АКТУЕЛНО

ПРЕСС.РС: Резултати пописа или режирана сарајевска превара


Саша Аулић

Саша Аулић

Агенција за статистику Босне и Херцеговине објавила је данас званичне резултате пописа становништва из 2013 године. Српски представници претходно су се повукли из Централног пописног бироа, прегласани и незадовољни програмом обраде података према коме готово 200.000 људи, махом Бошњака, који живе у иностранству, добија статус сталних држављана БиХ.

Истовремено, званичници Републике Српске најавили су да неће признати данас објављене резултате, као и да ће Републички завод за статистику, након одговарајуће процедуре, објавити сопствене резултате за Републику Српску.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, које не признаје Република Српска, нити српски представници у заједничких институцијама, у Босни и Херцеговини живи 3.531.159 сталних становника, од чега је 50,11 одсто Бошњака, 30,78 одсто Срба, 15,43 одсто Хрвата, док се 0,77 одсто становништва није изјаснило. У поређењу са посљедњим пописом становништва одржаним 1991. године, Бошњака је више за 7 одсто, а Срба и Хрвата мање за 1, односно 2 одсто. Изражено у броју становника, Срба, у односу на 1991. годину, недостаје више од 270.000, Хрвата је мање за око 210.000, док је Бошњака мање за неких 130.000 људи.

Шта нам, с обзиром на изнесене демографске податке, говори ова компарација?

Као прво, данашњи крњи резултати, са или без 196.000 страних држављана, јасно доказују да је “ексклузивитет жртве”, који се у бошњачком корпусу свјесно и плански његује више од двије деценије, не само злонамјеран и за будућност заједничке БиХ штетан, већ и на потпуно лажним претпоставкама заснован мит. У супротном, како би било могуће објаснити то да је народ над којим су, наводно, извршени геноцид и етничко чишћење за вријеме протеклог рата, за 20 година процентуално нарастао за чак 7 одсто, док су агресори, Срби и Хрвати, у исто вријеме демографски назадовали за проценат, односно два, што у оба случаја значи више од 200.000 људи мање. Нарочито је тешко објаснити то како је “геноцид” преживјело 13.99 одсто Бошњака у Републици Српској, док су Срби, тобоже злочинци и агресори, у Федерацији БиХ сведени на 3.60 одсто и ниво статистичке грешке.

С друге стране, у погледу спорних 196.000 “становника”, уколико је суштина пописа становништва у једној земљи то да се сви људи који воде поријекло или су почетком деведесетих у њој живјели, попишу као стални држављани, онда би све балканске државе на папиру биле знатно бројније него што заиста јесу. Хрватска би, примјера ради, засигурно била бројнија за 300-тињак хиљада избјеглих Срба и најмање толико Хрвата у дијаспори. Међутим, чињеница да ти људи више не живе у Хрватској, те да се данас као стални становници евидентирају на пописима у другим земљама, ограничава могућност да се као такви попишу и у земљи у којој су претходно живјели.

Наведени примјер је, чини се, ствар елементарне логике. Држављанин Шведске који једном годишње посјети родбину у Градачцу, није стални становник БиХ. Уколико 196.000 страних држављана попишемо на тај начин, добијамо нетачне податке и сутра нећемо моћи да се ослонимо на њих.

Можда су, у случају БиХ, тачни и релевантни подаци, секундарни у односу на проценте и бројност појединих народа. Ако је заиста тако, онда је рјешење једноставно. Нови попис, на коме бисмо пописали не само Бошњаке, него овај пут и Србе и Хрвате, као и све остале који су, својевољно или не, напустили ову земљу деведесетих. Релевантне резултате, као ни данас, не бисмо добили ни тада, али би барем били “прецизнији“ и свакако праведнији.

———–

1.7.2016. pressrs.ba, за ФБР приредила Биљана Диковић

1 reply »