АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Стефан Каргановић: Не подлежете комплексу кривице који вам се перфидно намеће поводом Сребренице


Стефан Каргановић

Стефан Каргановић, 19.7.2016.

ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЛАЖНОГ ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ

Добро вече и добродошли, даме и господо!

Покушаћу да вам укратко изложим геополитичку позадину теме Сребреница. Желим да вам скренем пажњу на два важна момента.

Прво, догађаји у Сребреници у јулу 1995. године службено се третирају искључиво са становишта наводног „геноцида.“ Фактографија и контекст тих догађаја систематски се потискују у други план. При том, после двадесет година усмереног „истраживања“ и серије правно упитних суђења у Хагу и Сарајеву, кључне појединости су још увек непознате. Ни један од судова или истражних органа није утврдио ко је осмислио и наредио да се у Сребреници изврши „геноцид,“ нити када је таква одлука донета и под каквим околностима. Нема сумње да је, у периоду од неколико дана после заузимања Сребренице од стране српских снага, стрељан одређени број заробљених војноспособних припадника муслиманске Армије БиХ. Међутим, та чињеница уопште не подржава закључке којима већ две деценије моћни и глобални пропагандни апарат покушава да вас индоктринира.

Тачан број стрељаних споран је чак и у пресудама Хашког трибунала, где варира између 4900 и „око 8000,“ што је поприличан распон. Али кључан податак, ако пођемо од Конвенције о геноциду, није цифра него мотив. Геноцид је правно дефинисан не као просто убијање, него покушај истребљења једне етничке, расне или верске групе, као такве. У Сребреници су наводни извршиоци „геноцида“ све жене, децу, дакле репродуктивни део наводно нациљане заједнице, као и старије особе из заузете сребреничке енклаве, безбедно пребацили на територију супротне стране. Стрељани су само војноспособни мушкарци. Тај поступак је без икаквог оправдања. Међутим, да ли је то довољно да се злочин уздигне на ниво геноцида, чак ако бисмо претпоставили да је стварно стрељано 8,000?

Зашто је то важно? Зато што је циљ сребреничке пропаганде да вас – српски народ, проглашавањем геноцида стави у исту раван са немачким народом по окончању Другог светског рата. Циљ је да вас жигошу за сва времена и да вас обремене моралним, политичким и економским теретом – не заборавите огромне репарације које је Немачка била принуђена дуго времена да исплаћује – који ће неправедно носити ваша деца, унуци, праунуци и још низ генерација које следе за њима. Поред тога, циљ је да се одбрамбени капацитети ваше државе паралишу на дуги рок да би се њено черупање и разграђивање несметано одвијало под изговором да је Србија спонзор или саучесник у геноциду и самим тим лишена права да пружа отпор.

Пресуда коју се, по истом основу, спремају да изрекну Републици Српској и вашим сународницима са оне стране Дрине, још је страшнија. Вама је досуђено само полагано мрцварење и морална деградација. Они су, као наводна „геноцидна творевина“ – то је формулација Соње Бисерко, Наташе Кандић и Чеде Јовановића – осуђени на нестанак.

Пре кратког времена, сазнали смо шокантан податак.Током рата који већ неколико месеци воде против Јемена, не поштујући ни међународна ни исламска ратна правила, оружане снаге Саудијске Арабије убиле су најмање 8278 јеменских цивила, укључујући 2236 деце, а раниле 16015 особа. Жртве масовног убијања у Јемену огромном већином су цивили, неборбена лица. За Сребреницу се тврди да је Војска Републике Српске стрељала око 8000 заробљених припадника муслиманских оружаних снага. Ако су само цифре пресудне, зашто је Сребреница геноцид, а рат који Саудијска Арабија води у Јемену – није?

Ситуација у једној другој арапској и муслиманској земљи – Ираку – још је драматичнија. Према документу комисије Уједињених Нација под ознаком „Извештај о заштити цивила у оружаном сукобу у Ираку“, објављеном у јануару ове 2016. године, током претходна 22 месеца у Ираку је убијено најмање 18 802 цивила, а 36 245 је рањено. У том периоду је 3 206 736 Ирачана присилно протерано са својих огњишта, међу којима и преко милион деце. У документу се наглашава да су ове цифре конзервативне, т.ј. сведене на најмању могућу меру.

Ако је за Сребреницу цифра од 8000 мериторна за утврђивање геноцида, да ли се и у Јемену догађа геноцид и да ли је Саудијска Арабија, један од кључних западних савезника на Блиском Истоку, одговорна за његово извршење? По истом основу, да ли је погубљење у Ираку, током задње две године, преко два пута више особа него наводно у Сребреници или у Јемену – такође геноцид? Зашто по истој логици не би било? И ако јесте, ко је одговоран? Западна коалиција, која је 2003. године оружаним нападом и уништењем Ирака као државе покренула ланац догађаја који је резултирао овим масовним убијањем? И то што сам навео је – да вас потсетим – скроман биланс само за задња 22 месеца сукоба, док се за претходни период, од почетка агресије и окупације Ирака, процењује да је страдало око милион Ирачана.

Где је ту Сребреница, и како се може говорити о „геноциду“ у Сребреници а систематски избегавати поређење са операцијама масовног убијања на другим местима које су по обиму једнаке Сребреници, или је неупоредиво превазилазе? Као у Јемену, на пример, где је убијање које врши страни (али привилеговани, про-западни) агресор несумњиво усмерено против припадника једног народа као таквог, што је потпуно у складу са дефиницијом кривичног дела по Конвенцији о геноциду? Или масовно убијање истовремено и по етничком и по верском основу, сунити против шиита, као у Ираку, што такође у потпуности задовољава норме које Конвенција прописује за утврђивање геноцида?

Да ли је то зато што постоји једно мерило за рањиве и слабе, као што су Србија и Република Српска, поготово ако их треба још дотући исконструисаном оптужбом за најгнуснији злочин у међународном кривичном праву, а потпуно друго мерило за јаке и силне, којима је дозвољено да невина људска бића масовно тамане широм света, и да за то буду изузети од сваке одговорности?

То су нека од кључних питања која вас позивам да поставите и себи и претставницима лажних невладиних организација, када буду дошли да вас убеђују да је ваш народ крив за извршење геноцида, и да за то још дуго времена – по њима вероватно у недоглед – мора да испашта.

Други моменат на који желим да вам скренем пажњу је следећи. Не умањујући важност фактографије самог догађаја, у светлу претходних разматрања верујем да ћете се сложити самном да Сребреница није превасходно питање ни о томе колико је људи било стрељано, нити која би правна квалификација била најприкладнија – геноцид, масакр, освета или нешто друго. Право питање гласи: за какав се геополитички циљ Сребреница користи? Ко профитира од верзије догађаја у Сребреници коју је наметнула западна пропаганда и чему та тенденциозно исконструисана прича служи?

Главни начин коришћења Сребренице је да послужи као псеудоморална подлога и политички параван за доктрину такозваног „права на заштиту“ угроженог становништа, или на енглеском R2P. Ту доктрину западне силе користе искључиво за агресивне нападе против суверених држава које им се не покоравају, најчешће под изговором да „крше људска права“. Ти напади се редовно одвијају мимо одредби међународног права и противно њима. Карактеристика те доктрине је да западне државе, које се самопроглашавају за „међународну заједницу“, себи резервишу искључиво право да одреде околности и начин њене примене, као и то ко ће бити следећа мета, односно жртва.

Сребреница у овом геополитичком тренутку игра улогу од огромног значаја као привидно хуманитарни изговор за извођење смртоносних војних дејстава са циљем уништења држава које одбијају да се у потпуности покоре диктатима Запада. Косово, Ирак, Либија, Сирија и Јемен, илуструју циничну примену овог лажног хуманитарног повода. Где год је Запад користио Сребреницу као изговор за извођење агресије, у питању су били политички интереси који немају везе са хуманошћу, или је, истовремено, био присутан материјални интерес да се нациљана држава окупира и опљачкају њени природни ресурси.

Ни по једној основној тачки званична прича о Сребреници коју промовишу политички руководиоци западних држава, западни медији, судови и установе које је Запад успоставио и финансира, као што је Хашки трибунал – не може да издржи озбиљну критику. То ће вам бити јасно када будете прочитали књигу „Сребренички круг“ Драгана Вујичића. То је зато што Сребреница никада није била прописно истражена, као криминолошки случај. Од самога почетка, а то траје већ двадесет година, Сребреница се обрађује искључиво као политички и пропагандни адут. Сви одговори које сте до сада добили углавном су погрешни и једино служе интересима оних који монополишу право да то питање решавају у своју корист.

Лицемерје тих лажних одговора којима вас систематски кљукају најупечатљивије се осликава у неравноправном положају жртава Сребренице, које су цинично подељене по националном кључу. За српске жртве Сребренице, побијене од стране припадника 28. дивизије Армије БиХ током три године пре јула 1995, вероватно нисте чули ништа или врло мало. „Историјски пројекат Сребреница“ је објавио неколико издања где се документује страшна судбина српских цивила из преко педесет села која окружују Сребреницу. Једну од тих темељно документованих књига: „Српске жртве Сребренице, 1992 – 1995“, можете набавити овде вечерас. Ми не користимо имена из неког телефонског именика, као што у својим списковима ради супротна страна, већ званичне, проверљиве податке. Препоручујем вам ову потресну књигу као и друга наша издања, „Сребренички круг“ Драгана Вујичића и „Сребреничку подвалу“ покојног пуковника Ратка Шкрбића.

Сврха службене верзије сребреничких догађаја је да вас обмане и деморалише и да вам утисне комплекс кривице за геноцид и насилну смрт „осам хиљада мушкараца и дечака.“ Међутим, и то ћу категорички подвући, у овом тренутку расположиве чињенице не подржавају ниједну од тих теза. Службени наратив о „Сребреници“ није ни историјски нити правно утврђена чињеница. То је специјална операција, која се систематски, упорно и упркос обиљу доказа о суштински различитом чињеничком стању, већ две деценије спроводи. Циљ те операције је деморалисање и историјска демобилизација најважнијег и најдржавотворнијег народа на Балкану који, при томе, заузима геополитички простор од кључног значаја за предстојећи удар на Русију.

У закључку, замолићу вас да не подлежете комплексу кривице који вам се перфидно намеће за један још увек до краја неразјашњен, али по многим карактеристикама крајње сумњив злочин. Будите скептични према тврдњама оних који немају посебног разлога да вама и вашој земљи желе добро и да вас о важним стварима савесно и правилно обавештавају. Трудите се што је могуће више да се као одговорни грађани самостално информишете о овом и свим другим питањима од јавног значаја.

______________

(Излагање на циклусу предавања „Разговори о Сребреници“ одржаног под покровитељством друштва „Ћирилица“ у Београду, 19. јула 2016.)

1 reply »

  1. Излагање је одржано у Српском културном центру у организацији Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Покушајмо, да се јасно и тачно изражавамо.
    Данас 20.07. и сутра 21.07. од 19 сати. Добро нам дошли!

    Свиђа ми се