АКТУЕЛНО

Хорор сценарио 2: На челу државе нам је дефинитивно ментални пацијент- Како га „хоспитализовати“!?


ХОРОР СЦЕНАРИО 1- ДА ЛИ НАМ ЈЕ НА ЧЕЛУ ДРЖАВЕ „МЕНТАЛНИ ПАЦИЈЕНТ“!?

aleksandar-vucic-jutjub (1)

На жалост, један велики део нашег „идолопоклоничког народа“, који је у Брозовом комунистичком периоду пажљиво и темељито култивисан управо на „култу вође“, изгледа да у овој Вучићевој варијанти „Лажног цара Шћепана малог“, препознаје неког новог Месију, кога слепо, као у неком хипнотичком трансу, следи на његовом имагинарном на путу за „Бриселску Меку“; Наивно верујући да ће евентуалним уласком у ту неоколонијалну „заједницу (не)срећних народа“ решити све своје (разби)бриге….

Хорор сценарио 2: На челу државе нам је дефинитивно ментални пацијент- Како га „хоспитализовати“!?

MENTALNI PACIJENT

 М. Новаковић, ФБР- 30 јун 2016

УВОД

Када сам пре више од годину дана написао чланак „Хорор сценарио: Да ли нам је на челу државе ментални пацијент!?[1]“- упркос сведочанствима више анонимних психијатара и психолога (на жалост у данашњој „диктаторској и репресивној“ атмосфери у Србији, они се нису усудили да то потврде и јавно), да се када је у питању премијер Вучић, дефинитивно ради о ментално нестабилној особи, и да је веома проблематично да таква особа буде на челу наше нације- ја сам у то време можда и имао неке резерве, подсвесно дозвољавајући могућност да се ради и о неким пролазним „емотивним кризама“ особе недорасле државничким изазовима и кризним временима у којима данас живимо. На жалост у међувремену психотични и неуротични наступи премијера су све више учестали, и често се пред нашим очима претварају у отворени мобинг и вербално силеџијство, према медијским посленицима, политичким противницима, обичним грађанима, али и према његовим верним и (не)послушним политичким следбеницима и сарадницима…

У многим својим недавним медијским наступима премијер (тренутно мандатор фантомске владе) Вучић нам је поново пружио непобитне доказе властите менталне поремећености. Ескалација његових психотичних и „манијакално-депресивних“ наступа у јавности је постала толико озбиљна, да више не би смела да буде игнорисана од стране (њему подређених?) државних органа, али много важније и од оних кључних (њему послушних?), који су у реалности, и у уставном оквиру наше државе, њему надређени- овде мислим пре свега на Народну скупштину и Уставни суд Србије…

…По мом личном мишљењу, за које поново наглашавам да га „потајно“ деле и многи компетентни психо-аналитичари, премијеру Вучићу (мандатару) је данас више него икад неопходна „стручна медицинска помоћ“, вероватно у виду психотерапије и медикамената, и у ту сврху он би требао, неким ванредним законским актом, да буде уклоњен са чела владе и других одговорних државничких и политичких функција, бар док не буде „излечен“. Наравно, овде позивам наше читаоце и генерално све грађане Србије, да се уздрже од негативних емоција и директних претњи г. Вучићу (уз пуно разумевање њиховог револта везаног за понижавајуће услове у којима многи од њих данас живе), јер ништа није више неморално и социјално непримерено, него особу са менталним поремећајима излагати вербалном и физичком насиљу. У овом случају,овде би била потпуно примерена наша хришћанска порука „Опростите му јер он не зна шта чини“…

 

„ВОРКОХОЛИЗАМ“ Г. ВУЧИЋА СЕ СМАТРА МЕНТАЛНИМ ПОРЕМЕЋАЈЕМ- ДОКАЗИ ИЗ СТРУЧНИХ ИЗВОРА

Унаточ уздржаности многих водећих психоаналитичара, који деле моје претходне изречене ставове у овом чланку, и другим анализама на тему нашег „ментално нестабилног премијера“, ја ћу се овде ипак усудити да лично анализирам (уз цитате компетентних и стручних анализа) његов веома видљив ментални поремећај, на западу познат као „воркохолик синдром“ (workaholic), што би могло да се преведе као „радни-наркоман (радна адикција)“, и који сам премијер Вучић у својим јавним медијским наступима[2] често истиче као врлину, вероватно несвестан чињенице да је „синдром воркохолизма“ на (њему пријатељском?) Западу дефинисан као озбиљан ментални поремећај.

Ако на почетку погледамо дефиницију „воркохолизма“ на интернет Википедији[3], видећемо да тамо цитирају налазе угледног универзитетског професора и клиничког психолога Брајана Робинсона, који издваја две главне категорије „воркохолика“:

  1. 1. Оне који непрекидно раде, али демонстрирају ниску радну продуктивност,
  2. 2. Оне „силеџијске и неуморне“ који су хипер продуктивни.

Овде се логично поставља питање у коју (или можда у обе) категорију треба сврстати нашег премијера, пошто упркос његовом „силеџијском и неуморном“ односу према раду, његова „висока продуктивност“ остаје релативна и условна категорија у смислу продуктивности, пошто су његови (цитирани) наводни велики успеси у државничким пословима, у очигледном раскораку са реалношћу на терену!?

Професор Робинсон наглашава да фанатична потреба „воркохолика“ да буду стално упошљени и да притом извршавају беспотребне задатке, углавном резултира у неефикасност и ниску продуктивност. Он наглашава да „воркохолици“ имају проблем да делују као тим и да често исказују болесно неповерење према својим сарадницима којима одбијају да делегирају задатке из њихових ресора, већ их сами преузимају на себе, што како смо то навели у уводном делу овог пасуса резултира у неефикасност и ниску продуктивност „воркохолика“ – Верујем да су сви овде наведени симптоми веома уочљиви код нашег премијера.

У овој анализи професора Робинсона се такође истиче да оваква ментална исцрпљеност „воркохолика“ неминовно доводи до хроничне неиспаваности, што опет негативно утиче на рад мозга и резултира у поремећај „когнитивних функција[4]“…

Угледни стручни портал „Психологија Данас[5]“ у дефиницији „воркохолизма“ иде корак даље, и тај синдром назива „менталном болешћу“ која се често преноси генетски. Овде се наводи подаци из студије која доказује да су „воркохолици“ емоционално нестабилне особе са хроничним осећањем „неадекватности“. Фанатична посвећеност послу код њих стимулише високи адреналин, који потом резултира у психо-физички колапс организма; „Воркохолици“ потом демонстрирају упадљиву нервозу и нетрпељивост према другима, недостатак само-поштовања, психотичност и депресију (све симптоми које у последње време наш премијер демонстрира учестало?).

У својој студији „воркохолизма“ овај стручни портал цитира и неке друге негативне ефекте овог психолошког поремећаја- опседнутост послом резултира у запостављање свих других социјалних и породичнх обавеза, нарочито према деци и другим блиским особама, а ако успеју и да посвете неко време својој деци и породици, често их условљавају властитим нереалним, и неостваривим  перфекционистичким стандардима… Другим речима, такве особе су „погубне“, не само по своје сараднике и оне којима управљају, већ и за своје породице и друге блиске особе!?

Стручна асоцијација за психотерапеутске интервенције, под називом „Интервентна подршка[6]“ (ИП), менталном поремећају „воркохолизму“ посвећује посебну пажњу. У својој студији „воркохолика“  они „воркохолизам“ дефинишу као „отровну компулсивно обсесивну адикцију“ према послу. По њима људи који пате од „радне адикције“ се издвајају по томе да немају скоро никакав друштвени живот или хобије, и генерално не осећају потребу за било чим другим, осим за радом. Ова адикција често указује на хронични недостатак само-поштовања и одрастање у дисфункционалним породицама, тако да често „воркохолици“ користе посао као уточиште где „лече“ властите унутрашње конфликте и несигурност.

Психоаналитичари ове асоцијације подвлаче чињеницу да радна атмосфера, чак и у неком динамичном компанијском амбијенту, не ствара „воркохолике“, већ сами „воркохолици“ имају стални нагон за „здравствено штетним дугачким радним временом“, и тако из „унутрашње потребе за самоубилачким радом“ избегавају властиту менталну несигурност, често повезану са несрећним породичним условима, и поремећеним личним животом.  Таква њихова перцепција личног и породичног живота, веома често нема никакве везе са реалношћу.

Ови експерти истичу да се „воркохолизам“ по многим карактеристикама не разликује од других „психолошких адикција“ (менталних поремећаја) због својих инхерентних[7] негативних ефеката.

Овде је посебно важна стручна дефиниција „воркохолизма“ као адиктивне менталне болести, која се по стручњацима из „Интервентне подршке“ не разликује пуно од алхохолизма, и има веома негативне психолошке и друштвене последице, по пацијента и његову околину. Они наглашавају да „претња воркохолизма“ мора да буде идентификована у раној фази, да би се пацијенту благовремено указала стручна психотерапеутска и медицинска помоћ.

ИП у овом раду цитира и симптоме „воркохолизма“, (такође публиковане у реномираном часопису „Форбес“), како би се „ментални пацијенти“ који пате од ове адикције благовремено идентификовали и подвргли терапији:

  • Стално мисле и говоре само о послу
  • Често имају главобоље, хроничну премореност и лоше варење, који су резултат претераног радног стреса
  • Упадљиве „бихејвиористичке[8]“ промене- нагла промена расположења, заборавност, досаду и недостатак концентрације…
  • Тотална посвећеност послу, која често искључује било какав хоби и лични и породични живот

Овде се такође наводи да, због чињенице да ментални пацијенти „воркохолици“ често нису ни свесни своје адикције (менталног поремећаја), стручна интервенција је преко потребна. ИП истиче неопходност ране структуралне (психотерапеутске и психијатријске) интервенције, јер игнорисање ове болести може да доведе до „тешких последица“.

Они наводе да приликом тих интервенција од стране адикционих експерата, психолога, и „ментално-здравствених терапеута“, треба посебно узети у обзир претходну историју менталних болести, склоност ка насиљу, проблем контроле темперамента (наглих излива беса и љутње), али и да пацијенте треба тестирати за потенцијалну злоупотребу наркотика.

Из ове студије је очигледно да се „воркохолизам“ који наш премијер демонстрира готово свакодневно, третира као озбиљан ментални поремећај, који је потребно третирати у раној фази, пре него што ескалира у неке озбиљне или трагичне последице, не само по пацијента, већ и његово окружење. Свакако, овде је вероватно сувишно нагласити, да „окружење“ нашег „воркохолизованог премијера“ де факто представља цела наша нација, на чијем је челу он данас!?

Експерт из области „воркохолзма“ Џесика Стилман[9] је недавно публиковала обимну студију на примерку од 16,246 испитаника (одраслих особа) која је указала на забрињавајућу везу између „воркохолизма“ и других озбиљних менталних болести.

Њена колегиница Сесил Шу Андресен (Cecilie Schou Andreassen- аутор ове студије) има стручну дилему- да ли фанатична посвећеност раду изазива нервне сломове код пацијената, или већ постојећи ментални поремећаји утичу на „радни фанатизам“!? Она истиче да је екстремна посвећеност раду, често знак дубљих психолошких и емотивних поремећаја

Интернет портал „Инквизитр[10]“ цитира статистику, која је такође објављена на „Фокс Магазину Вести“, и која доказује да су други ментални поремећаји попут менталне несигурности, депресије, обсесивно-компулсивних поремећаја, неупоредиво већи код „воркохолика“ него код код оних који имају балансирани однос према послу.

Овај портал такође цитира налазе експерта Сесил Шу Адресен, који необориво доказују да су психијатријски симптоми много евидентнији код „воркохолика“, него код умерених радника.

Ова студија је доказала да сваки четврти „воркохолик“ пати од обсесивно-компулсивних поремећаја, сваки трећи пати од „психотичне несигурности“ и других психо-патолошких поремећаја, док 10 посто њих прима терапију за депресију (овако мали проценат „воркохолика“ који примају терапију за депресију, није показатељ њиховог малог броја, већ њиховог негирања стварности и одбијања психо-терапије). Ови негативни резултати су четвороструко мањи код групације „нормалних радника“…

Sumanute ideje- Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je „navukao zavesu“, slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu „stvarnost“ uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu….
Poremećaji mišljenja- Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća „nadiranje“ određenih misli….
Gubitak osećanja- Bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao…
Lečenje- Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici…“

 

ЗАКЉУЧАК

У светлу свега овога, и отворених и јавно телевизованих изјава премијера Вучића да он „ради“ сваки дан у седмици, и то најмање 15 сати дневно (и да то исто очекује од својих подређених?), сматрам да је он овде непогрешиво дијагнозиран као „тежак воркохолик“, односно особа са менталним поремећајем који има веома штетне негативне последице не само по себе, већ у овом случају и по нашу целу нацију.

Није тешко закључити да су његови политички  потези често ирационални, нереални и неки вероватно „имагинарни“, и да његов о(п)станак на било којој државничкој функцији може да има и много трагичније последице по све нас.

Истовремено, не верујем да је он сам уопште свестан „властите поремећености“ и сматрам да њега лично за то не треба кривити, већ систем који омогућава да такви људи код нас запоседну озбиљне државничке функције.

Нормалан курс акције од стране наших државотворних органа (Народне Скупштине и Уставног суда) би по мени био да покрену питање његовог опозива са становишта „здравствене неподобности“, без икаквих додатних законских репресалија јер је (опет, по мени) очигледно да „он није свестан шта чини“, и да му се потом укаже стручна- психотерапеутска и медицинска помоћ.

Такође у светлу његовог случаја (али и неких других сличних…), вероватно би наши највећи законски акти требали да буду допуњени одредбама које би обавезивале све кандидате за озбиљне државничке функције, да претходно буду предмет психолошког и психијатријског вештачења од стране компетентних и независних државних медицинских институција

…Јер по аутору ове анализе, имати ирационалног „менталног пацијента“ на челу државе који нам (не)свесно наноси „штету“ и очигледно ништа не може да га заустави на том путу, је погубније и од рецимо, имати на истој функцији неког свесног али рационалног издајника (а ми их на нашу несрећу имамо доста, и то у блиској прошлости) који је итекако свестан лимита своје издајничке делатности!?

Наравно све овде изречено је лични став писца овог текста, поткрепљен доста кредибилним студијама и линковима уграђеним у ову анализу…. И поново овде апелујем на читаоце ФБР портала[11], и друге грађане који читају ово штиво, да се уздрже од емотивних и „ментално нестабилних“ излива према нашем несрећном премијеру, јер дубоко верујем да он уистину „не зна шта (нам) чини“, и да г. Вучић дубоко верује у властиту „мисију“, и неку имагинарну визију Србије, која има веома мало додира са реалношћу у којој данас живимо.

Истовремено, од наше родољубиве опозиције, у народном парламенту очекујем да под хитно покрену питање здравствено-психијатријске подобности нашег  (у све учесталијим медијским наступима) „видно распамећеног мандатара“ г. Александра Вучића

 

Написао:   Миодраг Новаковић[12]

 

ВИДЕО ПРИЛОГ: https://www.youtube.com/watch?v=BT9_T_NjVKM&feature=youtu.be


ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ (аутора М. Новаковића):

Вучић: Ако победимо правићемо невидљиве авионе, а пензионери ће примати невидљиве пензије

Featured Image -- 199631 Премијер је обећао да ћемо са нашим првенцем десантно-ронећим чамцем „дунавцем“ освојити цео свет. Вучић се лично провозао специјалним чамцем наменске индустрије, али је пропустио прилику да маше из чамца својим многобројним…

 


ЛИЧНИ СТАВ ФБР УРЕДНИКА… 8 март 2014, СРБски ФБРепортер Пише: Миодраг Новаковић ————————————– НАПОМЕНА АУТОРА- ОВАЈ ТЕКСТ САМ НАПИСАО ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ, АЛИ ЈЕ ДАНАС ВЕРОВАТНО ВИШЕ АКТУЕЛАН И „ПРИМЕНЉИВ“ НЕГО У […]

 

———————————————————————————————————-

ВРЕМЕ У КОМЕ (НЕ)ЖИВИМО…

vreme nezivota

Дакле живимо у доба масoвног пропагандног рата, колективног испирања мозгова, електронске медијске зависности, где је циљана популација, која чини апсолутну већину становника ове планете, доведена на ивицу духовног, културног и националног изумирања, […]

———————————————————————————————

17 година режимских лажи- Вучићева страшна истина о масакру у „Панди“

481189-03

Други аспект Вучићевог јавно обелодањеног програма „промене свести и суочавања са страшном истином“ у Срба, јесте сламање духовног отпора, па чак и потирање националног идентитета код Срба, нарочито оних, који ће неуставном одлуком (уколико их „неко“ у међувремену не заустави) постојећег Српског режима, у блиској будућности бити „ампутирани“ од матице Србије.

———————————————————————————–

ИНФОРАТНИЦИ: „ПРЕМИЈЕР ЈЕ УДАРЕН У ГЛАВУ“, НОВАКОВИЋ – ЂОРОВИЋ, 11ЈУЛ2015 (аудио снимак)

инфоратници 11-07-2015

Поводом најновијих дешавања у Сребреници и Вучићевог покушаја да својим присуством такозваној „геноцидној комеморацији“ у Поточарима, „негира“ про-србски руски вето у Савету Безбедности, којим је спречена британска анти-србска резолуција у УН, о […]

 


УРЕДНИКОВ ОСВРТ НА РЕЖИМСКУ „МОНТИПАЈТИЈЕВСКУ“, И ЕВРОАТЛАНТСКУ ПРЕДАТОРСКУ ПОЛИТИКУ …

ГОСПОДАРИ И СЛУГЕ Апсолутички господар (остатка) Србије је (не)свесно пренебрегао чињеницу да су, не само највећи број терориста (њих 30), већ и готово сви „команданти“, терористичке шиптарске формације, која је убијала македонске држављане 9 маја (са ознакама косовске УЧК) управо србски државаљани, који су „упали“ у суседну македонску државу са легалне државне територије Србије (односно њене јужне покрајјине АП Косово и Метохија).

„ЈЕДАН ГРАЂАНИН- ЈЕДАН БУБРЕГ“- НАЈНОВИЈА РЕЖИМСКА ФОРМУЛА ЗА УЛАЗАК У ЕУ (орвелијански превод)

ВОЂА Ова најновија мудра одлука нашег Вође, само на први поглед звучи драстично. Али том вишемилионском (у броју једнобубрежних глава) акцијом ћемо омогућити да сваки болешљиви евроатлантски „атроп“ добије бар један здрави (велико) србски бубрег, што ће их потом сигурно одобровољити, да нам дозволе да уђемо у „Хитлерову Јазбину“- наравно потпуно растерећени, и својих бубрега, и Косова и Метохије, и Рашке, и Војводине, и Фекетића, и Телекома, и Железаре, и косметских рудника, плодних њива, али и Београда, који ћемо „пустити низ воду“…
———————————————————————————————————-

ИНФОРАТНИЦИ: „ЏОНГ КИМ ЖИВИ У СРБИЈИ И ЗОВЕ СЕ АЛЕК ВУЧИЧ“ (интервју са фбр уредником- видео)

Инфоратници- Ђоровић- Новаковић- ИПАП сас Џонг Алек Ако свему овоме додамо очигледне напоре Вучићевог режима да антагонише и свесно погорша односе Москве и Београда, а све по налогу Вашингтона и Брисела- онда се неумитно стварају услови да се Србија, по први пут у својој историји, нађе на погрешној страни, готово неумитног глобалног сукоба између „добра и зла“- у улози „најамника Западне империје зла“….

 


ВучКО(НЧИТА): Претварам се у (ћосаво) женско и не стидим се тога (Орвелијански превод)

6austrija_620x0

 ЖИВИМ ЗА НЕСТАНАК ОВЕ ЗЕМЉЕ. Живим само за то да будем на власти, нисам приграбио још довољно за себе, и у Београду сам увек и у сваком тренутку- осим кад чујем да се враћа Шешељ. Ретко кога смем у очи да погледам и БОЈИМ СЕ И СВОЈЕ СЕНКЕ. И за мене је важно да свака туђа земља успе (само не моја) и, када за неколико година одем са власти и из политике и јавног живота, људи ће говорити како ми ни Атила Бич Божији није био раван- кад виде коју сам пустош оставио иза себе.

 


 

РЕФЕРЕНЦЕ:

[1] https://facebookreporter.org/2015/04/08/%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%80-%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D0%B4%D1%80%D0%B6/

[2] https://www.youtube.com/watch?v=BT9_T_NjVKM&feature=youtu.be

[3] https://en.wikipedia.org/wiki/Workaholic

[4] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0

[5] https://www.psychologytoday.com/blog/mind-over-money/201307/are-you-workaholic

[6] http://www.interventionsupport.com/workaholic/

[7] http://www.vokabular.org/?search=%D0%B8%D0%BD%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD

[8] https://www.google.ca/#q=behaviorism+definition

[9] http://www.inc.com/jessica-stillman/workaholics-are-way-more-likely-to-have-a-mental-illness-new-study-says.html

[10] http://www.inquisitr.com/3204345/link-suspected-between-workaholics-and-mental-illness/#LzPvcG3WlbAKc1m2.99

[11] http://www.facebookreporter.org/

[12] https://facebookreporter.org/category/20%b0%d1%83%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8/%d1%84%d0%b1%d1%80-%d0%b0%d1%83%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8/%d0%bc%d0%b8%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b3-%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b/page/%d/

17 replies »

  1. Citajuci sve ovo o psiho-destrukcijama ljudi na vrhu Srbije, dolazim do zakljucka koji mi jedan seljak u Jadru lakonski objasni>Nisu ludi oni kojima je poverena sudbina naroda na brigu,vec oni koji nsu ga tamo ustolicili.Jednom recju, posle svega iylayi da je Srbija, izmorena ratovima, klanjem i pritiscima svih vrsta, postala nacija psihicki potpuno bolesna.Mi smo narod kome je iygleda sudjeno da postepeno unisti sam sebe!

    Свиђа ми се

  2. Жао ми је што се нисам на време укључио у све ове дискусије, јер има нешто што се провлачи без примедби, иако је нетачно. Прво, писати коментар са насловом уместо имена, уопште није нека нова појава и врло је честа. Неко је приметио да се то, валда, још нигде није догодило. Качимо се за име, а најређи коментари су баш са именом. Људи справом избегавају да коментаришу под пуним именом из много разлога, али не бих о томе. Друго је када Г. Новаковић коментарише под својим именом. Он је јавна личност, објашњава своје ставове које чита и анализира много људи и знаних и не знаних, али ја нисам јавна личност. Тај део приватности ипак не желим да стављам на јавну аукцију, из простог разлога што моје коментаре може да избрише сваки администартор и тако ми укине могућност одговора на неке подмукле нападе или подметања. А то се догађа врло често. Нарочито у новинама које имају усмерене читаоце задртих схватања или су пак ботови. Мој надимак штити моје име од личних увреда, онако најкраће. И поред тога, објавио или не своје име, до њега није тешко доћи готово за сваког ко је заинтересован, јер наши коментари су „видљиви“ на веома много места.
    Али има нешто друго на шта бих скренуо пажњу.
    Сви сте помало или повише стручњаци, па ме занима како да нико од вас овде присутних, није објаснио да је сваки, ама баш сваки човек, важио за нормалног или не, психолошки стабилног стања или не, у стању да изврши неочекивано дело које га истог момента сврстава у психолошки нестабилне или чак болесне особе. Ко вам каже да је убица из Житишта био психолошки оболела особа? Први извештаји су говорили о томе да је био миран и сталожен човек, али се већ сутрадан то променило. Не верујте медијима. И без обзира какав је био, ко може да тврди да је он био психолошки поремећен од раније? Ко може да тврди да такво дело неће урадити већина људи када им дође тзв жута минута? А та минута долази свим људима макар по једном у животу, стим што већином нема трагичне последице. По томе би новинари рекли да су сви људи психолошки оболели. То тврде и амерички психолози, зар не.
    Износи се теза да неке људе треба подврћи психијатријском прегледу, да би се открило јесу ли „способни“ за своје функције.
    Психологија је теоретска наука и подложна је личним тумачењима, импровизацијама подметањима(на силу) и врло често ће психолог направити грешку, а поготово данас где научници свих фела морају да поштују основне захтеве државе, иначе неће бити научници. Случај Америка. Ово значи да психологија није егзактна наука и нико и никад не може да тврди са 100% сигурности да је у праву, а психологија и није наука која даје егзактне резултате, нити томе служи.
    Сваки човек је подложан психолошким манипулацији, јер сваки човек има по неку психолошку ману. Што не значи да је болестан, али се може манипулисати као болесник. То се данас користи у свим државама света, вероватно и код урођеника Амазона.
    Не залазим у очигледне случајеве, где чак и обичан човек види да са том особом нешто није у реду и народ каже – Поремећен је!
    Узмите за пример Америку.
    Да би заштитили свој систем, они су наредили психијатрима да измисле по једну психолошку болест за сваки човеков поступак, тако да вас увек могу прогласити психолошки нестабилном особом. По потреби „естаблишмента“. И психолози су засукали рукаве и измислили, да би сачували своја радна места и привилегије. Свака реч човека, а још више реченица, сваки гест и свака радња може да се тумачи психолошки, са психологијом као неегзактном науком, где се понекад не захтева ни основна логика и сваки човек може бити проглашен за „болесника“. Нажалост, путем својих универзитета и привилегија које дипломирани људи одмах добијају, Америка шири ту врсту науке и са овим импровизацијама, које су најчешеће ненаучне и само су накалемљене, а они који се школују тамо после то заступају као науку. Ту се користи тај део психологије који није доказив и спада у личне импровизације.
    Дакле, психологија је данас најзлоупотребљенија наука.
    Мишљења психијатара и психолога нису готово никад иста, осим ако се не договоре или ако случај није јасан психолошки поремећај, као код Вучића, био он премијер или не.
    Ипак логика и психологија нису једно и да би доказали грешке психологије треба нам логика. А логика се данас све више трансформише и манипулише, да би се сачувала ново-психологија.
    Зато је најбоље прво посматрати људским искуством, јер ако сами не видите да је неки човек поремећен, онда вам психолози могу подметнути све шта им се нареди.
    А ми на жалост имамо једног од руководилаца чије су психолошке мане, слабости и болести застрашујуће видљиве.

    Свиђа ми се

  3. Има и нас „некомпентентних“ психолога са мало теоретског и практичног знања. Помало смо чак и школовани. Ја сам један од њих и аматерски се доста бавим психолошким профилима понеких људи, мада то иде тешко јер често морам да „консултујем“ стручну литературу. Ипак, од свега тога има и резултата, па често схватам врло брзо да је неко помало ишчашен, сопрошћењем. Писао сам о психолошким поремећајима Вучића још пре неколико година. На самом почетку, он је јасно показивао немогућност размишљања при јавном говору и зато је често спуштао глас до неразумевања, што је требало да значи – Па ви то сигурно разумете? Није то страшно, али када схватите да је изгубио нит говора и да је „важно“ направио паузу, јасно вам је да има комплекс јавног говора и наступа и да му се догађају прекиди. Било ме страх, онако људски док сам анализирао неке његове почетне говоре, да ће се од немоћи окренути и отићи. а после ће то неко да плати, јер га је „збунио“ и скренуо му пажњу. Тај комплекс не прихваћања одговорности и окривљавања других, већ сте споменули. Како је он то јадник све савладао и одржао се све ово време, сви знамо. Прашта му се све док изврашава наређења. Ово моје мишљење више и није толико важно, после текста Г. Новаковића, јер сам видео да сам био потпуно у праву.
    Успут, да не залазим у ове расправе, јер све мање волим расправе без смисла, да кажем нешто и о радохоличарима. Има њих и на пола, нису баш болесни, али су мало педантнији са временом, прецизни у распореду и устајању и каже ми један такав – Јел ти филозове послепоноћни, када ћеш почети да устајеш на време и почнеш са радом раније па да стигнемо на пецање?
    Па шта да му одговорим, мајко мила? Ја завршим своје послове врло често пре од њега, али ипак ми сине и кажем –
    – Знаш шта! Ја бих врло лако био раноранилац али само када бу јутро стизало око подне!
    Још да се захвалим на неким споредним-главним стварима и Г. Новаковићу и ФБР-у. Пре десет петнајс година још сам могао и да нађем ко је власник појединих медија, али како се све то свело у једну велику политичку игру у Србији, данас је то немогуће утврдити. У Србији, мислим. Писао сам некад о власницима Политике и ВН и Тадићу и потпуно разоткрио „тајну“ државног већинског власништва, што уопште није било истина. Држава је била мањински власник. Онда сам то лепо исписао где год сам стигао, јер ни Тадића нисам подносио и временом сам схватио да ми је некако блокиран приступ и коментарисање на нашим главним медијима. Касније се то разводнило, а данас ти медији немају готово никаквог значаја за народ и нема никакве сврхе тамо нешто писати. Главно да су се тамо нагурали сви наши јалови интелектуалци, професори са факултета немачке „провенијенције“, новинари са Авакса и из Ал Џазире, као и скиривени, амбициозни „будући министри“ војни, који су нам годинама тренирали живце са промашеним прогнозама војних догађаја. Сигуран сам да знате на које људе мислим. Узалуд се трудити са њима. ФБР није тада још почео са радом. Научен тада ко диригује медијима, лако је било схватити зашто и шта објављују. Већински власници, ето на пример Политике и ВН су биле немачке и аустријске медијске куће. Не бих сада да се распишем превише, иако већ јесам, па да бар скратим, али ако знате ко је власник, лакше је схватити зашто нешто пишу. ФБР власник или власници су познати. Ја нисам ни тражио нигде, али знам. Зато волим да отворим ФБР, будући сигуран ко су људи који овде објављују чланке и воде ФБР. Наши родољуби који изгарају на овим страницама. И свака част.(Опростите на мало слободнијој граматици, али ја сам мало старији човек па себи узимам то право помало бесправно)

    Свиђа ми се

  4. @Da li je normalna samodestrukcija? Znam da nije!
    Сама чињеница, да неко анонимно пише и коментарише и још латиницом, је за самоанализу, па ћу се уздржати. Нигде НЕ НАПИСАХ, да се о некоме несмеју писати текстови. Ако је неко разумео, да ја браним некога, погрешно је разумео. Под својим именом и презименом, изјављујем, да нисам гласао за предмет посматрања, нити ћу! И нисам оспроравао ауторове коментаре. Напротив! Покушао сам, да скренем пажњу, на нерелност размишљања о некој посебној процедури процене личности. Што се тиче историје, рече неко ЗНАМ ДА НИШТА НЕ ЗНАМ. А данас неко написа: Znam da nije!

    Свиђа ми се

    • Problemi se otklanjaju i rešavaju, a ne gaje se i ne rasplamsavaju se. Bitan je suština, a ne forma. каже:

      G-dine Mlinareviću, priznajem da tek sada, ovim dodatnim objašnjenjem-komentarom, razumeh o čemu ste pisali. Iskreno, drago mi je što ste jedan od građana Srbije koji uočava pogubno delovanje ove navodne političke strukture, kao i predmet njegove psiho-mentalne analize. I dalje tvrdim, znam da nije normalna
      samodestrukcija, ali i znam da ništa ne znam.
      U komentaru u kojem ste se obratili autoru teksta, napisali ste:
      “ Мора околина, сарадници, чланови странке, да први реше тај проблем. Очекивати, да ће скупштинска већина, која је изборима дошла на власт и чији је члан или вођа „прозван“ сигурно неће подржати „лечење““.
      Ovim dvema rečenicama smatram da ste, ponovo, upali u kontradiktornost. Naime, logično je da svi oni koji su se okupili u stranci oko Premijera ne uočavaju njegov psiho-mentalni problem, jer da su i naslutili da postoji, oni ne bi bili njegovi saradnici i istomišljenici, te je onda nelogično od njih očekivati da oni prvi pokrenu rešavanje ovog problema, ili da ga reše. To je put koji se nikako ne predlaže i koji je pogrešan.
      Jedini ispravan put kojim treba da se krene u rešavanje ovog problema, jeste onaj koji je autor teksta izneo. Kao što svi znamo u Skupštini ne sede samo članovi vučićeve stranke, nego i opozicija. Svi su oni na izborima izabrani, te pored članova vučićeve stranke u skupštini sede i poslanici ostalih partija, koji mogu i treba da pokrenu javnu raspravu u vezi psiho-mentalnih problema našeg Premijera. Oni su i obavezni, kao predstavnici građana da pokrenu rešavanje svih, pa i ovog, problema u društvu i državi. Ne moraju članovi njegove stranke da podrže hospitalizaciju njihovog vođe, ali zbog toga svi ostali poslanici će podržati.
      Priznaćete da kao nacija, sa Premijerom koji je ozbiljno bolestan, i mi kao društvo, a samim tim i naša država, se suočava sa ogromnim problemom. Problemi moraju da se otklanjaju i rešavaju, a ne da se gaje i rasplamsavaju, inače, onda ih ne bi upotrebili reč problem nego bismo bili zadovoljni što nam je u državi sve u najboljem redu, što nam privreda, sva preduzeća rade, zarađuju, što ljudi imaju odličan socijalni program i zdravstvenu politiku, što nam je ekonomija stabilna i uspešna, što nam je nacionalni dohodak po glavi stanovnika u svetskom proseku….
      Da nam je u društvu i državu sve dobro ne bismo bili suočeni sa činjenicom da kao nacija izumiremo, Da smo jedna od država sa najvećom stopom smrtnosti u svetu, da smo država sa alarmantnom stopom smrtnosti u svetu od raznih bolesti, što ukazuje na katastrofalan nivo zdravstvene zaštite, da privreda u Srbiji ne postoji, da koruptivno kriminalni ološ u sprezi sa podzemljem upravlja državnim aparatom i besomučno otima novac građana Srbije. Tada ne bismo govorili o sistemskoj korupciji u Srbiji. Tada ne bismo čitali izveštaje UNICEFA da trećina porodica sa decom u Srbiji živi ispod granice siromaštva, tada ne bismo doživljavali da preduzeća jedna za drugim se gase, odlaze u stečaj, i da time državne vlasti zaposlene nasilno sprečavaju da rade,naprosto zaposlenima masovno dele otkaze izbacujući ih na ulicu!! Tada ne bismo doživljavali da čestite i časne najpametnije, najsposobnije ljude u Srbiji kriminalno koruptivni državni apart sprečava da rade, a poslove daje neobrazovanim, lenjim, lažljivim, neinteligentnim plagijatorima diploma i doktorata Tada ne bi postojao Premijer koji bi, zanjući da je njegov kriminalno-koruptivni državni apart doveo i proizveo svu propast nacije i države, javno rekao da su čestiti, obrazovani i sposobni građani Srbije lenji, neradni i neobrazovani. Tada, ukratko, građani Srbije ne bi doživeli da budu lišeni elementarnih ljudskih prava, prava na rad, život i slobodu u Srbiji!!!
      Za kraj, ako mislite da je bitnije moje ime ili pismo kojim pišem tekst, od suštine moga teksta, onda mi i dalje zamerajte na tome. Meni je mnogo bitnija suština moga komentara, a smatram, i Vi treba, prevashodno, da mislite o onome šta pišem(suština), a ne kako se zovem i kojim pismom pišem(forma)

      Свиђа ми се

      • @Problemi se otklanjaju i rešavaju, a ne gaje se i ne rasplamsavaju se. Bitan je suština, a ne forma.
        @Da li je normalna samodestrukcija? Znam da nije!
        Ономе који има маште, па се на различите начине претставља. Сигурно је, да је суштина важна. Али постоји и правило: ФОРМА ЧУВА САДРЖИНУ. Зашто се Ви не претстављате именом и презименом, а то је ваљда Ваша СУШТИНА?
        То што неко мисли, да је неко болестан, а није стручан да то процењује, преставља пример умишљености. Замислите, да наш разговор, дође Фројдово канабе, па шта би од нас било. А данас је ред пред кабинетом некога, за кога Ви мислите, то што мислите. Да ли сте и те људе спремни, да прогласите, да су за КАНАБЕ?

        Свиђа ми се

  5. @Editor
    Позивање на пример Амера је непримерен, јер се ради о нацији, која је на злочину и геноциду формирана. Као што се види и из датог примера о покушају Обаминог лечења. Мора околина, сарадници, чланови странке, да први реше тај проблем. Очекивати, да ће скупштинска већина, која је изборима дошла на власт и чији је члан или вођа „прозван“ сигурно неће подржати „лечење“. Наведене, НАКНАДНЕ, анализе дешавања у глави председника у Амера, доказују супротно од онога што Ви сматрате. Ја то читам сасвим другачије. Показује, да су они какви су били и какве их анализе показују, ипак били успешни председници. Бар за Амере! Желим, да кажем, да је немогуће бити сигуран, када ће неки човек да одлепи и ту је, нажалост, тешко избећи, да неки „лудак“ дође у прилику, да притисне погрешно дугме. А „погрешна дугмета“ нису у надлежности само једног човека. Скептичан сам и према „фројдовом канабету“, који се претворио у озбиљан бизнис по целом свету. Колико се размишљања људи разликују и колико је сваки човек посебна јединка види се и на сајтовима. Када се окренемо око себе, видимо, да се и у породици и около много разликујемо. Колико би у сопственом окружењу нашли особа за канабе? Имамо трагедију у Житишту. Могли су сви лекари света, да прочавају живот и мозак убице. Тешко би неко помислио, да ће пући и побити толико људи. Људском мозгу, изузев код Амера, нешто такво је несхватљиво и никада неће бити у стању, да то примети, предвиди и евентуално спречи.

    Свиђа ми се

    • Ako ste pripadnik građana Srbije, a ne primećujete sveukupne zastrašujuće probleme građana Srbije, onda i jeste za Frojdov kanabe!!! каже:

      G-dine Mlinareviću zaista je neverovatno da ne primećujete kako svaki moj tekst ima svoj naslov. Naslov biram na osnovu suštine teksta ili poruke koju svodim na rečenicu dve. Kakve veze ima ime govornika, pisca, kada je bitana istina, suština poruke koju vam saopštava onaj koji Vam se obraća.
      Sledeće, toliko puta, neprestano, spominjete taj psihijatrijski kanabe, da stičem utisak da Vam je opsesija. Nedostaje li Vam?!?!?!
      Ako Vama nije jasno šta govori toliki broj ljudi prijavljenih na razgovor sa čovekom o kome je pisan tekst, meni jeste!! Tolika navala ljudi govori o njihovim strašnim problemima, o problemima koje već tridest godina srbski kriminalno koruptivni politički ološ neguje, nameće i prouzrokuje građanima Srbije gurajući ih u biološki nestanak, a ne o popularnosti i poverenju u tog čoveka!!!!! Da li Vi zaista mislite da bi mu se obratilo toliko hiljada ljudi da u Srbiji nije uspostvljena sistemska korupcija na svim, i u svim, nivoima?!?! Da li Vi zaista mislite da bi mu se obratilo toliko hiljada ljudi da u Srbijom ne vlada i ne upravlja koruptivno kriminalni politički ološ?!?!?! Da li Vi zaista mislite da bi mu se obratilo toliko hiljada ljudi da je Srbija pravna država, da postoji nezavisno sudstvo, da postoji nezvisna policija,da postoji nezvisno školstvo, da postoje nezavisne državne institucije, da u Srbiji postoji prava tržišna ekonomija, da u Srbiji postoji privreda(industrija, poljoprivreda) i koja pravi proizvode i izvoz toliki da je nacionalni dohodak po glavi stanovnika bar kao u srednje razvijenim zemljama, da su grašani Srbije zaposleni po preduzećima i fabrikama, na poljoprivrednim dobrima?!?!?! Znate li Vi da u Srbiji ne postoji ni normalna, nužna zdravstvena zaštita, ne postoji nikakva socijlna sigurnost života u Srbiji?!?!?! Znate li da su u Srbiji svim građanima Srbije, sem podzemlju i kriminalno koruptivnom političkom ološu, oduzeta elementarna ljudska prava?!?!? Znate li da u Srbiji zloglasni klan kriminalno koruptivnog političkog ološa sprečavaživaju svoja elementarna ljudska i dečija prava?!?!!???
      O čemu čoveče Vi pišete??? Gde i u kojoj Srbiji Vi živite???? Vi ne živite u Srbiji u kojoj živi većina građana Srbije!! Očigledno pripadate ili kasti podzemlja ili kasti kriminalno koruptivnog političkog ološa, čim Vam je nepoznato kako žive građani Srbije, čim niste upoznati sa problemom biološkog opstanka građana Srbije sa kojim oni svakodnevno žive!!!!
      Ako ste pripadnik građana Srbije a toliko bezosećajno i bez trunke empatije gledate na sveukupne životne, egzistejalne, zdravstvene, socijalne, društvene, radne, biološke probleme miliona građana Srbije u koje ih je bezdušni kriminalno koruptivni politički ološ uvukao, onda i jeste za Frojdov kanabe!!!!

      Свиђа ми се

      • Сама чињеница, да „наслов текста“, неко стави на место имена или псеудонима, а то још нико не ради, довољно говори о много чему. Много сте речи потошили и питања поставили, која нису везана за тему основног текста о чему сам писао. А ако то некоме није јасно, очигледно само НЕКОМ, да поновим. Успут аутор, господин Новаковић ме је РАЗУМЕО.
        Прво, покушао сам, да кажем, да се не може оспоравати и стављати под сумњу, нечија ситуацација у мозгу, на основу тога што се нечије понашање не слаже са мојим размишљањима. Друго, да поступак у евентуалној критичној ситуацији, ЈЕДИНО могу да покрену блиски сарадници, руководство ВЛАДАЈУЋЕ странке или већине у представничком телу.
        Уколико НЕКО, жели, да разменимо лична размишљања о питањима која покреће, моја мејл адреса је slobodan.mlinarevic@gmail.com
        Добро би било претходно прочитати, пажљиво, моје коментаре.

        Свиђа ми се

  6. Веома занимљив текст. Међутим, у неким схватањима, аутор није у праву. Прво, очекивати, да људи од струке ЈАВНО анализирају ментално стање било кога би било потпуно НЕЕТИЧКО у односу на професију којом се баве. Позивање на њихове „приватне“ коментаре има исти карактер. Друго, замисао, да се против неког на власти, изабраног на изборима, покрене некакав поступак из наведених разлога, је апсолутно немогуће и не постоји ни у свету. На челу разних држава били су и гори, па нико није спроводио сличне прегледе ни у току, ни после њихове власти. Наравно ни пре. Постоји могућност, да чланови странке откажу послушност, или коалициони партнери, али не због ове „анализе“, већ због многих других разлога. У осталим деловима текста, исти се може читати, као вредну анализу „аматера“, поткрепљену озбиљним аргументима и цитатима стручних аутора. Има нас много, који не би прошли „фројдовско канабе“ и међу власницима сајтова и међу коментаторима.

    Свиђа ми се

    • Уважени г. Млинаревићу,

      >>>>Слажем се са већином изреченог. Вероватно да у овом „есеју-анализи“ нисам био довољно прецизан у дефинисању свог „очекивања“ како би наши ауторативни психотерапеути могли да утичу да се овај проблем елиминише, или спрече његове штетне последице по националне интересе (када су у питању државници и други чије одлуке имају далекосежне последице по друштво).

      Свакако да не очекујем од било ког психолошког или психијатријског вештака да овде јавно даје дијагнозу за било коју специфичну особу- знам да би то било кршење професионалног кодекса и етике. Ја сам то урадио у овом медијском есеју, опредељујући се за „дијагнозу воркохолизма“ (иако су ми неки стручњаци у приватним контактима тврдили да је дијагноза нашег премијера много озбиљнија, и да је „воркохолизам“ у његовом случају само врх леденог брега) која је веома лако препознатљива и од стране лаика, и чије све симптоме наш премијер демонстрира у својим свакодневним јавним наступима, и штавише свој ментални поремећај сам индиректно признаје, не негира га, и истиче га као врлину. Ја од њих (вештака) једноставно очекујем (не да се јавно изјасне о Вучићу или другим појединцима поименично, мада су недавно појављивале у неким нашим таблоидима дијагнозе неких политичара на власти, од стране познатих психо-аналитичара)- већ о томе да ли особе са озбиљним менталним поремећајима требају и смеју да обављају одговорне државничке и јавне послове у нашој земљи- и како препознати њихове симптоме…

      >>>>Не слажем се да је немогуће опозвати неког са државничке функције због неспособности из здравствених или других разлога, и да то не постоји „ни у свету“. Итекако то постоји у светској уставно-законској пракси, и вероватно да сличан законски механизам постоји и у нашем уставу.
      Навешћу само пример САД где Сенат и Конгрес имају право (и обавезу) у оквиру уставног Амандмана 25, покрену поступак за опозив председника САД, због здравствене или политичко-правне неподобности. Штавише у својим истраживањима овог феномена сам наишао на пуно докумената који потенцирају ово питање и чак расправљају о томе да ли би водећи психијатри требали да јавно расправљају о менталном стању и подобности појединих државника. У том правцу група републиканаца у Конгресу САД су пре више од једне године покренули поступак за опозив председника Обаме због менталне неподобности, али нису успели да у то убеде већину америчких конгресмена.
      („Obama’s Mental Illness Justifies His Removal from Office Under the 25th Amendment“>>>> http://freedomoutpost.com/obamas-mental-illness-justifies-removal-office-25th-amendment/)

      Иначе колико је проблем менталне неподобности водећих државника озбиљан указује и једна студија стручног портала „Адикција“, која документује да је скоро 48% америчких председника (од првих 37) у току свог мандата боловало од блаже или озбиљније форме менталног поремећаја. Чак 14% њих су били дефинисани као озбиљни психијатријски случајеви и та студија коју сам читао, указује на то да је пука срећа, што њихово ментално стање није довело до неке (по свет) катастрофалне политичке одлуке, мада ја мислим да је бар десетина њих и донела катастрофалне одлуке по свет, и то највероватније због њиховог „погрешног менталног склопа“!? Напомена ова студија је урађена на првих 37 америчких председника, док не постоји стручна „дата“ за последњих 7 председника.
      ——————-
      Ево извода из те оригиналне студије који описује специфичне менталне поремећаје 12 председника (од њих 37):
      * Depression: James Madison (4th), John Quincy Adams (6th), Franklin Pierce (14th). Abraham Lincoln (16th) suffered a depression so severe that friends feared he’d commit suicide. Calvin Coolidge (30th) fell into a bout of depression after the loss of his teenage son, who died suddenly of sepsis, a fatal condition caused by a staph infection.
      * Social Phobia: Thomas Jefferson (3rd), Grant and Calvin Coolidge (30th). Grant also retreated into alcohol.
      * Generalized Anxiety Disorder: Woodrow Wilson (28th)
      * Мania: Theodore Roosevelt (26th) and Lyndon B. Johnson (36th) displayed manic energy, an indicator of bipolar disorder.“
      https://www.addiction.com/6154/even-u-s-presidents-suffer-mental-illness/

      —————
      Ево и уставно правног оквира за уклањање са власти америчког председника због његове здравствене неспособности да обавља посао:
      Step 1 – declaration of disability
      The 25th Amendment concerns presidential disability, or what to do with the presidency if the President cannot perform the duties of the president.
      To remove a President from power, the Vice President and a majority of
      the department secretaries must send a message to the Speaker of the House and the President Pro Tempore of the Senate stating that the President is unable to fulfill his duties as President. Note that the majority is of „the executive departments“ and not of „the Cabinet.“ The Cabinet is often used as a shorthand term for the executive departments, but the Cabinet actually consists of other persons, such as the White House Chief of Staff and some agency heads. These people are not a part of the 25th Amendment process.
      Once this message is signed and sent, the Vice President immediately becomes Acting President.“
      http://www.usconstitution.net/consttop_pdis.html

      ———————-

      Дакле, ове податке сам навео, не само да бих демантовао вашу следећу тврдњу- „Друго, замисао, да се против неког на власти, изабраног на изборима, покрене некакав поступак из наведених разлога, је апсолутно немогуће и не постоји ни у свету.“ – већ и да бих овде додатно документовао оно што сам у „жару писања“ пропустио да унесем у овај текст.
      Сад да ли је то у пракси негде већ урађено, такве податке не поседујем, али очигледно је да уставно-правни оквири за такав поступак постоје широм света. Иначе било би страшно када би било коме са веома видљивим симптомима „лудила“ било дозвољено да и даље води једну нацију и доноси чак и „ратне одлуке“. Ако не постоји уставно-правни оквир за уклањање таквих, онда би нека форма државног удара била вероватно неопходна…

      С дужним поштовањем, аутор М. Новаковић

      Свиђа ми се

    • Slobodane, niko ne kaže da su nebitne i sitne greške problem. Problem su uvek suštinske greške, i to svuda i u svemu, naročito kada se ne otklanjaju, nego ljudi dopuštaju da se nagomilavaju. Nemarnost ljudi prema kapitalnim greškama predstavlja veliki, sveukupni problem koji dovodi do velikih društvenih i državnih problema pa i do opštih i građanskih ratova. Dakle, tvoj kritički odnos prema ovom racionalnom i upozoravajućem, na opasnost, tekstu kao i minimiziranje suštinskog problema, svodeći ga na nebitan nivo, u smislu da nikome neće naneti štetu, govori ili o vemo lošoj inteligenciji ili o podmukloj i zloj nameri tebe kao kritičara. Da li ti to namerno činiš kako bi pokolebanim čitaocima skrenuo temu sa ključnog problema, ili to činiš iz neznanja, videćemo. Uglavnom, razlog zbog kojeg si se udostojio da minimiziraš jedan od najbitnijih problema jednog naroda i jedne države nije predmet moje pažnje, ali zato tvoj komentar na gore navedeni tekst zaslužuje pažnju.
      Naime, poćeću redom koji si ti uspostavio.
      Prvo, nejasno mi je gde, i na osnovu čega si ti zaključio da je kajnje neetično javno komentarisati javne ličnosti. Jel po tebi to znači da se o svim javnim ličnostima ne sme progovoriti ni reč, da ljudi od struke ne smeju da komentarišu javne ličnosti?!?!?! Pa po tome ni stilisti ne smeju da komentarišu filmske i estradne zvezde, da narod ne sme da komentariše javne funkcionere, da frizeri ne smeju da komentarišu frizure i javnih ličnosti i ostalih građana, itd, itd…. Ispada, po tebi, da niko ne sme javno da progovori o bilo kome , a pogotovo o javnim ličnostima, a tek, niko ne sme da zucne o javnim funkcionerima!!! Valjda su svi oni javne ličnosti, što reč sama po sebi znači da su neminovno izloženi sudu i komentaru javnosti!! Upravo, zbog toga što su javne ličnosti, svi možemo da ih komentarišemo, pa i ljudi od struke, a pogotovo javne funkcionere!!! Izgleda da se ti, poput opijenog i ograničenog sektaša, zalažeš za morbidnu i nakaznu diktaturu jedne ličnosti, za kult jedne ličnosti, za oboženje jedne nametnute ličnosti!! Sudeći po tvojim, i to napisanim, stavovima tvoja percepcija demokratije nije iskrivljena nego nakazna i monstruozna. Samim ispoljavanjem tvoje percepcije javnog izražavanja o javnim ličnostima, sam si sebe diskvalifikovao uvažavanja tvojih moralnih vrednosti. Naime, svojim stavom meni si jasno stavio do znanja da si zagovornik nepoštovanja i uništenja svih moralnih kodeksa i načela. Nijedana osoba koja poštuje, uvažava i zagovara primenu etičkih principa ne može sebi da dozvoli oboženje čoveka. Samosvestan čovek je siguran u sebe, on je ličnost. Ličnost biti, pored svih ostalih vrlina koje poseduje, podrazumeva i primenu visokih moralnih vrednosti, što znači, takavog čoveka ne mogu da zavedu stavovi nijednog drugog čoveka, pogotovo ne da bude fanatični fan neke javne ličnosti. A ti to jesi!!
      Drugo, očigledno si pokazo elementarno neznanje iz istorije, pa i iz istorije psihoanalize. I te kako se, pa i dan danas, vode javne rasprave o psiho mentalnom sklopu mnogih bivših javnih ličnosti, pogotovo onih koji su upravljali državom, ili državama!! Definitivno, pišeš kao neko ko nije pročitao ni jednu knjigu, ko se nije obrazovao, ko, samo, pro – forme ima obrazovanje. Totalni diletatizam, najblaže rečeno. Po meni, i ovime si dokazao da si samo broj više onih slepih sektaških sledbenika.
      Sledeće, to što su na čelu drugih država bili i gori od ovog koji je trenutno kod nas, ne znači da i mi treba da trpimo takve zlotvore od državnika. Pa valjda njihovo iskustvo treba da nam služi da ne doživimo sudbinu tog unesrećenog naroda, da ne pravimo iste greške kao oni, a ne da doživljavamo istu ili goru sudbinu tog naroda i te države!!!! Pametnima iskustvo služi da se ne ponavljaju tuđe i prethodne greške!!!!!
      Naravno, postoje mnoge mogućnosti, a jedna od tih je i ova koju je izneo autor ovog teksta. Potpuno legitimna i legalna mogućnost da mu se otkažu i spreči javno delovanje.
      Na kraju, sam si zaključio da je analiza veoma vredna, veoma uspešna, kao i da je potkrepljena ozbiljnim argumentima i citatima stručnih autora. Ostaje nejasno kako inteligentan čovek može da izvuče kontradiktornost kao logičan zaključak? Ono što svaki ineligentan čovek, sam po sebi zna, a na osnovu nauke o logici, samo dokazuje svoje dobre, urođene logičke sposobnosti, jeste, na jedno te isto pitanje istovremeno ne postoje dva suprotna istinita odgovora, već je samo jedan odgovor tačan i istinit. Dakle, onome ko izvodi kontradiktorne, dijametralno suprostavljene, zaključke na isti tekst ili rečenic(u)e, sa logikom, tj. logičkim, tačnim i jedino istinitim zaključivanjem, nije ni malo u redu. Odnosno, kratko i jasno, taj ne poseduje logičko zaključivanje.
      Naime, meni je jasno zbog čega si istovremeno doneo zaključak i da je analiza psiho-mentalnih sposobnosti osobe o kojoj je reč veoma kvalitetna, i da je autor teksta amaterski diletant. Diletanti i amateri ne umeju da iznose kvalitetne analize!!! Sam si sebe opovrgao!! Jasno je da si to nesvesno učinio, čime se potvrđuju moje sumnje u razlog pisanja tvog komentara.
      Za kraj, smatram da događaj koji se danas desio u Žitištu, najilustrativnije pokazuje koliko je autor gore navedenog teksta potpuno u pravu i koliko je opravdana njegova zabrinutost da vladu i državu predvodi neko sa ozbiljnim psiho-mentalnim poremećajem, jer kod takvih se nikada ne zna kada, u kojoj meri, može da eskalira njegov problem i koliko žrtava može da prourokuje. Eto, tako je sada socijalna služba, na osnovu javnog saopštenja ministarstva za rad, dala izjavu da pri pregledu tog čoveka nije primetila nikakve psiho -mentalne poremećaje iako je porodica njegove žene, ona sama i meštani svakodnevno upozoravala nadležne službe. Ali, sada je kasno. Niko više ne može da vrati u život žrtve, niti iko može nastradalima da vrati narušeno zdravlje. Zato Vas pitam, da li je bolje sprečiti i proveriti, iz predostrožnosti, sve navedene pretpostavke? Zar nije bolje živeti sa istinom? Zar nije bolje dokazati da li su pretpostavke istinite ili pogrešne? Čemu ljutnja zbog toga? Čemu opiranje? Pa i sami rekoste da mnogi od nas po tom pitanju nisu baš čisti. Slažem se sa Vama. Živeti više decenija u državi bez perspektive, bez nade, sa stalnim lažnim obećanjima u bolje sutra, sa stalnom i svakodnevnom korupcijom, tj. besomučnim kriminalom u državnom vrhu zbog čega su milioni građana ostali bez elementarnih ljudskih prava, naprosto lišeni elementarnih ljudskih prava, prava na rad i život, samim tim bez prava na slobodu, sa svakodnevnim propadanjem privrede i državnih institucija, bez mogućnosti života u socijalno sređenoj državi i bez adekvatne lekarske nege, sigurno da takvo stanje u državi i društvu mogu samo da podržavaju poremećeni psiho -mentalni slučajevi ili okoreli kriminalci. Zdravi i normalni ljudi se gnušaju takvog stanja i na sve načine pokušavaju i sređuju svoju državu i društvo, a ne produžavaju i ne produbljuju svoju agoniju živote bez ikavog sistema vrednosti.
      Da zaključim. I ja se pitam ima li u Srbiji iko još pametan i normalan, jer živeti već trideset godina u državi u kojoj je svaki dan gori, nestabilniji, pogubniji od prethodnog nije normalno, a svi ćutimo i pravimo se da to ne primećujemo, odnosno saučestvujemo u njenom i našem nestajanju. Da li je normalna samodestrukcija? Znam da nije!

      Свиђа ми се

    • Na svu sreću, primera, zakačenih za vučića, poput tebe, i nema mnogo. Ako za Boga znaš, pa ti si se zakačio za njega i ne puštaš ga!! Sigurno se za njega nisu zakačili oni koji se, u svakom pogledu, distanciraju od njega.
      Sledeće, odakle ti smelosti da komentarišeš šta je novinarstvo?!?! Šta ti znaš šta je politika i novinarstvo???a Da znaš šta je politika odavno bi znao da u Srbiji nisu na vlasti pravi političari nego neobuzdana horda korumpiranih kriminalaca.
      Jedino šta si dobro i tačno prokomentarisao je da se ovaj tekst ne bavi političkom analizom. Pisac ovog teksta je duboko svestan da u Srbiji ne postoje političari, i da u Srbiji ne postoji politika. Kako su mesto političara zauzeli belosvetski koruptivni kriminalci, tako mu je samo ostala mogućnost da analizira psiho-mentalna svojstva samozvanih političara, pogotovo onog koji je na čelu te bande koruptivne pogani. Zatim, očigledno je da nisi ni upoznat sa značenjem izvorne reči pamflet, nego značenje te reči samo znaš u njenom pežurativnom smislu, u kojem se danas upotrebljava. Pamfleti mogu biti sastavljeni od nekoliko brošura I flajera, u zavisnosti od potrebe naručioca. Dakle, nema govora ni o kakvom pamfletu, već tekst predstavlja tek površnu analizu nekoga ko nevešto, a opet krajnje agresivno, pokušava nasilno da ubedi sve pametne, čestite i sposobne ljude u Srbiji da je on jedan iz te grupe moralnih intelektualaca, pa čak i da je iznad njih!!!! Kako je njegovo nepripadanje toj i takvoj skupini intelektualaca podjednako vidljivo i intelektualcu i idiotu i ludaku,logično je i što je to temaovog teksta!!
      Pisac ovog teksta, u kontekstu sa temom, mogao bi i da se pozabavi psiho-mentalnom strukturom građana Srbije koji još uvek nisu primetili činjenice koje je on izneo u ovom tekstu!!
      Odavno je poznato da je veliki greh podsmevati se bolesnicima, ali je takođe veliki greh i trpeti i ćutati pred zlom!! Protiv zla se i po Božijim i po zemaljskim zakonima treba odlučno boriti.

      Liked by 1 person

  7. Капа за Милоша – за дефекташку СрПију, биполарац , нарцисоидни садиста,… Сад овог манијака подржава другосрПијанска елита, лажни националисти,… Све муве на истом говнету!

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.