Иван Максимовић

Иван Максимовић: Освајање ћуприје предајом


28. август 2016. КМ Новине

Мост у Косовској Митровици две деценије је чувао Србе да их не поробе, а онда је дошао Вучић.
Очишћени мост у Косовској Митровици /  Фото: Иван Максимовић / Таблоид (за увећану фотографију КЛИК)

Очишћени мост у Косовској Митровици /
Фото: Иван Максимовић / Таблоид (за увећану фотографију КЛИК)

  • Предајом моста у Косовској Митровици, Вучић је утро пут нестанку Срба у овом граду, а можда и у Јужној Покрајини.
  • Српска Влада на челу са Вучићем и Дачићем све чини да реализује свој договор о продаји сународника на КиМ и њиховом трајном уклањању са ових простора. Предајом моста на Ибру, који је чувао Србе од најезде помахниталих Албанаца, Вучић је остварио још једну од својих издаја, чије су последице далекосежне и непоправљиве.

______________

Пише: Иван Максимовић, ‘Таблоид

Главни мост у Косовској Митровици од лета 1999. након окупације КиМ, испресецан је ожиљцима сукоба који су се на њему, и око њега, одиграли.

Искуство и жртве оправдано спречавају позитивна очекивања од отварања на коме је почело да се ради, јер од преко 120 сукоба, колико их је избројано, сваки су изазвали Албанци, а ни један Срби.

Свега неколико дана боравка на КиМ 1999. било је довољно пуковнику Жаку Огару да схвати да је његова „Француска изабрала погрешну страну“.

Прва барикада на мосту преко Ибра

Прва барикада на мосту преко Ибра

Он то није желео да учини и самостално доноси одлуку да затвори мост како би спречио насиље. То је била прва барикада на овом мосту и значајан потез који је омогућио да Срби опстану у овом делу покрајине.

За Магазин Таблоид, поводом актуелних дешавања, пуковник Огар се присећа тог времена:

Пуковник Жак Огар

Пуковник Жак Огар

„Када сам одлучио да затворим главни мост у Косовској Митровици, на почетку ангажовања француских јединица на северу српске покрајине, крајем јуна 1999., то је била нека врста “хитне мере“.

Из безбедносних разлога сам желео да изолујем српска насеља, углавном северно од Ибра од албанских јужно од Ибра, и нисам схватао да то може да постане нешто “више“ од изолације критичних области. У ствари то је била „најмање лоша одлука“ у том тренутку.
Наравно, то није решило проблем српских енклава под опсадом јужно од Ибра, али је омогућило да се стабилизује запаљива ситуација унутар самог града, Косовске Митровице и ограничи упад Албанаца на север, чији је циљ био протеривање српског становништва које би напустило своје куће и имања“.

Он је после непуних месец дана смењен и повучен са КиМ, али је то зацементирало ситуацију за наредне готово две деценије. Срби тада кроз удружење грађана „Чувари моста“ организују надгледање северног прилаза мосту.

Председник удружења, Владимир Гиле Ракић конкретно је предлагао формирање српског ентитета, са српском полицијом и војском, а КФОР да остане на линијама разграничења између Срба и Албанаца.

Међутим, говорио је те 2002.,“…УНМИК жели да се обрачун са чуварима моста током припрема за преузимање свих институција – општине, здравства, правосуђа. Онда ћемо изгубити везу са матицом, све се уклапа у неку будућу независну државу„.

Изгледало је да ситуација почиње да се смирује, али је варка трајала до 17. марта 2004. године када је на хиљаде Албанаца, услед лажне вести о потапању њихових дечака у реци, изазвало масовне немире на северној обали, а главни сукоб одвија се на мосту.

YUGOSLAVIA - MAY 31: Kosovo: The Operation In Cos Mitrovica On June 1st, 1999 - In Mitrovica,Yugoslavia (Photo by Patrick AVENTURIER/Gamma-Rapho via Getty Images)

Француски снајперистау Косовској Митровици

Снајпериста са јужне обале убио је двоје и ранио неколико окупљених Срба који су голоруки покушавали да се одбране. Француски КФОР га је врло брзо ликвидирао. Мост је опет блокиран на неколико година.

Организовани напад на север КиМ, координисан из међународних служби, а у извођењу албанских специјалних јединица РОСУ, јула 2011. поново је узнемирио Србе на северу који су тада блокирали све путне правце са југа, а главни мост „тек“ половином септембра.

На преговорима у Бриселу једна од главних тема, осим постепеног повлачења српских институција са територије КиМ и успостављања квази-институција албанских сепаратиста, било је уклањање барикада.

Немачка инсистира да се уз Дачића активније укључи и Александар Вучић, како би преговори били „што успешнији“ а резултат тога је и почетак радова на мосту. Сви људи задужени за координацију и спровођење радова, са српске стране, чланови су СНС-а. Наметнути „лидери Срба“, које поставља Влада без расписивања икаквих избора, пристају на буквално све постављене задатке.

У по ноћи, јуна 2014., са моста уклањају бетонске барикаде. Канцеларија за КиМ издала је понижавајуће саопштење да су оне уклоњене „уз помоћ грађана Косовске Митровице“ који су их и подигли, а услед поверења премијеру Вучићу који „на врхунцу популарности“ није смео ни нос да промоли без стотинак припадника Жандармерије.

Изградња тзв. "Парка мира"

Изградња тзв. „Парка мира“

Албанци су ово схватили као знак предаје и слабости Срба, те почињу да инсистирају на потпуном уклањањању „паркића мира„. Организују протесте, најмасовније од 17. марта, а под називом „или ви, или ми“. Запаљено је неколико аутомобила и уз помоћ специјалних јединица ЕУЛЕКС-а, протести су ту и заустављени.

Против отварања моста јавно је иступио једино ДСС бледуњавим саопштењем типа „само кажем“. Чак и на такво реагује читав апарат задужен за спровођење „ревитализације“, инсистирањем на опсежним мерама „предупређивања немилих догађаја“, чиме уместо сигурности уливају страх у кости.

Страховања да ће много тога кренути по злу додатно поткрепљује и саопштење Горана Ракића, градоначелника „Северне Митровице“ по систему такозване „Републике Косово“, који се у овако битном моменту није појавио „уживо“ јер би својим ограниченим реторичким способностима свакако нанео штету осетљивом проблему:
„Заједно са градоначелницима, радна група ће редовно надгледати и ревидирати превладавајуће политичке и безбедносне услове у општинама током и након процеса обнове. Полиција Косова, Еулекс и Кфор у складу са својим одговарајућим мандатима, обезбедиће безбедну и сигурну средину“, закључује се у саопштењу у његово име достављено медијима.

Most (1)

Истовремено, Александар Спирић, председник „привременог органа“ за управу града при Влади Србије коме је кудикамо било лакше да се појави, јер има вишегодишње искуство као ТВ водитељ, те је провидно, али задовољавајуће изрецитовао припремљени текст, отварање моста је представио као „развој и модернизацију коју овај град заслужује“.

Истовремено, на терену ће ово бити прва барикада икада постављена Србима, јер затварањем улице од моста ка центру ће онемогућити одвијање саобраћаја у северном делу града.

Гиле Ракић, некадашњи вођа чувара моста, данас члан управног одбора друштва Шчербина, кратко каже да „не само да не треба да се отвори, већ тај мост не треба ни да постоји. Да га нема, то је једино решење које Србима гарантује опстанак“.

Он ни пешачку зону не види као безбедну. „…Том зоном ће шетати Албанци у великим групама. Узнемираваће девојке и изазиваће туче, јер они ни за убиства Срба не одговарају, а камоли за туче. Да не помињем то што ће ту бити много већа гужва него сада па неко од њих може да остави крај шеталишта ‘пакет’, удаљи се и све дигне у ваздух“. Више од овога није желео ни да говори ни да слути.

Истог мишљења је и Милорад Трифуновић, председник удружења породица несталих и киднапованих који каже да „не да ово није добар тренутак за отварање моста, већ такав тренутак не постоји! Мост никада не би требао да буде отворен“, каже он за Магазин Таблоид.

Један од сукоба на главном мосту

Један од сукоба на главном мосту

По његовом мишљењу, неће бити проблема само у околини, већ на целом северу. „…Једног дана се може десити да ту буде више Албанаца него Срба, и онда ће Срби морати да се селе. Знате већ како они раде, доведу једног, па још двоје, па још петоро својих и тако док се не утврде а онда почињу са притисцима како би отерали Србе који ту вековима живе. Они не журе, све раде смишљено, ја сам то доживео у Вучитрну а отварањем моста њима ће дефинитивно бити омогућена експанзија на север“.

Своја уверења поткрепљује плановима о којима му Албанци говоре отворено. У последње време, охрабрени политиком повлачења српске државности са КиМ „Србима продајемо станове испод цене јер знамо да ће то бити наше. Имамо папире и тај стан не може касније да купи нико осим нас а ви ћете морати да их продате“, рекао му је један од њих.

Почетак грађевинских радова на мосту објавила је Канцеларија Европске уније на Косову уз оцену да ће „мост у Митровици постати симбол нормализације односа међу заједницама на Косову“.

Обнова моста, инвестиција чија вредност премашује 1,2 милиона евра, финансира Европска унија, „у великој мери ће допринети олакшању контаката људима у Северној Митровици, Јужној Митровици и шире“, наводи ова Канцеларија.

Уклањање и последњих трагова српског отпора / фото: Иван Максимовић

Уклањање и последњих трагова српског отпора / фото: Иван Максимовић

Поподне је првог радног дана на мосту. Са јужне стране града Албанци масовно прелазе у српски део. Понајвише је младих. Долазе, надмено, провокативно демонстрирајући „ослобађање“ моста. Један од њих устаје и прилази ,на албанском тражећи упаљач. Кад добије одговор на српском, „почасти“ саговорника погледом пуним мржње и гнева.
Међу посетиоцима има и старијих. Посматрају, неки немо, неки као да кажу „већ је крајње време“. Многи одлазе дубље у српски део, шетају, онда у повратку са осмехом на лицу фотографишу мост са северне стране, ређе се и сами фотографишу крај њега.

Према истраживању професорице Приштинског универзитета, сада у Косовској Митровици, Митре Рељић, јужна страна града крцата је новоименованим улицама које носе имена албанских „хероја“.

Са друге стране, у делу града у коме живе Срби, посвећене херојима су само две површине. Улица мајора Милана Тепића и трг браће Милић од којих су двојица погинула током НАТО агресије а трећи умро од туге за њима.
Milici d
Планирано је да нова саобраћајница прође управо тим тргом. Схвативши како ће се то одразити у јавности, представници Владе Србије посетили су њихову мајку у Краљеву, јединог преживелог члана породице.
За Таблоид она каже да „…Разуме да се ради о великом пројекту и нада се да ће испунити обећање о измештању трга на неко друго прикладно место“. Међутим, проблем је што у Косовској Митровици не постоји друга локација на којој би било могуће изместити трг, па се сумња да ће посао бити траљаво одрађен или можда уопште и неће.
Благ приступ и показано „разумевање“ утицали су утешно на усамљену жену, притиснуту болом и самоћом, а удаљену од попришта сукоба последњих 17 година. Са овдашњим Србима то није тако.

Један од њих каже да није морао да „преко трга, преко српских лешева гази пут Албанцима“ али и да та симболика није случајна. Милићи су рођаци и Трифуновића.

„…Како могу да гледам на то када су убијени од НАТО фашиста и умрли од туге за браћом? Њихов отац је умро највише од бола јер је био дубоко убеђен у равноправност свих, а онда је на тежи начин схватио да је био у заблуди. Сада ће се и трг који носи њихово име, укинути. Да не боде очи Албанцима, јел’?
Трг браће Милић у Косовској Митровици / Фото: КМ Новине

Трг браће Милић у Косовској Митровици / Фото: КМ Новине

Можда ће наћи некога ко ће бранити идеју о „развоју“ али сви који су изгубили некога а говоре супротно од овога што ја говорим, глођу месо са костију својих најближих“ недвосмислен је Трифуновић.

Овакав став дели огромна већина Срба из Косовске Митровице који тврде да исход не може бити повољан ако су поступци једнострани. Срби не могу ни да помисле о слободи кретања јужно од Ибра док се инсистира од целог света да дозволе слободан промет робе људи на делу КиМ на коме Албанаца никада није било.

Барикаде на мосту једини су начин да Срби очувају своју позицију, слажу се сви

Барикаде на мосту једини су начин да Срби очувају своју позицију, слажу се сви

„…Данас, по ономе што знам о ситуацији и положају Срба на Косову и Метохији, биће почињена озбиљна грешка уклањањем контролисаног приступа мосту. Погрешно је у политичком, психолошком и безбедносном смислу“ сигуран је пуковник Жак Огар, данас власник фирме и консултант за питања безбедности.

„…Једино одрживо решење јесте пуна имплементација Резолуције 1244 која дефинише простор Косова и Метохије као дела државе Србије.

Резолуција је важећа, донета од стране Уједињених нација. Зашто није поштованаод стране Европске уније?“ – пита се пуковник коме је требало неколико дана да схвати сву суштину вековног сукоба Срба и Албанаца на простору Косова и Метохије, коме се не назире крај, али ни позитиван исход у догледно време.


Извор: Таблоид

1 reply »

  1. НИШТА ОНИ НЕ ЧИНЕ НОВО ВЕЋ ОНО ШТО СУ НАУЧИЛИ ЗА ВРЕМЕ ОНОГ сатрапа ЈЕЛ ОНАЈ сатрап ЗАБРАНИЈО ДА СЕ СРБИ И СРБКИЊЕ ВРАТЕ НА КОСОВО МЕТОХИЈУ ТРАЈНО ТАКО ЋЕ БИТИ ДОК СРБИЈА НЕ ДОБИЈЕ НАСЛЕДНИКА СВЕТЕ ЛОЗЕ НЕМАЊИЋА МОЈА БРАЋО И СЕСТРЕ БОГУ СЕ МОЛИТЕ ДА ТО БУДЕ ШТО ПРЕ НИЈЕ ТО НИКАКВА тзв ап ВЕЋ ЈЕ ТО СВЕТА НАША СРБСКА ЗЕМЉА НЕ КОРИСТИ ТО ТЗВ ап ИДЕ ТО У ПРИЛОГ комунистима и њиховој ђеци КОЈА НА ЖАЛОСТ ВЛАДАЈУ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

    Свиђа ми се