АКТУЕЛНО

Велика шанса: Продали би целу „засађену“ Србију


Органски производ треба да прати сертификат и налепница

Органски производ треба да прати сертификат и налепница

Заинтересованост за органску производњу у Србији из године у годину све је већа, а стручњаци сматрају да ова грана у Србији има итекако добру перспективу.

Како истичу, потребе за извозом су толике да кад бисмо целу Србију „покрили“ органском храном, вероватно би све извезли.

Заинтересованост за органску производњу у Србији из године у годину све је већа, а стручњаци сматрају да ова грана у Србији има итекако добру перспективу, јер су, како истичу- потребе за извозом толике да кад бисмо целу Србију „покрили“ органском храном, вероватно би све извезли.

Да би произвођачи постали “органци” потребно је да се сертификују што могу да ураде преко шест сертификационих кућа које је Министарство пољопривреде овластило да раде тај посао. Они плаћају трошкове сертификације и потребно је да прође од годину до три године док се земљиште не “очисти” односно да у том период раде о свим принципима органске производње, након чега постају сертификовани органски произвођачи. Овај посао могу да ураде и преко већих произвођача са којима склопе уговор о кооперацији, где постоји неколико предности за мале произвођаче. Једна је што не сносе трошкове сертификације, а друга што не морају да се баве пласманом, јер је он мање више загарантован.

У Европу највише извозимо воће-свеже јабуке и смрзнуте малине и купине, а веома су тражене и соја, житарице, поврће, лековито биље…

У Удружењу Сербиа Органица кажу да је заинтересованост за ову производњу последњих година много већа што потврђује и податак да су у протеклој години површине повећане за више него дупло.

Такође је и више оних који се упуштају у овај бизнис.

Генерални секретар Удружења Ивана Симић рекла је Тањугу да према последњим подацима, прошле године у Србији је било укупно 2.000 пољопривредника који се баве органском производњом.

Саговорница Тањуга каже да се нада да је будућност ове гране пољопривреде у Србији перспективна узевши у обзир агро еколошке и извозне потенцијале, али и раст потражње на домаћем тржишту.

Уз већу подршку државе, а под овим не подразумавам само мере подстицаја већ једну свеобухватну националну стратегију која би спровођењем различитих мера интезивно покренула даљи и осигурала дугорочан и стабилан развој““, рекла је Симић.

Она истиче да за ту област производње нису потребни специјални услови осим да производне парцеле нису близу великих индустријских загађивача или превише близу интензивних пољопривредних засада, и да мозе да се обезбеди вода за заливање.

Вазно је да од када се одлуче и крену путем сертификоване производње да се постују начела органске производње и законска регулатива , које подразумевају примену свих превентивних и агротехничких мера, принципа одржавања и подизања плодности коришћењем природних, превентивне мере заштите од болести и штеточина увођењем корисних организама и слично“, додала је она.

Саветник председника ПКС Вељко Јовановић каже да је заинтересованост за ову производњу приметно већа сваке године.

Томе у прилог иде и чињеница да смо са око 9.000 хектара у 2014., “стигли” на око 15.000 у 2015 години.

Ипак учешће органске у укупном земљишту је тек око 0,44 одсто, али тај број стабилно расте, као и реални потенцијали сектора чији извоз је за три године порастао око 500 одсто, каже Јовановић.

Он истиче и то да смо са око 300 произвођача када смо почели да региструјемо органску производњу, догурали до преко 2.000, а да тај број и даље расте.

Не само што расте број површина под органским производима и број произвођача, већ је велика потражња за нашим производима у Европи, додаје.

Сектор има брз и незаустављив раст, а потребе за извозом су толике да кад бисмо целу Србију покрили органском храном вероватно би све извезли без проблема. Сада највише извозимо у земље ЕУ“, каже Јовановић.

Органска производња најразвијенија је у Војводини, али има огромне потенцијале у јужној и западној Србији, подсећа Јовановић.

Ипак, са тренутним учешћем у укупној производњи далеко смо од европског просека који је скоро шест одсто док неке земље попут Аустрије или Италије прелазе четвртину укупног земљишта.

Неке земље као што је Данска планирају да у наредним годинама у потпуности постану органске.

Српско тржиште такође расте па је у неким маркетима учешће органске у воћу и поврћу од пет до чак 25 процената.

Према подацима ресорног министарства, у 2015. години укупна површина под пољопривредном производњом била је 15.298 хектара.

Највеће површине у органској производњи у 2015. години биле су под житарицама (32%), воћем (22%) и индустријским биљем (20%).

Вредност извоза органских производа износио је у протеклој години 19.600.000 евра, а готово целокупан извоз органских производа чини смрзнуто и сушено воће (највише малина). Највећи извоз био је у земље Европске уније и то у Немачку и Холандију, као и у САД.

Вредност увоза органских производа у 2015. години био је око 4.400.000 евра.

Увежени органски производи могу се наћи пре свега у великим трговинским ланцима, који увозе робу из земаља широм света, а производи су такође разноврсни и углавном се увози оно што се не производи у нашој земљи.

Да би се олакшало онима који се баве органском производњом, уведени су подстицаји који им се исплаћују још од 2004. године, с тим што су се током година видови подршке, износи и корисници мењали.

За ову и прошлу годину укупан износ подстицаја који је опредељен за органску износио је 92 милиона динара.

Подстицаји се могу остварити за премије за млеко произведено методом органске производњ, у органској биљној производњи, регрес за средства за исхрану биља дозвољена за примену у органској биљној производњи и у органској сточарској производњи.

Органски произиводи су по правилу у Србији и скупљи.

Цене јесу веће али је и квалитет добар и реч је о храни која не садржи хемикалије што многе купце опредељује за органик без обзира на цену која је за поједине артикле и пет пута већа. То је специфично тржиште где је квалитет кључ успеха и органска би могла да буде одлична прилика за Србију у којој су индивидуална газдинства премала за озбиљне количине конвенционалних производа где је фактор квантитета битнији него у овом сегменту”, истиче Јовановић из ПКС.

У Удружењу Сербиа Органица кажу да су тако добијени производи скупљи у просеку за око 50 па чак и до око 400 одсто, у односу на исте конвенционалне сезонске производе.

 

Извор: Б92

***

Министар пољопривреде: Без журбе са одлуком о ГМО

Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић сматра да је питање промета ГМО производа у Србији озбиљна тема која захтева широку расправу, и да са било каквом одлуком у том погледу не треба журити.

Фото: Фејсбук група „За Референдум против ГМО хране у Србији“

Фото: Фејсбук група „За Референдум против ГМО хране у Србији“

„Ово је изузетно озбиљна тема и захтеваће широку расправу пре било каквог решења у погледу промета ове врсте производа“, рекао је Недимовић у интервјуу за дневни лист Блиц.

Поводом чињенице да се пољопривредници из године у годину сусрећу са све интензивнијим и обимнијим временским непогодама, министар је оценио да „једина ствар која може да нас дугорочно спасе, јесте промена филозофије…“.

„То треба да се огледа, с једне стране, у развијању модерних, научно признатих мера физичке заштите, и с друге, у развијању финансијских мера заштите“, казао је Недимовић и поручио да у томе партнери треба да буду пољопривредници, локалне заједнице, Републички хидрометеоролошки завод, Сектор за ванредне ситуације МУП-а, и научни радници.

Према његовим речима, када је реч о аграру као великој шанси Србије, потребно је да се окренемо инвестицијама у објекте, опрему, механизацију, у оне делове пољопривреде који могу донети додатну вредност.

Такође је најавио брзо отпочињање контроле безбедности појединих намирница у оквиру националне лабораторије, „да коначно ставимо у функцију овај пројекат о коме се прича безмало деценију“.

Извор: Танјуг

———-

22.8.2016. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић