АКТУЕЛНО

ДА ЛИ ЈЕ ОВО КРАЂА ВЕКА: Нико не зна шта се догодило са 16 тона злата у власништву државе Србије?!


Златне резерве (Фото: Синхуа)

Златне резерве (Фото: Синхуа)

Више од 16 тона златних полуга, које су после сукцесије имовине СФРЈ припале Србији, нестале су из једне швајцарске банке.

Где се сада налазе, како и зашто су отуђене и колико су вределе тоне златних полуга које су се до момента деблокаде финансија бивше СФРЈ налазиле на рачуну Банке за међународно поравнање у Базелу? Судећи по изјави гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, овим питањима још дуго ће се бавити надлежни органи у Србији.

– Од 46 тона злата похрањених у Базелу остала само још једна тона – изјавила је гувернерка пре неколико дана и то је било све што је она по том питању открила.

Бројка коју је изнела Табаковићева односи се заправо на количину злата која је припадала бившој СФРЈ, док је Србији и Црној Гори сукцесијом припало 16,8 тона. То, наравно, не мења чињеницу да тих златних полуга, који су чиниле значајан удео у српским девизним резервама, више нема, а да је јавност остала ускраћена на одговор ко их је отуђио.

У Народној банци Србије нису превише речити. Кажу једино да је српско злато из Базела продато између 2001. и 2002, али не откривају коме, како и зашто.

Наводе и да је Народна банка Југославије, независно од злата из Базела, у другој половини 2001. године из земље, такође, изнела око 5 тона златних полуга ради њихове дораде, али је и то убрзо продала на међународном тржишту.

– Детаље ових трансакција у вези са златом НБС не може у овом тренутку да саопштава из разумљивих разлога – стоји у одговору.

Млађан Динкић, који је у том периоду био гувернер НБЈ а самим тим и директно надлежан „не зна о чему се ради“.

– Сви подаци о кретању девизних резерви Народне банке, укључујући и злато, су јавни. Не постоје никакве мистерије нити тајне у вези са тим. У доба када сам био гувернер објављивали смо сваког месеца податке о кретању златних резерви – каже Динкић.

На питање да ли се сећа да су на почетку његовог мандата продате тоне злата, он одговара:

– Сећам се да је када сам постао гувернер Србија имала око 360 милиона америчких долара у девизним резервама, а до краја мог мандата оне су повећане на 3,3 милијарде долара. Иначе, централне банке продају злато и пребацују га у девизну ефективу, уколико је у том тренутку потребно обезбедити ликвидна средства и ако постоје потребе државе, привреде и банака за плаћање према иностранству.

Ни Александар Влаховић, тадашњи министар привреде и приватизације, не сећа се шта се догодило са златом из Базела.

– Први пут чујем причу и да је нестало и да је продато – тврди Влаховић.

Према подацима за крај јула 2016. године, Народна банка Србије располаже са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5% девизних резерви. Од тога се једна тона налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања у Базелу. Како кажу, то је стање од 2006. године, када је Црној Гори „исплаћен“ припадајући део од 1,2 тоне по Споразуму о питањима сукцесије. Остатак девизних резерви у злату чува се у трезорима НБС.

 

Извор: Блиц/ПРАВДА

—————-

22.8.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Kakva sprdnja Sa drzavom .
    kolonijom od drzave ko ce ga znati vise sta je a nije ni bitno.
    Baci Boze na nas nesto i pokrij nas
    Čuj nestalo i ne zna se .??
    Kad ce ovaj raat vise doci da se pokrkamo jednom da nas nema kad necemo ko ljudi u casti da zivimo

    Liked by 1 person