ДРУШТВО

Шта се дешава са мојим народом, није ми јасно…


Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
26.6.2016.

Као обичан грађанин ове земље напрежем све своје мождане вијуге да бих успела да схватим који шејтан витла мојом Србијом. Зашто шејтан, објаснићу накнадно.

Srpski-narod...

Ономе ко тражи и нађе истину у дневним таблоидима или на ТВ екранима, скидам капу и јавно одајем признање. Гледајући недавно госпођу Мају Гојковић као председавајућу у Скупштини, сетих се да је не тако давно, одевена у фереџу као Кучук Султанија нас Србе представила свету као муслимане, и Бог нека ми опрости на мислима које су ме спопале спрам ње и којих нисам у стању да се ослободим ни уз Божију помоћ… И није да се не трудим, опрости ми Боже, али њена излагања у Скупштини, начин на који равним, безличним гласом прекида и врши вербално насиље над посланицима опозиције, оставља ми мало простора за покајање. ( У својим црним сновима ја витлам сатаром изнад њене главе и много се радујем, скоро па као да су ми јавили да је Вучић абдицирао, или предеседник Тома поцепао диплому).

Таман се мало смирим, а онда објаве да је Зукорлић добио ресор образовања! Оно, истина, није заменио Вербића, али не значи да неће. Шта ако Вучић покаже добру вољу да изиђе у сусрет Шиптарима па, на конто наших ентитета на Космету, постави рецимо Харадинаја на место Вербића? Хоће ли просвету завити у црно и oденути у фереџе? Само питам. И питам се у себи још и то – имам ли ја уопште државу или сам на правди Бога постала бескућник, безземљаш?
Шта се дешава са мојим народом, није ми јасно…

У мом граду је за градоначелника изабран разроки гинеколог децеубица. Е сад, преваспитани Срби који покушавају да се придруже Европској Унији имаће штошта да ми замере на овој реченици. Прво ће да ми кажу да сам неваспитана јер сам му навела недостатак оним „разроки“.

Мој демант гласи: драги мој народе Сербски, у нашим последњих пола века народи запада излили су увреда и жучи по нама у толикој мери да би се и отровница онесвестила, клали су  наш  народ, вадили му и продавали органе, протеривали га  са вековних  огњишта, бомбардовали га уранијумом који, молим Вас  не мучите ми душу глупошћу, никако не може да буде мање радиоактиван био осиромашен или не, то је само игра речи. И онда бих ја морала да се извињавам због нечега што је очигледно.

Да ли то значи да ће господин бити мање разрок ако се ми будемо правили да није тако или да ли ће цар бити мање го а ми Срби за западне господаре мање геноцидни, како често воле да кажу? За оно „децeубица“, немам намеру да се извињавам, јер je у Основном суду мога града вођен кривични поступак против истог за тешко кривично дело против здравља људи, односно смрт нерођене бебе и мада су, чујем, њега недавно ослободили оптужбе, то не значи да је беба мање мртва, само смо ми више глупи и лажљиви и неспремни да се погледамо у огледало и видимо праву слику ко смо и где се тренутно налазимо.

Зато, јавно молим господу политичке аналитичаре да се, уместо што се међусобно оптужују и пребацују одговорност један на другога, удостоје и буду искрени  макар једном у животу и кажу народу истину онако како би му поручио краљ Иби: Ој, народе мој може лако да буде, али ја сам променио владу и објавио сам преко новина да ће се плаћати сви порези два пута, а три пута они који би могли накнадно да се одреде. Таквим системом ћу се брзо обогатити, онда могу да побијем све живо и мирно да одем.

Или простим речником појашњено, јахаћемо вас све дотле док будете трпели и још мало преко тога, a главно оруђе ће нам бити Ваш страх – јер просто је невероватно да се негде око седам милиона становника физички боји шаке превараната који играју добро режирану представу а која нас кошта и живота и територија. И оно што мене фасцинира је да је народ Србије спреман о свему да говори, само не о истини, као да ће она бити мање болна ако се о њој буде ћутало.

Ето, то мени никако није јасно.