АКТУЕЛНО

ПОВЕЋАЊЕ ВОЈНИХ БУЏЕТА: Страх НАТО кошта милијарде!


17putin (1)_620x0

Руски министар одбране Сергеј Шојгу и председник РФ Владимир Путин

После 15 година европске чланице НАТО ће повећати своје војне буџете на просечно два одсто бруто производа. Равнотежа наоружања ефикаснија за очување мира него стотине самита политичара и дипломата

Европске чланице НАТО после 15 година повећаће своје војне буџете. Без обзира на економску кризу коју осећају многи на Старом континенту недавно је у Варшави договорено да се за војне потребе издваја два посто БНД што је за пола процента више него до сада. Генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг је подсетио да су у периоду 1985. до 1989. европске чланице НАТО трошиле на војску 3,1 посто БНД, а затим је то издвајање смањивано и дошло се до просека од 1,43 одсто.

Ове године ће европске чланице НАТО потрошити 253 милијарде долара за своје армије, а Американци као водећа војна сила на свету 618 милијарди долара. Руководствима оних западних земаља које тешко подносе економску кризу није по вољи што ће морати да за војску троше још више, али „диригент из Вашингтона“ се у тој организацији мора слушати без обзира што се све одлуке доносе консензусом тј. потпуном сагласношћу.

Само четири од 26 европских чланица НАТО трошиле су 2015. два посто БНД на војску, то су Грчка, Пољска, Велика Британија и Естонија, а остале 22 земље око 1,1 одсто.

На другој страни, Русија је трошила на одбрану 4,18 посто БНД, а САД 3,33, Кина али и многе друге земље су такође присиљене да повећавају своје војне расходе.

Највећи раст војног буџета у 2015. години је имала Украјина 69,9 посто што се лако може објаснити јер је ратовала у Донбасу. Иран је имао раст војног буџета 29 посто, па Пољска 21,9 посто и Русија 21,3 посто.

На једног војника Русија годишње троши 64.600 долара. Водеће армије НАТО на челу са САД троше пет пута више од Руса.

Моћне земље највише троше на нову војну технику, док сиротиња војни буџет потроши на храну и облачење војника.

Само на одржавање атомских арсенала Америка годишње троши око 20 милијарди долара, док за то исто Руси потроше десет до петнаест милијарди долара. Одржавање једне бојеве главе у САД кошта 1,8 милиона долара.

17

Првог априла амерички председник Обама изјавио је да намерава да продужи дијалог са Русијом о смањењу атомских потенцијала. Изгледа да је то био Обамин пропагандни пуцањ јер је он знао да Москва у садашњој констелацији снага и атмосфери која влада међу најмоћнијим светским државама не намерава да смањује број својих ракета и атомских глава јер оне гаранција да Русију и њене савезнике нико неће смети да нападне. Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков је рекао да до таквог разговора не може доћи све док се НАТО приближава границама Русије.

Данас у свету највећу армију има Кина – 2.333.000 војника. На другом месту су САД са милион и 381.000, а на трећем месту је Индија са милион и 346.000, док је на четвртом месту Северна Кореја са милион и 190.000 војника. Русија је на петом месту и има око 900.000 војника али томе се требају додати. У склопу унутрашње војске постоје и десантне јединице.

Шести по броју војника је Пакистан који има 644.000, следи Јужна Кореја са 628.000, па Иран са 514.000. На деветом месту је Турска са 511.000 војника, а десети је Вијетнам са 482.000. У Африци највећи број војника има Египат – 438.000, док је у Јужној Америци најборјнија армија Бразила која има 335.000.

Неоспорно је да Американци највише троше на одбрамбено научноистраживачке и конструкторске послове. Међу 15 највећих компанија у свету које производе војну технику седам је из Америке а само две су руске и то „Алмаз-Антеј“ који производи чувене руске ПВО ракетне системе као што је нпр. С-400. И друга руска компанија на том списку најмоћнијих је „Обједињена авио-корпорација“ која прави најпознатије руске војне авионе.

17putin (2)

Највећи увозници оружја у свету су Индија и Саудијска Арабија. Индуси и Кинези су годинама куповали и купују руску технику док Саудијска Арабија углавном купује америчко оружје. Руси са Кинезима и Индусима сарађују и помогли су им да организују властиту производњу. Са Индијом је Русија направила врло ефикасну надзвучну ракету „Брамос“ којом се гађају противнички бродови. Сада највиши руководиоци Русије и Кине разговарају о томе да конструктори две земље заједно раде на авиону пете генерације. Основа би био већ постојећи руски Т-50, а Индуси тврде да би њихови програмери могли да га учине још „паметнијим“, дакле и опаснијим.

Као и увек, на крају оваквих текстова намеће се питање троше ли се узалудно милијарде и је ли боље трошити огроман новац за неке инвестиције које би побољшале живот народу?

Генерали су ипак убедили Путина и Медведева да Русија може бити спокојна у заштити својих интереса само ако има моћну и мобилну армију спремну да брзо реагује кад затреба. Без обзира свиђало се некоме или не, време је показало да је „равнотежа страха“ ефикаснија за очување мира него стотине састанака политичара и дипломата.

САТЕЛИТИ

Кад се зна да Американци највише улажу у истраживања и имају највећи војни буџет онда је јасно зашто баш они имају највише сателита у космосу. Иако се број сателита мења, неки престају да раде и лансирају се нови, САД их има око 150 док се на другом месту налази Русија која их има 80. На трећем месту је Кина која има пет војних сателита.

17putin (3)

РУСИ СПРЕМНИЈИ ОД ОСТАЛИХ

Краљевски институт одбрамбених истраживања Велике Британије тврди да је бојева готовост руске армије скоро десет пута већа него НАТО. Британски ерксперти објашњавају да за четири дана Руси могу да имају спремних за акцију 47.000 људи. За исто време јединице високе готовости Немачке, Холандије и Норвешке могу да ангажују само пет хиљада војника. На основу таквих анализа, на Западу се и говори о руској опасности.

КОСМИЧКИ БОМБАРДЕР

Руско министарство одбране демантовало је изјаву професора војне академије у Серпухову Алексеја Солодовникова који је казао минуле седмице новинарима да се ради на конструисању бомбардера који ће бити способан да гађа из космоса.

Заиста се ради на моторима који би се користили у освајању космоса али они нису за „космичке бомбардере“.

Потпуковник Солодовников је испричао новинарима да ће „космички бомбардер“ полетати са обичног аеродрома и моћи ће да ако затреба наноси атомске ударе.

————————-

17.7.2016. Б. Влаховић-НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић