ПОЛИТИКА

Овај народ, ако жели да преживи, мора УКИНУТИ политичаре! ЗАУВЕК!


Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
13.9.2016.

pravda_1004

Питате се – како се ослободити корупције, примитиваца и лопова на власти?

Никако!

Изненађени сте мојим одговором?

Радим у школству. Оном школству које је осуђено да умре у мукама, агонији и полако. Сваки нови министар копа раку метар дубље а сви се углавном праве да не примећују и да им је свеједно. Лакше је када не учествујеш у сопственом животу. Само докле?

Пишем ово огорчена. Истина је ја сам само један мали јадник који ником није важан, неко невидљив за овај систем, шрафчић лако заменљив. Нећу да придајем себи превелик значај тимe што сам учила неку школу, али заиста и стварно учила, данима а често и ноћима, и радила на томе да од сироте, гладне, постанем неко и нешто, не на превару већ супротно. Неко ко ће завредити место под сунцем са свом оном размаженом послератном комунистичком децом рођеном са златном кашиком у устима и Богом даном да заповедају. Данас, после много година стојим под тим истим сунцем заједно са њима јаднија него икад јер сам дочекала да ме шиканирају и њихова деца. Сада сам просветни јадник са дипломом.

И не, драги министре Шарчевићу, нећу да се жалим на плату, за шта нас уобичајено оптужују. Жалићу се на османлијски однос којим сте школе предали директорима на неограничену употребу и поставили их да уживају неограничене ингеренције у коришћењу људских, материјалних и свих других ресурса, без икакве задршке и контроле. Довољно је да поседују партијску књижицу и спремност да сарађују са локалним политичарима у јавним набавкама и партијском запошљавању. Не, не могу да прибавим доказ, јер је то каста затворена за јавност и међусобно повезана, али је јавна тајна, гласно неизговорена, да ја пишем истину.

Пре неки дан ми је крв прскала по белим панталонама не што је имама превише, већ што сам по ко зна који пут понижена у колективу у ком радим. Млада колегиница, ћерка може да ми буде, одбрусила ми је када сам јој полако пришла у канцеларији и замолила да ми помогне да завршим један образац.

– Опет ова, шта сад хоћеш, јел видиш ти да ми причамо? – и наставила тако а ја сам се окренула и изашла. Директор је био присутан и све је видео. То траје од раније и вуче дубље корене. Усудила сам се да тражим фонд техничког за који сам такође стручна и који би ми помогао да смањим број школа у којима радим а то је тренутно четири и што је врло напорно за жену која није тако млада.

Ја нисам чак ни тражила тај фонд написмено већ сам само питала, али и то је било превише. Место је унапред резервисано за колегиничину ћерку, инече студенткињу Сингидунума која је у међувремену уписала Факултет у Чачку и која и даље ради у истој школи али и држи 50% библиотеке што такође није по закону јер нема одговарајући факултет.

Али? Шта рећи? Некима се може. Нарочито ако им је рођак један од главних људи у СПС -у. И ту није крај. Сада постоји клан који се труди да покаже надмоћ, а у мени кључа бес, јер закон има једнострану функцију као и све у овој држави.

Није ми жао што девојка ради. Ја сам за. Подржавам младе људе, али не и безобразлук. Чему то? Ако директор школе окупи око себе ОЗНУ у малом и тако се ради у сваком колективу у овоме нечему што би требало да се зове Србија а што нема границе, државне институције ни војску, докле ћемо стићи?

Изгубили смо поверење једни у друге. Ја рецимо више никоме не верујем. И да будем искрена огадио ми је живот толико да ми рат не би тешко пао колико несрећа у којој живим. Тако да морам да сагнем главу и да гутам сузе и понижење да бих добила парченце хлеба да нахраним свога сина. Хоће ли и мој син бити роб ових нових неокомунистичких демократа? Хоће ли и он једнога дана стајати под истим сунцем под којим и ја сада стојим и гутати своје сузе, гледати у небо и немо питати Бога – зашто? Е, то ће ме Срби моје Србенде са кокардама, шајкачама и без њих, убити пре него метак, јер сада поуздано знам, док вас гледам овако јадне, продане и корумпиране како се свађате око власти – знам да зора никада неће сванути да слобода никада неће доћи. Бар не док вас неки ветар не однесе.

Некако ми више не иде да се извињавам. Немам коме и немам зашто. Зар ја, мученик из блата за кога ви тврдите да нема педигре и третирате ме као кера налазим у себи снагу да пустим глас и напишем нешто због чега могу да ми скину главу, а ви који се бусате у груди јуначке, качите ордење и револвере ћутите као заливени војводе и официри, спремни да се преоденете очас посла ако вам се довољно плати. Ја ћу за моју отаџбину живот дати. Хајде да видим вас. Подигните главе испод женске сукње и научите да жена не служи само да се њом задовољи ваш его већ да жена рађа, храни и гаји младо жито старе отаџбине, рађа храни и за њега гине. Ако жену нема ко да брани, неће имати ко да брани ни Србију. Ова улога што сте је наменили нама и са њом се прећутно слажете више је него бедна. Нисам хтела да будем брутално проста. Они који су довољно паметни схватиће шта сам желела да кажем. Ипак сам ја професор и овако сам себи дала превише слободе. Али, немојте ми замерити и ја сам људско биће иако сам женско.

Могу само да замислим како би ме оплео војвода Шешељ да ми покаже где ми је место. А тек Александар Вучић? Добили сте сви шта сте хтели. А шта је добио за узврат народ ове опљачкане државе? Е, то само он зна. Криво ми је што се троше паре на неке изборе, када се све углавном зна унапред. Народе, нема опозиције.

Мислим да је куцнуо час да овај народ, ако жели да преживи, УКИНЕ ПОЛИТИЧАРЕ.

ЗАУВЕК.

***

Додатак:

Шехерзада Делић, професор из Тузле, очитала 2014. буквицу политичарима из БиХ, а њене речи су и данас итекако применљиве и на на наше политичаре.

 

9 replies »

  1. Сва зла која разједају ову нашу Србију леже у Србској неслози,мање државе а више корупције, криминала и лоповлука нема у свету.Неокомунистички демократи настављају где су им очеви стали у разбијању Србске државе.језика ,писма,културе,историје,распродају територија,и природних ресурса,а ситуација је иста као после 2 светског рата.Само се са партијском књижицом можеш запослити,не мораш ништа ни знати,диплому купи као на бувљаку и уживај,када дођу избори дисциплиновано гласај и не бој се за будућност.Докле више тако о моја Србијо?

    Свиђа ми се

  2. Нешто се мислим да ли да ову кукњаву коментаришем па ипак да кажем неку и ја неук и сиромах духом;
    док год се не покајемо за све, али баш за све нема нам Боже помози!Кад се вратимо на пут чисте нелицемерне вере онда ће нас и Бог погледати.Није довољно се избечити на небеса и онако са висине „добацити“ Богу;зашто и докле више!
    Потребно је више него и хлеб знати своју веру,само онај који тражи наћи ће и који куца отворићему се.Гордима се Бог противи и пушта их да се добро намуче неби ли се скрушили срцем и признали своју ништавност,тек тада кад се понизимо и призовемо Име Божије доћи ће и избавиће нас од сваког зла.
    „Заиста вам кажем ако не будете као ова деца нећете ући у Царство Небеско“, тако говори Господ у Јеванђељу али има ли ко да чита и слуша Реч Божију и да покушава да живи праведним и Богоугодним животом са сваким трпљењем (јер кроз трпљење невоља Господ нам испитује чврстоћу и постојаност вере) или се мало мало па дрзне да прекорева Бога и Љубав Његову питањем;докле Боже (јер смо ми савршени,пуни љубави за свакога па и непријатеље) али .ето Ти не знаш меру па да Те подсећамо да Си претерао!Зато треба да будемо незлобиви као мала деца и да прибегавамо Родитељу своме увек у свако доба у добру у у злу!
    Нека био нам Бог драги дао Духа смирења и кротости да увидимо да без Њега нисмо ништа!

    Liked by 1 person

    • Господине Миле, овде госпођа која кука.Ви мене не познајете.Не знате колико се пута дневно молим Богу и не знате да једина имам у учионици ИКону.Окрутно је и није људски ругати се људском болу нарочито када циљ писања није да се жалиш већ да народу укажеш и да постоје они који пролазе кроз исто и који желе да стану раме уз раме са њим.Хвала, на савету.Убудуће ћу да мање кукам када ме буду малтретирали.

      Свиђа ми се

  3. Лако је анонимном аутору да закључи: „Мислим да је куцнуо час да овај народ, ако жели да преживи, УКИНЕ ПОЛИТИЧАРЕ. ЗАУВЕК.“ Чуди, да је то написао неко, ко се претставља, као просветни радник. Зар је могуће, да неко мисли, да савремено друштво може да функционише без „политичара“? Истовремено, пљуцка по комунистима и неокомунистима, чиме изједначава све и свашта. Ако су сви у власти „деца комунизма“, изгледа, да је комуниста било много више, па сада и деце има више. Лако је стално пребацивати кривицу на друге. Некада су то масони, некада комунисти, некада Александар Ослободилац, ту су и Вук и Доситеј. Па јесу ли сви они били Срби, или неки марсовци? Ја бејах на скуповима и протестима просветних радника. Тешко, да је било више од 500 особа на Тргу Николе Пашића! Било и нас, који смо само подржавали. Где сте на осталим протестима у рецимо Београду? Ено тамо, пред „Владом“ шатор са борцима за спас Ваљевске Грачанице. Радним даном има пар особа. Замишљамо, да ће блогови и коментари, да замене наше физичко присуство и подршку? Редакцијо, ако ауторка није обавештена, молим, да јој као сараднику пренесете моје мејл адресе, као и адресу ИЦ Панчево, како би била обавештена о свакодневним протестима у Београду, а и шире.

    Свиђа ми се

  4. Kако се међу Србима може препознати бедан, јадан, а не просвећен и необразован Србин, који ће све Србско продати и издати. Па по употреби и кориштењу страних речи и израза: Едуковати, Имплементирати, Аплицирати, Агенда и другима… Са којима, тај Србски олош, на очиглег целог Србског Рода, и то свакодневно, убија Србски језик, писмо, културу, историју и традицију, како би се, за неку бедну цркавицу, додворили нашим непријатељима Енглезима и Американцима, али и другима, чије речи убацују у Србски језик, како би га тотално уништили, као и залуђени, а обесправљени народ.

    Милосав – Миле Кнежевић

    Liked by 1 person

    • Обавестиће Вас редакција, тражила сам Ваш мејл.Бићемо у контакту, ја не бежим.Политичар је човек из масе коме је омогућено да замени некадашњег вођу народа.Системи се вековима у назад мењају, али свест људи остаје иста.Рајинска и поданичка.Потребно је прућити отпор и ту сте Ви у праву.

      Свиђа ми се