АКТУЕЛНО

Душан Марић: Епидемија „U“-вируса хара Хрватском


Душан Марић

Душан Марић

Мислим да је словеначки писац Витомил Зупан, у свом култном роману „Левитан“, алудирајућиу на степен распрострањености усташлука међу Хрватима, написао „Ја уста, сви усташе“. To je касније разрадио Милован Илић Минимакс. Када су га 1990.године, након његовог повратка из Хрватске, упитали какво је стање у „лијепој њиховој“ он је одговорио „Добри неки људи, јако пристојни. Ја седам, сви седоше, ја уста сви усташе.“Наравно да нису сви Хрвати усташе. Већина Хрвата које лично познајем су добри и пристојни људи, који о НДХ не мисле ништа добро. Којима Срби не сметају. И који и у Хрватској, и у Западној Херцеговини и у Купресу муче исту муку као Срби у Благају, Бијељини или Београду: како преживети. Како у недовршеним банана државама, које под окупацијом држе западне компаније и домаћи мишковићи и тодорићи, својој породици обезбедити три оброка дневно а деци какву-такву будућност.

Међутим, по свему што се у Хрватској догађа од почетка прошле године, посебно у последњих месец дана, очигледно је да су тамо и држава и народ заражени вирусом усташлука. Толико да та зараза поприма размере епидемије. Оно што је раније изгледало као појединачни инциденти, сада већ добија контуре организоване рехабилитације највећих злочинаца у људској историји. (Цели свет се данас с правом згражава кад припадници Исламске државе неком ножем или секиром одсеку главу, а усташе су свакодневно ножем или секиром клале стотине и хиљаде људи.)

Разумљиво је што Хрвати славе војничко заузимање Републике Српске Крајине. Славили би и ми. Да није било килавог Милошевића, још килавијих Руса и НАТО пакта. Али то што се сваке године догађа у Книну све мање је прослава војне победе, а све више прослава прогона 250.000 Срба из Хрватске. Прослава прогона дојучерашњих комшија, радних колега, школских другова, зетова, кумова….из њихових станова и кућа, са њихове очевине, из њиховог завичаја. Прослава туђе несреће, големе као Динара. А кад се туђа несрећа почне славити више него своја победа, то је већ болест.

Разумљиво ми је што се и овог лета због годишњице „Олује“ у Хрватској подиже политичка температура, што власт и опозиција настоје да исту што боље искористе за сопствену промоцију. Уочи предстојећих ванредних парламентарних избора. То је уобичајена балканска послератна предизборна представа. Која се далеко најчешће игра у Хрватској, али коју смо имали прилике гледати и у Србији. Али, кад се све сабере и одузме, Хрвати и Хрватска су претерали. Као да, осокољени чланством у НАТО и ЕУ, и прећутном подршком из Вашингтона, Брисела и Берлина, призивају 1991.годину. Заборављајући да батина има два краја.

Широм Хрватске, јавно, без устручавања и без законских последица, славе се психопате које су организовале „србокоље“. Такмичења у брзини клања Срба. У десет градова у Хрватској постоји улица Миле Будака. Тако се звала животиња која је лично одговорна за смрт десетина хиљада Срба. Паметњаковићи у Пакоштанима су том Павелећевом доглавнику дали – две улице. Ваљда да нико не посумња у њихово хрватство и симпатије са којима они гледају на клање Срба у НДХ. Што је, најблаже речено шизофрено. Јер, до пре неколико генерација, становници тог, као и већине осталих приморских места у Далмацији, углавном су се изјашњавали као Срби. И данас знају које су крсне славе славили.

На крају им је и то било мало па су пре два дана подигли споменик Миру Барешићу, терористи који је у Шведској убио амбасадора СФРЈ Владимира Роловића.

На спортским догађајима, концертима и дернецима отворено се кличе Анти Павелићу или Петру Брзици, студенту права из Загреба, који је на једном „србокољу“ у Јасеновцу за неколико сати лично, својом руком, заклао 1.360 Срба. Могао је још, али није било потребе, јер се његов главни конкурент заморио и одустао на негде око 1.100 пререзаних српских вратова. Тада је Брзица за награду добио златни сат, сребрни сервис, печено прасе и флашу вина. Да са осталим животињама прослави клање немоћних жена и деце.

У Хрватској Нових фосила, Оливера Драгојевића, Љиљане Николовске и Магазина, Мише Ковача, Нине Бадрић и Киће Слабинца, најпопуларнији певач је усташа Томпсон. Извесни мусави гилиптер, хрватска верзија Змаја од Шипова, који у својим песмама велича убијање Срба, на концертима окупља десетине хиљада људи. Међу којима је и председник Хрватске Колинда Грабар Китарoвић. Која се хвали тиме да воли да Томпсоново певушење о клању слуша и у тренуцима опуштања.

Истраживање загребачког Јутарњег листа показало је да више од 40 посто Хрвата оправдава усташки геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату. За њих је клање 2.300 Срба 7.фебруара 1942. у три села код Бањалуке или покољ 12.000 Срба на Гаравицама код Бихаћа 1941.године сасвим кул. По систему, ови наши заклали 12.000 Срба. Нека су, то је баш супер.Али, углавном су то били жене и деца? Јесу, али српске жене и српска деца.

Исти проценат Хрвата сматра да је усташки поздрав „За дом спремни“ био патриотски слоган. Стотине угледних Хрвата, на челу са сисачким бискупом Владом Кошићем, потписале су петицију да се тај поздрав, који у преводу на српски гласи „за клање Срба спремни“, уведе као службени поздрав хрватске војске. Па сад човек не зна шта је црње, смешније и жалосније: да ли то што је бискуп Кошић у Хрватској католичкој цркви председник комисије за разумевање и помирење са Србима и Српском православном црквом или што је хрватска војска чланица дичног НАТО пакта.

На фудбалским утакмицама и другим спортским догађајима хиљаде младих Хрвата редовно скандирају тај усташки поздрав.

Пре 36 година на травнатом терену сплитског стадиона Пољуд уплакани фудбалери Хајдука гушили су се у сузама због смрти председника СФРЈ Тита. Сада на том травнатом терену косачицом праве нацистичке кукасте крстове. А Хајдук је деценијама важио за клуб који је бастион антифашизма. Управо због тога и хиљаде Срба из Далмације навијале су за Јурицу Јерковића, Владимира Беару, Брану Облака, Славишу Жунгула, Ивана Буљана и друге мајсторе фудбалске игре испод Маријана.

Прошлогодишње истраживање загребачког Института за друштвена истраживања показује да чак преко 70 посто ученика завршних разреда средњих школа у Хрватској сматра да злочиначка НДХ није била фашистичка творевина. Већ лепа и пристојна патриотска држава која је сваког дана свог постојања у просеку организовано клала по неколико стотина својих грађана. Више је у НДХ дневно заклано Срба него што се данас, изван туристичке сезоне, у Хрватској закоље телади и јунади. Јесте ужасно, али је тачно.

Хрватски посланици у Европском парламенту у Бриселу организовали су изложбу на којој се велича Алојзије Степинац, кардинал Хрватске католичке цркве у НДХ. Неколико месеци касније суд у Загребу поништио је пресуду којом је Степинац 1947.године, због сарадње са Павелићем, Хитлером и Мусолинијем, осуђен на 16 година затвора. Хрватска и њен правни систем су тако послали поруку да је највећи великодостојник хрватске цркве поступио исправно што ни једном једином речју није јавно осудио, а камоли покушао да спречи, покољ 700.000 Срба у Јасеновцу или 40.000 Срба у Јадовном. Чак су се и Хитлерови генерали згражавали над хрватским злочинима и протествовали, али је Степинац ћутао. Ћутао је и на чињеницу да више од 300 његових свештеника предводе нападе на српска села и лично кољу. Хрвати сад желе да га за то ћутање и одобравање злочина награде проглашењем за свеца.

Фарса са суђењем свирепом убици Срба из Осијека Бранимиру Главашу настављена је још једном ослобађајућом пресудом. Очекиваном. И стварно, што би Главаш био крив што је организовао убиство неколико десетина Срба, ако Павелић није крив за убиство неколико стотина хиљада Срба?

Саветници за националну безбедност председнице Хрватске Колинда Грабар Китаровић су ратни злочинци Анте Готовина и Томислав Мерчеп. Анте се препоручио убијањем 300 српских цивила и заробљених српских војника у околини Мркоњића, Томислав још црњим покољима неколико стотина Срба у Пакрачкој Пољани и Марином Селу.

На обележавању годишњице када су партизани стрељали усташе и четнике у Блајбургу, бискуп бањалучки Комарица је (привремени) прогон неколико хиљада Хрвата из Бањалуке и околине 1992.године упоредио са стрељањем више од 20.000 усташа 1945.године.

Председник хрватског Сабора Жељко Рајнер је недавно парастосе стотинама хиљада мученика у Јасеновцу назвао – прославама!? Са лакоћом која би била неумесна да је изречена и из уста последњег клошара са Тушканца, а камоли председника државног парламента.

Нешто касније, обележавање устанка против фашизма у Србу претворено је у усташки дернек. Било је само питање тренутка када ће окупљени „бранитељи“ НДХ почети да бију шачицу Срба и хрватских антифашиста који су дошли да обележе тај изузетно значајан догађај у историји Хрватске.

И све се то углавном ради у инат Србима и Србији.

Слути да се ово упорно поигравање са усташлуком може на крају отети контроли и на зло изаћи. А то зло неће мимоићи ни Хрвате.

 

Душан Марић

—————-

3.8.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић