџлиса одлуче да војно нападну Крим или на организовање терористичких напада – Русија ће одговорити. Није искључено да ће одговор Русије бити потпуно уништење «осињег гнезда» на југу Херсона.

За сада Анкара не жури да на област Херсона пренесе основни фронт геополитичке борбе са Русијом. Али ко може да гарантује да у блиској будућности психолошки неуравнотежени Ердоган не «запали» баш тај регион, и да у свету неће настати још једна више горућа тачка?

2 replies »