Љиљана Булатовић-Медић

Љиљана Булатовић Медић: Мој поглед на Сребреницу (1) – СРЕБРЕНИЦА НА БАРИКАДИ ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


Ljiljana%20Bulatovic

СРЕБРЕНИЦА НА БАРИКАДИ ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Септембра, 1 – 4. 2016.

Ништа ме није могло спречити да почетком септембра ове године одем у Сребреницу на скуп подршке Референдуму ЗА  потврђивање 9. jануара као Државотворног празника Републике Српске (србске славе, православног верског празника Светог Стефана) и свечано отварање “победничке кампање“ у овогодишњим локалним изборима, како рече Младен Грујичић, свесрпски кандидат за начелника Општине Сребреница на свечаности у Дому културе, који одавно није био тако испуњен ведром атмосфером масовно присутних грађана Сребренице и Братунца, па и из оближњих општина Србије.

И док су се Срби под окриљем своје  најснажније политичке партије  заветовали да ће бити паметни и јединствени на овим изборима, Бошњаци су наизглед мировали. Али, као и до сада, увидела сам да главну реч и практични утицај на муслимански народ имају верске исламске вође. Зато Ћамил наизглед мирује. Он је заједнички кандидат тзв. пробосанских странака. После одлуке српских странака  да на октобарске изборе изађу са једним кандидатом, рекао је да то јесте у складу са демократским начелима, али да је Сребреница специфична средина, у којој се на тај начин стварају два политичка фронта – за и против геноцида у Сребреници!!!!!

Из незнаних разлога, промоција одлуке о Референдуму и почетак предизборне кампање, у сваком случају изузетни догађај – није имао адекватан медијски одјек ни у Републици Српској, нити у Србији… А сви услови су се стекли да Сребреница добије надасве честитог и паметног човека за начелног носиоца власти. У жељи да својим начином помогнем да се вера поштених, а потиштених и занемарених људи, Срба – морам рећи, пре свега, али и свих осталих који нису били на списковима повлашћених и спозорисаних, одлучих да наставим своје записе, под именом: “Мој поглед  на Сребреницу“. На почетку, о овом првом догађају користим извештај агенције СРНА.

ДОДИК: НАКОН ИЗБОРНЕ КРЕЋЕМО У РАЗВОЈНЕ ПОБЈЕДЕ У СРЕБРЕНИЦИ

Сребреница, 2.септембра 2016. /СРНА/ – Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је да СНСД није случајно почео предизборну кампању из Сребренице јер жели да покаже важност те општине за СНСД и Републику Српску и да она након изборне побједе Младена Грујичића за начелника добије потпуно нову димензију развоја и живота.

/Додајем значајнe чињеницe, којe су Грујичића препоручила за ову кандидатуру: он је дипломирани технолог и професор у Средњој техничкој школи у Сребреници  и предсједник општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила./

dodikДодик је захвалио свим српским странкама на одговорности што су, без обзира на постојеће политичке разлике, одлучиле да у Сребреници подрже заједничког српског кандидата за начелника општине и обећао пуну подршку његовој кампањи вјерујући да ће постати нови начелник ове општине.

„Чим сазнам да је Младен побиједио одмах долазим у Сребреницу да заједно славимо“, поручио је лидер СНСД-а.

Он је истакао да су општинске бошњачке власти до сада стално опструисале сарадњу са Бањалуком и додао да је Сребреница требала бити модеран град колико је средстава у њу ушло, али је очито да је корупција локалне власти и међународних емисара довела до тога да ово и даље буде сиромашна средина.

„Оно што ће бити ново и што обећавам јесте да ћу тражити да Влада Републике Српске донесе законе посебне развојне пажње за Сребреницу. Од Грујичића очекујем да буде правичан према Бошњацима и свима који овдје живе и од којих очекујем да га подрже на изборима“, рекао је Додик.

Говорећи о опструкцији актуелне власти у овој локалној заједници и изјави начелника општине Ћамила Дураковића да би помогао обнову парохијске  цркве светих Петра и Павла , али да је други поп, Додик је обећао да ће бити обновљена црква.

„Замислите, Ћамил каже – не ваља поп. Он би и то да мијења, ваљда хоће попа из СДА. Ми нећемо бирати имаме, али пружамо подршку обнови џамија“, истакао је Додик.

Он је подсјетио да се средствима Владе реконструише пут од Сребренице до Зеленог Јадра и да ће након избора издати налог да се што прије реконструишу путеви до свих српских села у овој општини, јер су актуелне власти градиле путеве само до бошњачких села.

„Овдје ћемо створити услове за живот свих, а то ће учинити нова власт са Младеном Грујичићем на челу. До сада је локална власт причала само о гробљима и жртвама, али из једног народа. Не омаловажавам Поточаре, али очекујем да се поштују и српске жртве“, поручио је Додик.

Према његовим ријечима, политика коју води је за стабилност и мир и након изборне побједе српског кандидата за начелника ове општине Додик је обећао велику подршку Републике Српске опоравку Сребренице и да ће обезбиједити и помоћ Србије овој општини.

Он је позвао бираче да изађу на изборе и гласају за заједничког српског кандидата и листу СНСД-а, чији су се одборнички кандидати вечерас представили.

„Сви досадашњи бошњачки начелници сребреничке општине отишли су из овог мјеста након истека мандата, а Грујичић је овдје рођен и овдје ће остати и он као млад човјек жели бољу Сребреницу за бољу будућност својих вршњака и свих младих који овдје одрастају“, рекао је Додик.

Он је додао да је референдум за проглашење Дана Републике Српске 9.ог  јануара,  апсолвирано питање и да постоји изузетна подршка народа и свих субјеката да се он додржи 25. Септембра, јер Срби неће  да дозволе да им други ускраћују права и одређују када ће обиљежавати своје празнике.

Одлука о одржавању референдума у РС ступила на снагу

АТВ | 13. 08. 2016

У “Службеном гласнику Републике Српске” и званично је објављена Одлука Народне скупштине о расписивању републичког референдума о 9. јануару као Дану Републике.

dan-rs

Тим је одлука и званично ступила на снагу, заједно са пратећим одлукама о њеном превременом ступању на снагу и избору чланова у Републичку комисију за спровођење референдума.

Одлуке су званично објављене у “Службеном гласнику“ од 12. aвгуста 2016.

Додик је још нагласио:
„Укидање 9. јануара за Републику Српску је као да човјеку промијените датум рођења и он мора све да мијења. То нећемо дозволити. Ми ћемо одређивати шта ћемо славити и своју судбину, а другима нећемо наметати“, указујући да Срби не подржавају обиљежавање 1. марта који Бошњаци славе као празник.

Он је поручио да ће Срби све своје будуће побједе остваривати гласањем и тако бранити право на вјеру, идентитет, славу, цркву и Републику Српску.

„Желим Републику Српску слободну у којој ће сви бити задовољни. Имамо своју историју, језик, Републику Српску и нећемо дозволити да нам други намећу своју историју“, рекао је Додик.Он је позвао грађане да изађу на изборе и омогуће побједу Грујичићу и листи СНСД-а.

„Овдје ми је потребан Младен, као млад и енергичан, образован и са његовом побједом осигураћемо да у Сребреници остане више новца од руда, шума и других ресурса са овог подручја“, закључио је Додик.

И предсједница Владе РС,  Жељка Цвијановић пружила је пуну подршку кандидатури Младена Грујичића за начелника сребреничке општине и обећала успостављање присне сарадње са Владом Српске у изградњи боље будућности за ову општину и њене грађане.

„Желимо младог, перспективног и енергичног начелника спремног да сарађује са Владом. Радићемо заједно и хвала свим странкама из Коалиције за Сребреницу што пружају подршку начелничком кандидату и свим становницима овог мјеста, који носе терет који нису заслужили, а који ће скинути изласком на изборе и побједом заједничког кандидата српских странака за начелника“, поручила је Цвијановићева.

фото: klix.ba

фото: klix.ba

Младен Грујичић је захвалио за подршку свим странкама које представља и предсједнику и Влади Републике Српске, истакавши да су већ остварили сарадњу која гарантује бољу будућност Сребренице и рекао следеће (цитирам дословце његов говор, који није објављен у извештају СРНЕ):

“….Данас почињемо нашу побједничку кампању, којом Сребреници враћамо наду , достојанство и право на здраву будућност.

Као никада до сада потребна нам је победа! После дугог времена то ће бити прва велика победа за Србе у Сребреници.

Велика ми је част што сам ја заједнички кандидат Срба за начелника општине Сребреница. И то је већ наша прва победа, јер све се може када се Срби сложе. То што су све политичке организације Срба у Сребреници изабрале заједничког кандидата даје нам снагу и увереност да ћемо победити 2.октобра и да ће наша општина добити власт која ће је водити у просперитетну и сигурну будућност.“

Грујичић је поздравио одустајање  кандидата Србина за начелничко место и прихватио  његово понуђено знање и искуство.

“Сребреница је деценијама појам без будућности“, рекао је Грујичић: “Овде су владали људи, оковани прошлошћу…Они су створили посебну врсту ратних профитера, који су своје привилегије и ничим заслужене позиције стицали и градили на оптужбама српског народа  за геноцид, на поделама Сребреничана на жртве и џелате,  на мрачним причама о кривици читавог српског народа за геноцид. Те власти су Србе претворили у грађане другог реда. Истовремено, од њихових прича ни Бошњацима није било боље. Бошњачка власт је свој народ поставила на трон жртве, сејући семе мржње према Србима. Уместо да граде фабрике живота и отварају радна места за све Сребреничане, они су величали гробља.

Подсетићу како страда Сребреница под њиховом влашћу:

Некада надалеко чувена Губер бања, више од 20 година не ради, не лечи, а њеном лековитом водом отиче развој, који је наш крај могао да има.

Млади и образовани нараштаји одлазе из града – без обзира на веру и нацију.

Удвостручио се број оних који живе од социјалне помоћи – без обзира на веру и нацију.

Више је разведених, него венчаних – без обзира на веру и нацију.

Под досадашњом општинском влашћу ни шумско богатство, ни моћни рудник Сасе нису нам обезбедили озбиљније приходе!

Корупција је толика да чак ни милијарду марака донације, које су се слиле у сребреницу, нису помогле никоме да боље живи, осим Ћамилу Дураковићу и његовим послушницима и менторима.

Поштовани суграђани,

Ви о мени, Младену Грујичићу знате све што се може знати о свом комшији, о човеку кога можете срести на улици, о професору ваше деце. Знате о мојој породици, знате о мојој имовини, знате о мом досадашњем животу све што треба да се зна. За вас нисам странац.

Ја знам да у средњој  школи, у којој радим, нема инцидената на националној основи, да се у Сребреници обични људи различитих нација и вера не гледају преко нишана. А знам да лажима на ту тему садашња власт покушава да сачува своје позиције.

Мене јесу подржали сви Срби за начелника Сребренице, али та српска слога није нешто што треба да плаши Бошњаке, јер није уперена против њих. То знају и сви родитељи бошњачке деце, чији сам професор и сви суграђани Бошњаци, који ми дају подршку.

Младен Грујичић ће бити начелник у служби свих добронамерних Сребреничана.

Овом приликом хоћу и да вас подсетим да је мој отац Драгољуб, као и многи други борци Војске Републике Српске, дао живот за Републику Српску. Он је погинуо, као и многи други Сребреничани на свом прагу, бранећи наш град, наша села, наше породице. И ја сам поносан на то. Зато ће за мене Сребреница увек бити мој родни град – део Републике Српске.

Ћамил Дураковић годинама свађа Сребреницу са Бањалуком. Зато Сребреница заостаје у свом развоју. Ћамил Дураковић одбија да примењује прописе и законе Републике Српске у Сребреници.

У време када сви европски народи имају демократско право да спроводе референдуме, којима уређују  свој живот, некоме је пало на памет да то оспорава само Србима у Српској. Ево и Дураковић говори да неће дозволити референдум Републике Српске у Сребреници – истовремено најављује референдум за одвајање Сребренице из Српске.

То тако више неће моћи!

Драга браћо и сестре!

Нама је на предстојећим изборима потребна наша победа – да би Сребреница и практично била део Републике Српске.

А то значи бољи живот за све Сребреничане. То значи веће субвенције за нашу привреду, више материјалних подстицаја за наше воћарство, то значи да ће бити и више малинара, на пример, који ће моћи сами себе да запосле и буду своје газде.

То значи и обнављање туризма и квалитетније програме културе, образовања, спорта. Лепши и привлачнији живот за све нас, посебно за младе.

Све то значи  остварење сна наших предака, који су се борили и гинули за слободну, демократску Републику Српску.

Поновићу, драги пријатељи: неопходна нам је ова победа! Више него икад.

Зато, сложно изађите на биралишта!

Најпре 25.септембра – да на референдуму гласамо за Републику Српску, у којој се ми питамо како ћемо живети, радити, славити!

Затим, изађите свечано, у недељу  2.октобра и гласајте за нову власт, у Сребреници, која ће сменити Ћамила Дураковића и све сличне њему. Да би Сребреница имала БУДУЋНОСТ!

Гласајте за поштену власт, која неће манипулисати гробљима и музејима.

За власт која ће поштовати све жртве из прошлог рата и неће их делити на наше и њихове. Власт која ће се свим силама трудити да рата више не буде! Да закопава ратне секире, а не да стално рије по ранама ратним и изазива нове мржње.

Гласајте за власт која ће честито да ради , која ће да гради!

Гласајте за слободу у узајамном поштовању.

За будућност наше деце у миру и достојанству.

Живела наша снажна и сложна Сребреница у моћној Републици Српској!“

фото: pressrs.ba

фото: pressrs.ba

“Своју предизборну кампању СНСД почео је синоћ у Сребреници. На скупу је говорио предсједник ове странке Милорад Додик. Данас се на свом Фејсбук профилу о овом скупу коментаром огласио начелник Сребренице Ћамил Дураковић, пише новинска агенција Патриа.

Срџба Ћамилова

“Синоћ ме је Додик поново вријеђао у мом рођеном граду Сребреници… Дође Додик из Лакташа и у по’ моје чаршије примитивно ме извријеђа. Овако каже „Онај како се зове тај Ћамил“, и каже „замислите кретена Ћамила“ итд.

А ја само нећу да се савијем његовој политици. Овакав какав јесам не могу да шутим… Мој народ више очекује од мене него Срби од Додика. Ја се осјећам дужним говорити и у име својих пријатеља из дјетињства расутих по масовним гробницама и на мезарју у Поточарима, као и у име њихове нерођене дјеце, мајки које умиру понижене и чији животи су уништени и обесмишљени геноцидом.

Нећу да шутим!! Нећу у име свог народа!! Не због кампање и мандата, него због наше хисторије и будућности…“, поручио је Дураковић.

***

Напомена: Истога дана, пролазећи кроз Поточаре, примећујем појачан број полицијског обезбеђења, велики број лимузина и  нешто народа у ограђеном Меморијалном  гробљу.  Када сам се распитивала, шта то може баш данас бити, рекоше ми да ту често долазе екскурзије. И да се улаз наплаћује. Сутрадан, 3.септембра,  налазим следећи извештај (А.Мехмедовић/ Фактор.ба) , који илуструје дух који данас још увек влада Сребреницом и Федерацијом. У сваком случају, застрашујуће и  опомињуће! И никако – није случајно.

 ***

Борачке организације посјетиле Сребреницу и Меморијални центар Поточари

Већ десету годину заредом Координација борачких организација Босне и Херцеговине проистекла из Армије БиХ и МУП-а БиХ заједно са Федералним министарством за борачка питања организује посјету Меморијалном центру Поточари – Сребреница и долазак борачких организација, чланова породица погинулих бораца и шехида, ратних војних инвалида, демобилисаних бораца и добитника највећих ратних признања у Поточаре гдје одају почаст жртвама геноцида.

Салко Букваревић, федерални министар за борачка питања, каже да је трајна обавеза свих да долазе у Поточаре и одају дужну почаст жртвама геноцида.

– Ми морамо да пренесемо на нашу дјецу, да памте и никад не забораве. Још једном на овим мјестима да кажемо истину о агресији на БиХ и одбрани наше земље. С овог мјеста треба послати поруку да Босна и Херцеговина не може да се дијели, да је ово земља свих њених грађана – поручио је Букваревић.

У Меморијалном центру Поточари данас је боравио и потпредсједник Републике Српске Рамиз Салкић, који каже да се шехиди и они који су бранили Босну и Херцеговину не смију заборавити.

– Посјета има своју симболику. Ово је најбоље мјесто одакле треба поручити да никакве силе мрака ову земљу не могу подијелити – рекао је Салкић.

Начелник опћине Сребреница Ћамил Дураковић изразио је захвалност борачким организацијама и њиховим члановима који су дошли данас у Поточаре.

– Ова удружења имају осјећај за државу Босну и Херцеговину. Посјета нама који овдје живимо даје нама снагу да истрајемо у нашој мирнодопској борби за очување Босне и Херцеговине – рекао је Дураковић који се осврнуо и на најављени референдум у Републици Српској.

– То је једно од политичких питања које за циљ има нарушавање Босне и Херцеговине. Није референдум једино питање и проблем са којим се ми сусрећемо на овим просторима. Од питања језика, и све ове ствари које сусрећемо су дио система политика које желе лоше овој земљи. Ми смо гарант да ће Босна и Херцеговина опстати до Судњег дана – поручио је Дураковић.

У оквиру посјете борачке организације су данас посјетиле Братунац те положили цвијеће и одали почаст жртвама рата на мезарју Вељаци.

(А.Мехмедовић/ Фактор.ба)

Источна Босна

mm

Асоцијација: овај догађај подсетио ме на вест објављену дан после помена на Меморијалном гробљу у Поточарима:

Дан Сребренице обиљежен у америчком граду Џексонвилију

1.српањ 2016.
„Овај дан је дубоко и непролазно урезан у мраморном камену нашег сјећања. Надамо се управо данас понајвише да правдољубљиви дио свијета осјећа бреме зла које носимо на нашим нејаким плећима и да нам се хоће придружити у чувању сјећања на зло и напорима да нам се оно никад не понови. Тежина злочина који су почињени на овим прелијепим предјелима наше домовине обавезују нас на сјећање.
Данас у Џексонвилу уз подршку градских и едукативних институција, обиљежен је дан Сребренице са 8,372 корака и 8.372 цвјета.
Мајке Сребренице су предводиле Марш Мира и Полагање цвјећа уз раме рођеног Сребреничана Мирсада Бектића, који је понос Сребренице и Бошњака у Америци.

dz
У свом говору Мирсад Бектић је рекао: “Желим да сљедећи пут, када ме будете гледали на вашим кућним ТВ екранима, видите Сребреницу, да се увијек сјетите да је то дио нас а ја, заједно са вама, дио Сребренице који се не смије заборавити.
Подршку на овај дан смо добили и из Турског Центра са ријечима: “Уз вас смо, не дозволите да заборавите шта вам се десило, а ми смо увијек били уз вас и остаћемо“, додао је представник културног Турског Центра у Џексонвилу- Кан Ибраев.

mb
Мајке Сребренице су имале подршку и од Госпође Тони Хернандез, која је посвећена женским правима и у сузама говорила: “Вољела бих да говорим ваш језик, драге мајке Сребренице. Жао ми је за ваш бол“.

Овај догађај је био пропраћен локалним америчким вјестима са Организаторицом Програма (Ф.В):“ Ја сам овдје данас са вама, Мајке Сребренице. Ваш бол је моја бол, ваше сузе су мој дуг да памтим и да никада не заборавим! Ваши крици су моја дужност да свијету говорим о вашој боли и вашој несаници за вашим најмилијим“.

Моја упитаност: Зар је српски народ толико затуцан, без достојанства и одговорности према истини из протеклог рата – да нема снаге, мотива, памети да проноси истину и успомену недужних жртава по читавом свету!?
Питам се: где су нестале српске мајке, сестре, браћа Сребренице?! Јесу ли их белосветске, исламске геноцидне лажи заиста дотукле и отерале у понор добровољног самопонижења?!
А шта друго очекивати од народа, чији премијер у (још увек) матичној држави у највећем хаосу и непријатељским претњама дозива у госте католичког папу у госте?! Да не говорим о другим сличним детаљима које сам описала у својој последњој књизи!

Никако не заборављам вест о налогу актуелног реиса босанског, који је послао из Швајцарске, главне муслиманске европске базе, који гласи:

Реис Кавазовић у Швицарској: Сребреничани, борите се својим гласом на изборима за Сребреницу и за БиХ

Понедељак, 23.свибањ (мај) 2016.

Од 18. до 22. маја, реису-л-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин еф. Кавазовић боравио је у посјети Исламској заједници Бошњака у Швицарској и Лихтенштајну.

rk
Реис Кавазовић је том приликом на сваком од скупова позвао Бошњаке да се својим гласом на изборима боре за домовину Босну и Херцеговину.
Он је говорећи у џемату Цирих, посебно напоменуо важност изласка на локалне изборе 2. октобра, те позвао Бошњаке Сребренице, Власенице, Вишеграда, Зворника, Фоче, Приједора, Козарца, Бања Луке да се својим гласом на изборима боре за домовину Босну и Херцеговину, прије него ли опет дођу у ситуацију да је морају бранити својом крвљу.
Активисти НВО Глас за Босну упознали су реиса Кавазовића са активностима ове организације која има за циљ мотивисање грађана Босне и Херцеговине да гласају на изборима и на тај начин дају допринос за домовину, јаку државу Босну и Херцеговину, те јачање патриотске свијести Бошњака и свих грађана БиХ који воле своју домовину – да неуморно раде на одбрани државе.

Источна Босна / НАП

Моја напомена: Муслиманима – Бошњацима не требају странке да би се организовали да изврше задатак с врха! Као и у рату и данас – хоџе и имами одређују им путеве испуњавања Зелене трансверзале. Упадљиво лансирана вест говори о томе. А фотографије су убедљивије од сваке речи. И моја забринутост за будућност Срба у Сребреници се појачава. И боље разумем ту надмену уздржаност Ћамила Дураковића на почетку предизборне кампање: јер, њихова кампања траје непрекидно и то широм земљине кугле! Једна од практичних реализација Реисове поруке десила се баш 3.ег јула у недељу:

Величанствен ифтар у Подрињу: Више од четири хиљаде грађана ифтарило у Коњевић Пољу

НЕДЈЕЉА, 03. (ЈУЛ) СРПАЊ 2016
(Ифтар је један од значајнијих карактеристика месеца Рамазана и често се обавља у склопу заједнице, гдје се окупља већи број особа, како би заједно окончали дан поста. Ифтар је вечерњи оброк током исламског месеца Рамазана, односно оброк који се узима у први сумрак – моја напомена, лаичка.)

if

У организацији Удружења грађана Средње Подриње вечерас је у насељу Коњевић Поље, смјештеном између Зворника и Братунца, уприличен ифтар за преко 4.000 постача из овог мјеста, Братунца, Сребренице, Зворника, Власенице и других крајева сјевероисточне Босне.

Ифтару је претходио пригодан вјерски програм, обраћања организатора, званичника и представника Исламске заједнице.
Присутнима се обратио Азмир Хусић, бизнисмен из Глогове код Братунца, предсједник Фудбалског клуба Слобода, и један од организатора ифтара. Обзиром да је преживио геноцид, Хусић је имао емотивно обраћање.
-Иза мене су ова брда на која сам кренуо са осам хиљада мојих комшија, рођака, суграђана. На срећу један сам од оних који овдје има прилику да прича. Једино што могу рећи, ово смо направили због вас, јер ви сте истински браниоци БиХ. Покренуо сам ову акцију и организацију и трудит ћу се да и ви живите правим животом – поручио је Хусић.

Он је додао да је прије неколико дана сличан ифтар организован у Ђулићима код Зворника, за 1.500 повратника.
Елмир Јахић, предсједник Удружења Грађана Средње Подриње, казао је да је један од циљева формирања овог удружења је да се обједине све подрињске снаге, без обзира гдје се налазиле.
-Они који могу да помогну, прије свега процесу повратка и свим пробосанским процесима, су дужни да подрже овај пројекат. Најбоље вријеме да кренемо са овим активностима је мјесец рамазан, који је и мјесец дружења и мјесец јединства. Вечерашњи ифтар је најбоље мјесто и најбоља порука. То је порука јединства и снаге Подрињаца – казао је Јахић.
Грађанима Подриња и гостима су се обратили и званичници, многи представници Бошњака у мањем бх. ентитету.
Прије ифтара је клањан акшам намаз којег је предводио Вахид ефендија Фазловић, муфтија тузлански.

Моја напомена уз следећи текст из 2015.године, уочи меморијалних муслиманских свечаности: Овде је сложен читав ментални склоп Ћамила, кроз илустрације његове истине и резоне односа међу народима, који је у темељу, некада, био један. Ако Ћамил и камарила, коју не чине само бошњаци, остану још на том месту, где јесу вољом својих ментора, Сребреницу и посебно Србе у њој чекају тешки дани и болна будућност, у исламској Сребреници. Младен Грујичић може да га победи на предстојећим изборима! Он то може, али – не сам!

ГРАДОНАЧЕЛНИК СРЕБРЕНИЦЕ О ОДНОСИМА ДВА НАРОДА

Дураковић: Мој брат је оженио Српкињу, али то је удаљило породице

НИН | 10.07.2015 –

Градоначелник Сребренице Ћамил Дураковић каже да је Србија направила прави корак кад је Вучић рекао да је спреман да дође у Поточаре. Он каже да је Вучић добродошао у Поточаре и да би га позвао када би имао његов број да попију кафу.

Дураковић каже да је Вучић одлуком да дође у Поточаре пружио руку помирења.

– Респектујем га зато. И немам ја проблема са Србијом, имам с Бањалуком, каже Дураковић и додаје да би се људи већ измирили да се политика није мешала.

“ У оно мало фирми које раде у Сребреници, Срби и Бошњаци су се измирили, иду једни другима на славе, Бајраме. Само је политика проблем“, рекао је за НИН Дураковић, неколико дана уочи 20. годишњице злочина, који је Хашки суд прогласио геноцидом.

Он истиче да прошлост не дозвољава да се направи корак напред, јер консензус око прошлости не постоји.

– Јер прошлост се овдје не базира на аргументима, већ очито на консензусу. Шта сви прихвате, то је истина. Шта сви кажу, то је историја. А немогуће је доћи до консензуса. То је жалост ове земље и овог града, да свако има своју причу, своју историју, каже Дураковић.

Каква је ваша прича из 1995?

– Имао сам 16 година. Ишао сам у ратну школу коју је Унпрофор организовао. Родитељи и средњи брат били су у селу које је припало заштићеној зони Жепа. Ја сам остао у нашој кући у Сребреници. Сам тотално. Скоро двије године. Била је велика глад. Када је почело то у јулу, више нисам могао ићи код њих, нити они код мене. Онда је Сребреница пала, и Жепа. Када се група људи предавала у Поточарима, Унпрофору, ја сам одлучио да са другом групом кренем шумом пјешке. И кроз шуму су ишли измијешани војска, цивили, сви разбијени у групице. Па, ко преживи. Имао сам среће и седми дан изашао сам жив. Мајка је дошла из Жепе аутобусима у Зеницу, па смо се спојили. Брат и отац су ухапшени и били су у логору након што су препливали Дрину и предали се у Србији. Након неколико мјесеци у логору, Црвени крст их је послао у Америку. И спојили смо се у Америци 1996. у Бостону. Десет година касније, 2005. вратио сам се да средим папире око личне карте, након завршеног факултета. Мислио сам остати два, три дана, ал’ ево. Моји су још тамо. Брат ми је дошао у посјет и упознао у фризерском салону Српкињу.

Шта говоре само два мешовита брака у Сребреници, јесу ли само атракција за међународну јавност, стране новинаре?

– Ми знамо једни друге врло добро. Мој брат се оженио Српкињом. Они имају своју љубав, али она не може променити народ. Нису измирили ни наше породице. Моји родитељи не иду родитељима моје снаје, а њени не долазе нама.

Како су родитељи реаговали када им је рекао да ће се оженити Српкињом, је ли могао нешто црње и горе за њих да уради?

– Да будем искрен? Није постојало ништа горе! Сада су снају прихватили, унука исто, али не и њену фамилију. Мајка је у рату изгубила два брата, три братића и њој је то било неприхватљиво. Једино да се сви измијешамо, то би било нешто. Рецимо да се Вучић ожени Бошњакињом, ја Српкињом и да то крене. За обичне људе, то је индивидуална ствар. За странце, то је сапуница, ал’ за нас… нема ту довољно повјерења. Али ми треба да створимо повјерење, и очито се сад на глобалном нивоу нешто дешава, морамо окренути историјску страницу.

Имате ли ви поверења у Србе?

– Имам пријатеље Србе у које имам апсолутно повјерење. Не и у Момчила Цвјетановића, првог поратног предсједника Извршног одбора, који је рушио локалне џамије. Питајте Србе да ли су моја врата за њих закључана. Бошњаци дигну тензију зато што директорица обданишта прича екавски. Кажем, рођена је у Србији, удала су за човјека из Сребренице, не можеш промијенити њен дијалект и језик и не смијеш. Бошњаци ме осуде. С друге стране, штитио сам и Бошњаке. У обданишту је запослена Бошњакиња која носи хиџаб, Срби не шаљу дјецу у обданиште. Станем на њену страну. Е, сад те Срби више не воле. Тешко је бит’ градоначелник општине са два друштва подијељена око заједничке прошлости. Срби за медије увијек кажу: „и они су убијали нас, био је то грађански рат“. Све то стоји, овдје су се људи, народи убијали, али не може бит` да Србија не прихвата ни суд у Хагу и да не призна да је овдје било геноцида.

По пресуди Хашког трибунала, Србија није одговорна за геноцид?

– Говорим о индивидуалним пресудама за геноцид. Кад је Србија то прихватила, чиме, којим актом? Вучић? Додик?

Ви не прихватате одлуку Међународног суда у којој пише да Србија није починила геноцид?

– Али пише да је одговорна за неспрјечавање.

Зашто ту пресуду не користите као документ помирења него новог раздора?

– Шта је Србији проблем да призна да су геноцид починили они чија су имена наведена у пресудама. Него каже да не може прихватити резолуцију о дистрикту?.

Имате ли аспирације да Сребреница постане дистрикт? И да резолуцију УН, ако је буде, искористите у ту сврху?

– Не. Проблем је што су пресуду још 2007, када је донијета, из Бањалуке негирали. И онда кажу: „Хајмо се мирити“. Заборавите! То мора да се призна. Да Додик каже – било је геноцида.

Што вам је потребно Додиково признање?

– А што ми је потребно да то негира сваки дан?! Да омаловажава жртве, умањује њихов број, негира државу и њене институције. Што ми то треба?!

Што не инсистирате на питањима економије, запослености, која не враћају у тај круг зла?
– А како би се ти осјећала да ти неко убије два брата, оца, стрица и онда каже: „Ево ти посао, ал’ шути о томе“?! То је та перцепција? Не може се то платити! Чуј ба, како ћемо причат’ о економији ако прошлост нисмо рашчистили?

Али друга страна ће рећи – било је жртава на нашој страни – и то је зачарани круг пакла. Може ли се из њега изаћи?

– Онда идемо редослиједом. Злочин по злочин. Ако Срби донесу декларацију да је овдје било геноцида, идем гдје год они кажу да се обиљеже страдања. И одрекао бих се свог предсједника који би негирао судским епилогом доказан геноцид према Србима. И немам ја проблема са Србијом, имам с Бањалуком. С Додиком.

Вучић је добродошао?

Јесте.

Чули сте се с њим?

– Нисам, а волио бих. Да имам његов број, назвао бих га да попијемо кафу. Њега ми је највише жао у овом моменту, јер унаточ свим дешавањима на Балкану, покушава направити историјски заокрет у процесу помирења. У Сарајеву је дао сигнал, пружио руку помирења. И респектујем га зато. Знамо и ми овдје да су у Србији убили премијера због намјере да земљу води ка Европи. Зато кажем – капа доље. Раније је знао говорити и глупости – сто муслимана за једног Србина – али откако је постао замјеник па премијер, свака част за заокрет. Има петљу и то респектујем. Србија је направила прави корак када је рекао да је спреман да дође нама у Поточаре.

До ког нивоа би била појачана безбедност ако Вучић дође?

– Не видим никакав разлог да се повећавају мјере сигурности. Биће ту много великих свјетских личности, тако да није Вучић једини.

Биће ваш посебан гост?

– Наравно. И долазак Тадића је за нас био важан. Ако и Вучић 11. јула положи цвијеће и ода почаст жртвама, то ће за нас бити велика ствар.

Је л’ могуће да Насер Орић дође у Поточаре?

– Не вјерујем након свега да ће доћи.

Шта сте помислили када је Вучић читао сведочење о Орићевим злочинима, вађењу очију?

– Ништа, знам да је то ноторна лаж.

Како знате, када нисте били присутни?

– А је л’ био присутан Вучић?

Вучић је читао сведочење.

– Чије? Ибрахима Мустафића?! Је ли ико питао колико Мустафић мрзи Орића, колико жели да му нанесе зло? А ако суд каже да је Орић крив, да је неку трудницу распарао, вадио очи, заклао неког, одмах ћу га се одрећи. Али вјерујте, знамо ми све овдје. Јео сам ресу од љеске, помијешану са зобеним брашном. Сребреница окружена, хоће ли пустити конвој УН или не са храном. Немате питку воду, И тако од 1992. До 1993. Око 50.000 људи слило се у Сребреницу, немају гдје, но дријемају на улици. Шуга, обољења. Орић је тада покренуо отпор, да се не деси судбина Вишеграда, Рогатице, Фоче, Бијељине. Ал’ оног момента кад суд пресуди да је он то урадио, што кажете, лично га се одричем И сваког ко је клао И убијао.

А ко је, ако није Орић, нападао српска села из заштићене зоне?

– А ко је убио 4.000 људи у Сребреници прије 1995?

Ко је поклао људе по српским селима?

– ‘Ајмо сад ти и ја на војничко гробље у Братунац. Да побројимо цивилне жртве и војнике. Ако је више цивилних жртава, прећи ћу на православље, немам проблем с тим. Исто као за Насера, не могу да кажем ни да су Караџић и Младић криви, иако имамо свједока. Чекај суд да пресуди! Милошевић је у поступку умро. И шта ћемо ми сад?! Мислим да је крив, ал’ му није пресуђено. Има информација, које долазе из Србије, да постоји снимак када Орић убија особу, сустиже је коњем, и дотуче. Ако видим тај снимак, одричем га се и осуђујем јавно преко медија.

Који призор из рата не можете да избришете?

– Ујутру устанеш, а рат је, шта ћеш, немаш пуно опција. Идеш у град, зеза на улици, другови. И био сам у близини игралишта, било је више група. Једни играју лопте, други нешто, отишао сам. Чуо сам гранате, нисам зао да је погодило баш тамо, у повратку видим на огради месо, главе, ето тога не могу да се ослободим ни данас. И сваког априла, а био је то 12. април 1993, мислим на то.

Јесте видели некада негде српске жртве?

– На снимцима, уживо не. Ал’ клањам се пред сваком жртвом. И позивао сам српске политичаре, дођите ви 11. Јула, ја ћу на Скелане  и било гдје. И говор да одржим.

Јасеновац за вас је…? 

– Злочин. Има елемената геноцида, али треба неко то да потврди. Суд. Ако сам ја суд, ево, пресуђујем – то је геноцид! Ал’ јесам ли ја тај? Погрешно је разговарати о судској пресуди.

Страхујете од тероризма муџахедина који су остали у Босни?

– Да бог да да нису постојали ни у рату. Њихова помоћ нам није требала, ако мене питате. Апсолутно сам против и Горње Маоче. Плашим се, али вјерујем да нас тај страх може ујединити. Против сам таквих људи. То за мене не пије воду. То не прихвата ниједан нормални Бошњак. Ако је будала, онда ће с њима.

Колико становника има Сребреница?

– Око 10.000. Прије рата је имала 37.000, 80 одсто Бошњака, 20 одсто Срба, а данас је 60 одсто Срба, 40 одсто Бошњака.

Откуд Бошњак не челу општине? 

– Грађани су изабрали. За мене је гласало и близу 400 Срба. И то нешто говори.

Је л’ тачно да се Срби исељавају у последње време?

– Није тачно….

 

Наставиће се…

Љиљана Булатовић Медић

———–

12.9.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

1 reply »