АКТУЕЛНО

СРБИЈА: Већина предузећа на ивици банкрота, цветају кладионице и ноћни клубови


фото: 021.рс

фото: 021.рс

Представници компанија и привредних организација у Мрежи за пословну подршку упутили су писмо новом министру привреде Горану Кнежевићу, у којем скрећу пажњу на то да више од десет година привредници чекају три реформе од кључног значаја за промену пословног окружењу у Србији.

На листи приоритета нашли су се смањење пореза и доприноса на зараде, увођење прогресивног опорезивања зарада, затим решавање проблема скупих и неприступачних кредита, стварање алтернативних извора финансирања привреде и увођење контроле над наметима које локалне самоуправе стављају на плећа привреде, уз одређивање критеријума за број и висину намета.

У тој асоцијацији наглашавају да привреда Србије плаћа велики цех пролонгирања спровођења наведених реформи и као један од аргумената за ту констатацију наводе да ниво задужености привредних друштава достиже 196 одсто висине оснивачког капитала, што значи да већина предузећа послује на ивици банкрота.

Према писању „Данаса“, ништа мање алармантан податак није ни да је у првој половини 2016. године за наплату потраживања било потребно 132 дана, док младе предузетнике посебно обесхрабрује то што тек свака трећа фирма може да опстане на тржишту дуже од три године, по чему смо знатно испод европског просека, где чак 64,7 одсто фирми наставља да ради после три године.

„Високи порези и доприноси на рад, удружени са недостатком повољних извора финансирања предузетника, натерали су између 550.000 и 750.000 грађана Србије да раде у сивој зони. Ако се томе дода да капитал малих предузећа износи свега 5.060 евра, онда је јасно да су посебно угрожени млади и жене предузетници, који често избегавају да легализују свој бизнис“, наводи се, између осталог, у отвореном писму.

У овој асоцијацији указују и на то да због изостанка реформи последице трпе и грађани који су легално запослени у приватном сектору, јер под притиском бројних намета, послодавци не могу да им исплате пристојне зараде, док су они који раде у „кинеским“ и домаћим радњама, плаћени испод минималне зараде, па спадају у категорију социјално угрожених.

„Огорчени смо на политички естаблишмент, зато што за време предизборне кампање није организовано ниједно озбиљно јавно сучељавање привредника и кандидата за највише политичке функције, већ је у јавности представљена ружичаста слика о наводном опоравку привреде који је веома дискутабилан. С обзиром на то да је Влада Србије прогласила 2016. за годину предузетништва прави је тренутак за спровођење три најважније реформе које привредници чекају већ читаву деценију“, поручили су предузетници новом министру.

Цветају кладионице, ноћни клубови, салони лепоте

Све више је малих фирми које се баве трговином и услужном делатношћу, а у процвату су коцкарнице, такси удружења, салони лепоте, док се тек свако 18. предузеће опредељује за покретање производње. Председник Удружења предузетника Зрењанина Мирослав Ђурић каже за „Данас“ да се предузетничке радње лако отварају, али се још лакше затварају.

„Ретко ко опстаје на тржишту. Организујемо велики број едукација, али то није дало жељене ефекте, јер се већ 20 година вртимо око бројке од 3.500 регистрованих предузетник. Тачно је да све те делатности пуне буџет, али мислим да би акценат требало ставити на производњу, јер када имамо једну добру производну предузетничку фирму, на њу се ослања још пет, шест додатних делатности и коопераната“, коментарише Ђурић.

Инжењер Бранислав Прохаска, који се већ 25 година бави производњом хидраулике и пнеуматике за пољопривредне машине, каже да је најбитније да се млади предузетници упознају са основним елементима пословања.

„Треба их научити како се бира производ, како се ради свот анализа тржишта, па до тога како да пласирају робу на тржиште. Национална служба за запошљавање троши силне паре на обуку радника, који притом нису обучени да покрену сопствену производњу. Погледајте само како наши мали привредници почињу бизнис. Они најчешће крећу са половном опремом која је технолошки застарела, па самим тим нису конкурентни за извоз. Само један струг кошта 5.000 евра, а где су други алати, репроматеријал, пратећа опрема. За тај новац можда може да се отвори фризерски салон, али не и да се покрене производња. Истовремено држава даје страним компанијама подстицаје за отварање радних места, чији се износ креће и до 10.000 евра“, упозорава Прохаска.

А како изгледа пропала новосадска индустрија можете прочитати и видети ОВДЕ.

фото: 021.рс

фото: 021.рс

Аутор: Данас/021.рс

——————-

22.8.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић

1 reply »