Зоран Влашковић

Зоран Влашковић: Поводом 627 година од Косовског боја – Споменик, чувар српске историје и јунака


Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи 1941. до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године. У споменик уграђено 17.200 камених блокова – Највећи белег српске историје данас чува косовска полиција. – Муратово турбе нико никад није чувао.

s1

Пише: Зоран Влашковић
23. јун 2016. КМ Новине 

 

У историји српског народа најзначајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простуру везује се за 28. јун 1389. године, дан када се пре 627 година, одиграла Косовска битка са десне стране ушћа Лаба у Ситницу, а споменик на Газиместану је на видиковцу да би сведочио најјаче о судњем боју освајачког похода Турака према Европи.

У боју на Косову, погинула су два цара, српски цар Лазар у одбрани од османлијских освајача и турски цар Мурат који је кренуо у велики освајачки поход на Балкан и Европу.

Битка на Косову пољу, у долини фресака, свете српске земље, од тада постаде кључна епизода епске поезије српског народа. Од тада овај датум за Србе је истовремено и историја и мит и симбол српског страдања у одбрани земље од непријатеља. Од битке на Косову, Косово добија симболичну вредност у дефинисању српског идентитета.

Брисање историје

Легенда и многи епови кажу да су после Косовске битке по планинама почели да круже духови девет синова племенитог Југ Богдана, што су сви до једног страдали у тој бици коју су православни хришћани водили да би земљу са више од хиљаду светиња одбранили од освајачког похода отоманских Турака.

Дуго после Косовске битке, препричава се, српске мајке су поздрављале своје новорођене синчиће са ”Здраво, мали осветниче Косова”! А напаћени и поробљени српски народ на Косову, дуго после битке, историја каже, због велике туге, није започињао никакве велике послове уторком, пошто је тог дана започела историјска битка на Косову пољу (15. јуна по старом календару) односно 28. јуна, по новом, 1389. године. А сама битка трајала је више дана! Такође, после битке, сведоче легенде, на Газиместану су почели да ничу црвени Косовски божури, који су добили црвену боју, како се верује, од крављу натопљене земље Косовских јунака.

Колико је за Србе велика и знаменита историја Косовске битке, толико је велика и страдалничка историја споменика Косовским јунацима на Газиместану који су рушени и обнављани четири пута током 627 година од најзначајнијег датума српске историје.

Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара Деспот Стефан Лаазаревић (1374 – 1427) oко 1395. године. Деспот Стефан Лазаревић био је писац, велики покровитељ културе и уметности а најзначајније дело му је ”Слово љубље”. Турци су срушили споменик само пола века од његовог постављења и дуго после тога на Газиместану, попришту Косовске битке, није било никаквог обележја.

Не зна се тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета. Многи историчари кажу да је то било крајем XVII века. Дрвени споменик је био пар деценија на месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили.

– Трећи споменик на Газиместану, висок седам – осам метара, подигнут је 1924. године 12 година после коначног ослобођења Косова од Турака октобра 1912. Њега су подигли грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. На бронзаној плочи на споменику је писало ” Јунацима палим за крст часни, слободу и право свога народа 1389 – 1912”. Војска Краљевине Југославије из гарнизона Приштине овде је редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У правом смислу споменик је тада доживео поштовање и био је симбол части, храбрости и оданости отаџбини.
4

Многи су војници тада са Газиместана носили са бусеном земље црвене Косовске божуре свуда по Србији , одакле су долазили на служење војске на Косову – говори Милутин Милисављевић, из Звечана, врсни познавалац косовске историје и историје Срба уопште. Милисављевић има најкомплетнију документацију са фотографијама о Газиместану и многу другу историјску грађу везану за Косово и Метохију.

И трећи споменик на Газиместану, подигнут 1924. године, Албанци су до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године. Тако је и трећи пут најзнаменитији белег српске историје укоњен са попришта Косовске битке и лица земље.


Сада полиција чува монумент

Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен је 1953. године. Од јуна 1999. године, оаза српске историје на Газиместану је у бодљикавој жици и под даноноћном стражом.

До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници Кфора из Норвешке, Луксембурга, Аустрије, Словачке… а од тада само припадници косовске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно један Србин.
Преко магистралог пута од Газиместана, споменик погинулом турском цару Мурату, Муратово турбе, турском освајачу нико никад није обезбеђивао а никaда од Срба није било покушаја, нити је икада икоме падало напамет да руши споменик погинулом турском цару.

Данашњи споменик на Газиместану висок 25 метара саграђен је за равно 927 дана, за две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених блокова у разним нијансама извађених из грачаничког каменолома. Споменик је рад архитекте Александра Дерока. Има облик средњовековне куле. Унутар споменика могу се прочитати, исписаним гвозденим словима утиснутим у камену, стихови у славу херојске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на првом мермерном споменику који је на Газиместану подигао Деспот Стефан Лазаревић око 1395. године.

На врху споменика налази се бакарна велика плоча на којој је угравирана формација српске и турске војске у Косовској бици 1389. године. И овај споменик су Албанци јуна месеца 1999. године минирали и делимично оштетили.

Приказ тока битке и формације српске и турске војске током Косовске битке.  

Приказ тока битке и формације српске и турске војске током Косовске битке.

Монумент српске историје, светионик прошлости, белег српског мита и данас је у опасном окружењу Албанаца недобронамерника, оних који у време Косовске битке овде нису живели. Споменик на Газиместану има свакодневне посете а највише сваке године за 28. јуна, на дан Косовске битке. За 600 – годишњицу Косовске битке 1989. године овде је дошло, како је објављено, милион људи.

 


zoki
Извор: КМ Новине

2 replies »

  1. Хвала аутору на тексту којим описује историјат споменика на Газиместану.

    Него, докле ћемо Шиптаре да називамо Албанцима.Они су Шиптари или Арбанаси и они су уљези на србској земљи како на Косову и Метохији тако и у данашњој Албанији која је такође србска земља.

    Тај назив Албанци је наметнут од нама непривржених светских сила у циљу стварања велике Албаније чији би већински народ требали да буду Албанци односно Шиптари
    Ради тога назовимо их правим именом каквим се они одувек ословљавају и будимо бар у мислима и говору корак испред декларисаног нам непријатеља.

    Свиђа ми се