АКТУЕЛНО

Турци и Грци се на државном нивоу сукобили око Свете Софије


erdogan-muslim-worshipers

У ИСТО КЛУПКО СЕ УПЛЕЛА И РЕЗОЛУЦИЈА НЕМАЧКОГ БУНДЕСТАГА И ЈЕРМЕНСКИ ПРВОЈЕРАРХ У ТУРСКОЈ

  • Потрес изазвала турска провокација: свакодневни намази и читање Курана током читавог муслиманског светог месеца Рамазана. Први обред обавио је челник државне Управе за питања религије (Дијанета), главни муфтија, Мехмет Гермез
  • Грчка дипломатија је одреаговала нотом у којој пише: „Сматрамо регресивним… читање Курана у храму Свете Софије у Истамбулу поводом Рамазана. Наметљиви муслимански ритуали, који се граниче са фанатизмом и спроводе у самом споменику светског културног наслеђа, несхватљиви су и показују недостатак поштовања и реалног сагледавања. Такви поступци су неспојиви и са савременим демократским и световним друштвом“
  • Страсти је додатно узбуркао намесник Константинопољске патријаршије Јерменске апостолске цркве, архиепископ Арам Атешјан, писмом у којем је осудио понашање Бундестага тврдећи да се тешка историја јерменског народа користи као инструмент за „оптуживање и кажњавање турске нације и Турске на међународној политичкој сцени“, алудирајући на „коришћење“ јерменског народа од стране „империјалистичких сила“
  • У Јерменији је неколико опозиционих посланика понашање чувара патријаршијског трона назвало „срамотом без преседана у читавој јерменској историји“ и позвало католикоса свих Јермена, Гарегина II, да покрене одузме звање Атешјану

Пише: Станислав  СТРЕМИДЛОВСКИ

 

МИНИСТАРСТВА иностраних послова Грчке и Турске разменила су нападе по питањима вере.

Повод је била одлука турских власти да искористе највећу хришћанску светињу, храм Свете Софије у Истамбулу, који је од прошлог века музеј Аја-Софија, као место на којем се одвија свакодневни намаз и читање Курана током читавог периода светог муслиманског месеца Рамазана.

Први обред обавио је челник државне Управе за питања религије (Дијанета), главни муфтија, Мехмет Гермез.

Бивши шеф грчког МИП, Дора Бакојани, изјавила је да одлука о муслиманским молитвама у Светој Софији „претвара храм у џамију“ и назвала одлуку Анкаре „провокативним и необјашњивим чином“, који демонстрира „непоштовање према свим православним хришћанима у свету“.

Уследила је званична изјава и из министарства иностраних послова.

„Сматрамо регресивном изјаву турских власти о читању Курана у храму Свете Софије у Истамбулу поводом Рамазана – наводи се у ноти грчког  министарства . – Наметљиви муслимански ритуали који се граниче са фанатизмом и спроводе у самом споменику светског културног наслеђа несхватљиви су и показују недостатак поштовања и реалног сагледавања. Сем тога, такви поступци су неспојиви са савременим демократским и световним друштвом“.

Узвраћајући, секретар за штампу МИП Турске, Тани Биглич, позвао је Атину да следи „здрав разум“ и да не меша „антиисламизам са  савременошћу“. По његовим речима, понашање грчке стране је „неприхватљиво“, додајући да Грчка дуги низ година не дозвољава да се у њеном главном граду изгради џамија и да омета верске слободе турске мањине у Западној Тракији.

„У вези с тим ми желимо да подсетимо да поштовање других религија и њихових форми изражавања припада вредностима савременог демократског и световног друштва“- нагласио је прес – секретар турског министарства.

Проблеми у вези са изградњом џамије и поштовања верских слобода у Грчкој и раније су били предмет пажње у Анкари. Још 18. маја ове године турски дипломатски ресор издао је саопштење у којем је садашњу ситуацију са турском мањином у Западној Тракији назвао „веома далеком од оптимистичких становишта грчких власти“.

Како је саопштило турски лист Hurriyet Daily News, пре тога је Атина критиковала универзитетску конференцију у Турској на којој је разматрана тема „Турски идентитет муслимана у Западној Тракији“ видећи у томе „“подгревање напетости“ између Грка и муслимана.  Анкару љути то што Грчка квалификује мањину која живи у Западној Тракији као верску – муслиманску, а не жели да је види као етнички – турску.

Сем тога, Турска позива Атину да удовољи молбама за отварање школа за мањине, да призна изабране муфтије у општинама и да врати држављанство етничким Турцима, које су они изгубили по чл. 19 закона о држављанству Грчке из 1955. („лице које није грчког порекла и напустило је Грчку без намере да се врати, може да изгуби грчко држављанство“).

Ипак, шта се то тиче Свете Софије и читања Курана?

Посланик турског парламента из владајуће партије Праведности и развоја (АКР), Шамил Тајар, који је већ „постао познат“ по предлогу да оборе још један руски авион после пораза истамбулског кошаркашког клуба „Фебербахче“ у мечу са московским ЦСКА у финалу Евролиге, заплео је у исто клупче истовремено неколико проблема. У свом блогу он је написао да пошто су „Сједињене државе на страни РКК – Радничке партије Курдистана), а Немачка се држи лажи о (јерменском) геноциду, понашање пријатеља се мења“ и „сада смо ми на реду. [Света]  Софија мора да буде отворена за клањање“.

Другачије речено, Анкара је одлучила да искористи верски фактор као адут у игри поводом признавања геноцида над Јерменима, чији је један од елемената постала резолуција немачког парламента.

Први корак представља – тв пренос муслиманских молитви из Свете Софије. Други је – писмо које је председнику Турске, Реџепу Ердогану, упутио намесник Константинопољске патријаршије Јерменске апостолске цркве, архиепископ Арам Атешјан, у којем је осудио понашање Бундестага тврдећи да је гласање о том „осетљивом питању било политизовано“.

Како је истакао Атешјан, тешка историја јерменског народа сада се користи као инструмент за „оптуживање и кажњавање турске нације и Турске на међународној политичкој сцени“, алудирајући на „коришћење“ јерменског народа од стране „империјалистичких сила“.

Писмо архиепископа изазвало је огорченост код неких представника јерменске заједнице. Водећи турско-јерменски лист  Agos објавио је позив Атешјану апелујући на његов „здрав разум“ и сматрајући коришћење званичне реторике турских власти у том погледу као „увреду предака, погинулих и преживелих“.

У самој Јерменији неколико опозиционих посланика назвали су понашање чувара престола патријаршије „срамотом без преседана у читавој јерменској историји“ и позвали католикоса свих Јермена, Гарегина II, да покрене питање о одузимању звања Атешјану.

Међутим, тешко да уопште вреди да се предузимају било какве хитне одлуке уочи посете папе Римског Франциска Јерменији у јуну ове године, утолико пре што ми не можемо да знамо све околности под којима се појавило писмо архиепископа. У Турској и даље живе Јермени, и мада су данас мањина, а сутра – неће ли постати таоци?

Италијански католички портал Asia News већ је ових дана упозоравао да признавање немачког парламента да је убијање Јермена 1915. геноцид, може да унесе непремостив раздор између Берлина и Анкаре, као и између Турске и Европе и подсетио како је 29. маја на свечаности поводом османлијског заузимања Константинопоља у храму Свете Софије турски председник алудирао на носталгију по империји, наглашавајући тријумф Златне Порте над Западом и не само над њим.

Ствара се утисак да Ердоган свесно не жели да „игра“ са својим спољнополитичким опонентима на њиховом „демократском пољу“, већ одлази у историјску прошлост, сматрајући да отуд може да делује ефикасније.

Турски председник је јавно и раније доста пажње посвећивао етничком фактору и питањима крви расуђујући ко је прави Турчин, а ко није. Изгледа да долази време када и религијски фактор и конфесионалну припадност, Анкара почиње да експлоатише у области међународних односа. Ипак, живећи у стакленој кући -опасно је гађати се камењем.

Ако се конфликтни међуверски проблеми са спољне политике пребаце на унутрашњу, то ће за Турску постати озбиљан и опасан изазов.

 

Превела Ксенија Трајковић/ ФАКТИ

———-

12.6.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић