АКТУЕЛНО

Цена горива и анализа акциза (удела акциза за нафтне деривате): Што је много, много је… Шта је следеће? Акцизе на хлеб и млеко?


 

Vece-akcize

Када је речено да ће отварањем тржишта горива, тј. наша је обавеза према ЕУ, за наша настојања за улазак у чланству ЕУ, а то је сигурна гаранција, да ће то повећати конкуренцију на нашем тржишту и то ће довести до пада цене горива. А, шта ми имамо… Обрнуто… и даље стање на нашем тржишту горива нема везе са стањем на тзв. светском тржишту горива.

Како каже Вучић, у Србији нема пљачке, нема монопола, нема криминала, нема корупције, привреда полако али сигурно “шири крила”, а ово од сада је само још једно у низу рутинско усклађивање цена, вероватно од стране бизнисмена са основном школом, са пиштољем у сакоу, блиндираним аутом и 20 радника наоружаног обезбеђења.

Када се од државе направи паланка, као у нашем случају, запањујуће је да још увек уопште има шта да се краде. Без обзира што су у својој нечасти и безвласти укључили и разноразне политичке аналитичаре, психологе, социологе и све до једног скромнога знања, народ се не може варати и понижавати у недоглед. .

Увоз и прерада сирове нафте су у 100% власништву НИС-а. Домаћу сирову нафту НИС вади и не плаћа реалну цену. Цена прераде је највиша у свету и укључена је у цену деривата. Увоз евро дизела је слободан и зависи од цене на берзи, транспорта и понуде и потражње и да може била би нижа, али акцизе су превисоке.

danijela4

Шта мислите из којих извора се финансирају државне агенције, онолики шљунак просут по путевима, зидање зида на сред пута? Такође, мора да се надокнади то што је НИС поклоњен у замену за територију до које нећемо бар у овом веку доћи. Патриотизам је скуп спорт, а плаћамо га једино ми док политиканти убирају огромне провизије.

Не знам где су сада они неолиберали који се често јављају у коментарима да “бране” неолиберализам и “слободно тржиште”? Које слободно тржиште? Па, ово је класичан пример онога што се зове “квази-монопол” где су се власници крупног капитала договорили, где су се корупцијом повезали са државом, и где експлоатишу монополски положај.

Ми сада не плаћамо гориво ни по каквој тржишној цени, него нам неколико људи диктира цену. Замислите сада када би се приватизовао водовод, па производња струје, па сав градски превоз, па Телеком… Воду би плаћали 10 динара по чаши, а ко нема тај нека цркне жедан.

На следећој табели, погледајте структуру просечне цене горива по једном литру.

danijela2

Манимо се приче о слободном тржишту, држава треба да нађе начин да повећа своје буџетске приходе, али не преко цене горива и без икаквих договора са увозницима нафте и њених деривата. Из табеле се може видети које намете држава узима. Накнада за обавезне резерве, акциза, ПДВ. Што је много, много је.

Први пут чујем од Вучића да је “отворено тржиште” криво за монополизам. Па, или је отворено или је монополско. Биће да је хтео да каже да је главни кривац држава која је и једним делом нафтном лобију препустила да сам формира цену без да пре тога обезбеди услове за стварно отворено тржиште.

Тржиште нафтних деривата је отворено, свако може да увезе колико хоће и чега хоће, па се и цене слободно формирају. У ствари, они се између себе све договоре, заједно да државом. Према томе, приватне пумпе могу да бирају одакле ће да увезу нафту и у складу са тим дефинишу своје цене.

Када погледате следећу табелу, можете видети да велики део од наплата акциза, управо јесу акцизе на деривате нафте.

danijela1

Од 2005. године која је узета за ову анализу, на следећем приказу само можемо видети прогресиван раст акциза и удео акциза на нафте деривате. Имају ли меру, да ли ће стати?!

danijela3

Компликован државни апарат, неефикасан порески систем, немогућност наплате пореза (прима ли неко плату “на руке”?), разне малверзације типа ”ја теби ти мени да се пребијемо и прикажемо да нема промета” и сличне ствари, па ето потребе да се прикупи одакле може.

Све је у општем хаосу. Пропадају фирме, нема ПДВ-а, нема прикупљања пореза из других извора, држава грца и дави се, па онда удри по џепу грађана. Реално је очекивати да ће то исто наставити. Тако је то кад са “200.000 нових радних места” паднеш на борбу за опстанак.

Држава не може да наплати порезе, а паре су јој потребне, па смишља начине како да “закачи” нове порезе уз оно што морамо да купимо.

Шта су акцизе на гориво него порез?

Шта је оних 150 динара за ТВ уз рачун за струју него порез?

Шта је следеће?

Акцизе на хлеб и млеко?

Градски превоз? Воду и грејање? Одећу и обућу?

“Донације” држави уз карте за градски превоз или биоскопске карте?

Средити порески систем, па онда да видимо да ли је пуно или није, па ако је пуно да их отерамо све комплет. А, овако нападну са свих страна и на разне начине, нешто погоди мене, нешто погоди тебе, нема критичне масе, па наравно да нема ни побуне.

 

Мр Данијела Ружичић, економски аналитичар

Извор: блог аутора

———-

17.6.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић