АКТУЕЛНО

Биљана Диковић: Осиромашени уранијум којим су НАТО/ЕУ/САД ЗЛОЧИНЦИ бомбардовали Србе по мишљењу „стручњака“ има својство „витамина за ојачање имунитета“…


ra

Србија је одавно земља у којој вршљају сви и свако, србски народ нема своје законе који ће штитити и народ и државу већ еуробске који штите стране интересе и амбасадоре… и све дубље пада у канџе разних пробисвета који за шаку новца издају и себе и државу и народ… Уосталом, о овоме можете наћи безброј примера у разним областима живота и политичког деловања оних који су на било који начин вршили власт у Србији…
Разне мафијашке организације владају у сенци уз помоћ и преко оних који су на тренутним позицијама на којима их могу искористити и исто тако „после употребе“, бацити.
Много је тога што се представља србском роду као корист, а у ствари је са далекосежним чак опасним последицама, о којима се не говори… И дискриминише се овај србски народ са сталним, активним, свакодневним нападом на свест о себи, србству, држави и будућности… То безобразно и насилно „малтретирање мозга“ сваког дана слушамо са „јавних сервиса“ власти (не народа) са којих нам намећу, од премијера до најнебитнијег локалног политичара – неке такозване вредности „западне“ које ми (како наводе) треба да прихватимо без речи и без размишљања.
Традиционална Србија би по њиховом требала да буде ОТВОРЕНА за све НАСТРАНОСТИ, неморалности и криминалне активности јер то протежира, наравно због својих интереса – „прљави свет“… И ово се може видети и расправљати из више углова и на различите теме… Углавном, једини, наглашавам – ЈЕДИНИ БОГ КОГА ИМАЈУ ОВИ НЕЉУДИ ЈЕ НОВАЦ, ПРЉАВИ НОВАЦ КОЈИ ЊИМА ВЛАДА, А ПРЕКО ЊИХ покушава да влада и народима и државама широм света…
Тешко им је само да прихвате чињеницу да се то „семе нељудског“ нешто баш и не прима у србском народу, власт су успели да „дотерају“ по своме, разне „стручњаке“, агенције, комисије, антисрбске НВО, али народ… са обичним народом, светосавким, им баш тешко иде…
Данас је у Србији највећи непријатељ ЧОВЕК, СРБИН КОЈИ УМЕ ДА ВИДИ, ЧУЈЕ И МИСЛИ… НЕПРИЈАТЕЉ је свима на власти и онима који их плаћају да раде то што раде.
Србија је под окупацијом, КОМПЛЕТНОМ, и закуцана по свим шавовима разним законима, уредбама, казнама, претњама, и на ивици је озбиљног опстанка… неко би рекао чак и у безизлазној ситуацији, али – човек снује а Бог одлучује
Под опасном претњом да ме могу прогласити државним непријатељем морам да реагујем на БЕЗГРАНИЧНУ НЕБУЛОЗУ коју је као ТВРДЊУ написао „епидемиолог“ (!???) у ауторском тексту о последицама НАТО – АГРЕСИЈЕ НАД ЦИВИЛИМА У СРБИЈИ 1999. године… Закључак треба да изведемо сами, а на ово нас наводи аутор текста – да треба да будемо срећни што су нас бомбардовали тако софистицираним, „широкопојасно“ употребљивим у свету уранијумом, и да више „не измишљамо“ него да се „држимо чињеница“ које он и такви као он САОПШТАВАЈУ КАО ЈЕДИНУ ИСТИНУ…
И данас, ево, после толико година, неки нељуди покушавају да амнестирају злочинце за злочин који су учинили над србским народом, над нашом државом, над будућим покољењима… То је ван памети и здравог разума! Злочин који се догодио на очиглед целог света покушавају да сведу на „нормалност“ и убеде нас да морамо да волимо и да опростимо ономе ко нас је убијао… И да као коначно прихватимо да наши најмилији не умиру од последица бомбардовања, него тек онако су добили разне врсте канцера, од мале деце до најстаријих… па, погледајте само у својој најближој околини, да ли на прсте једне руке можете да набројите оне који немају неки тумор…

***
Преносимо у целости текст са сајта РТВ Војводина под насловом – „Осиромашени уранијум не изазива рак“:
Присуство осиромашеног уранијума (ОУ) не повећава ризик обољевања од рака, тврди епидемиолог Зоран Радовановић и истиче да наводи да је он узрок обољења грађана Србије као последице НАТО бомбардовања нетачни и последица су жеље појединаца да се „подгреје атмосфера“. У ауторском тексту за Данас, Радовановић каже да је атмосфера у српском друштву таква да ако неко не верује у то да уранијум изазива канцер, то се сматра националном издајом и да је то разлог што се стручњаци не изјашњавају на ову тему.
Радиактивност ОУ је, објашњава Радовановић, минимална те да бомбардовање ОУ муницијом обично за мање од пет одсто, повећава укупну радиоактивност терена. Алфа честице које емитује уранијум не могу да продру кроз лист папира, а камоли кроз површински слој коже а 99,5 одсто овог елемента, само прође кроз црева у неизмењеном облику, истиче он.
Вести да су шесторица немачких и још више италијанских војника оболели од рака после боравка на КиМ, каже др Радовановић, подгрејале су веровања о повезаности између ОУ и рака али испоставило се, подсећа, да рак добијају и војници који никада тамо нису били.
Према његовим речима, ОУ није коришћен у централној Србији и Војводини, осим на врло уском граничном појасу према КиМ, па ниједном, пише Радовановић, угледном истраживачу, било да је онколог (Р. Дžодић), онкоепидемиолог (А. Јовићевић) или стручњак за радиоактивно зрачење (И. Плећаš, Н. Неšковић) није схватљиво да се последица јавља без узрока, односно да нас угрожава непостојећи ОУ.
Идеју о његовом наводно погубном деловању на грађане Србије, закључује Радовановић, упорно лансирају појединци са, како он каже, „одређеним звањима и титулама, али без икаквог научног кредибилитета.“
Они бирају и погрешно тумаче, оцењује он, статистичке податке и комбинују неспојиве изворе. „Експлозију“ рака предвиђали су, подсетио је, 2006, затим 2014, да би ових дана рекли да ће се то ипак десити 2019. када је и 20-годишњицу НАТО бомбардовања, што примећује др Радовановић, занимљива случајност. Према његовим речима, ти појединци за 2019. годину најављују удвостручење оболелих од рака са данашњих око 35.000 на „више од 70.000“.
Озбиљни стручњаци, каже он, своје аргументе ограничавају на стварне штете услед НАТО бомбардовања, од убијања недужних људи преко уништења инфраструктуре и индустријских постројења, до озбиљног загађења животне средине хиљадама штетних материја.
———-

(*ауторски текст је објављен 27.9.2016. на сајту дневног листа ДАНАС под насловом

danas
***

ЧИЊЕНИЦЕ О ОСИРОМАШЕНОМ УРАНИЈУМУ У СРПСКОЈ 1995. И СРБИЈИ 1999. ГОДИНЕ

Током 78 дана „ваздушних удара“ употребљено је свим конвенцијама забрањено оружје (осиромашени уранијум, касетне бомбе), свака локација у Србији гађана је другом врстом оружја. НАТО је испробао све што му је било на располагању. На Србију је бачено око 15 тона пројектила с радиоактивним пуњењем (Уранијум 238)

Само према подацима из акта Генералштаба Војске Југославије од 21. 12. 1999. године заведеним под бројем 492/1 и 492/3 од 17. 2. 2000. године: Осиромашени уранијум (238)слабо је растворив у води и телесним течностима, док се оксиди урана боље растварају, тако да временом могу контаминирати и подземне воде и преко биљака, у виду сточне хране, контаминирати животиње и људе. Ефективи дејства ове врсте муниције на живу силу и становништво су фатални, јер долази до контаминације. Услед контаминације настају токсични и радијацијски ефекти који доводе до појаве мутагена и канцера. Радиоактивност урана и његових продуката изазивају разна обољења, као што су дерматитис, бубрежна оштећења, акутне некротичне артеријске лезије, па и смрт. Инхалација ситних честица у плућа може да доведе до појаве канцерогених обољења унутрашњих органа. После веома дугог периода, дакле, 20-25 година, настају последице попут малигних промена најчешће карцином бронха, остеосаркоми, леукозе, тумори јетре.

На основу Извештаја (8925) Парламентарне скупштине Савета Европе (10. јануар 2001) о последицама по животну средину СРЈ и југоисточне Европе услед НАТО агресије: НАТО је знао за разорна дејства пуњења с осиромашеним уранијумом јер је током Заливског рата (1991) око 3000 људи умрло од канцера, док су многи од преживелих добијали децу која су се рађала са разним дефектима (Заливски синдром). Исто је било уочено и током НАТО удара у БиХ (Република Српска-Укупан број бачених бомби на положајеВојске репуплике Српске 1.026, од чега 708 вођених бомби. Укупна тежина баченог експлозива била јеоко 10.000 тона. У току бомбардовања убијена су 152 српска цивила)током 1995. године: (рапидни пораст дефеката при рођењу деце, леукемије и осталих канцерогених обољења деце која су се налазила у подручјима захваћеним последицама коришћена осиромашеног уранијума. Загађења животне средине настала су као директна последица бомбардовања петрохемијских и других индустријских постројења, коришћењем пројектила с радиокативним пуњењем, налетима преко територије СРЈ и околних земаља ( између 24 марта и 5. јуна НАТО је имао преко 34 000 налета или преко 150.000 сати лета)-концетрација налета авиона на тако малом простору резултирала је високим нивоом загађивача ваздуха. Примера ради, само гориво које су користили НАТО авиони типа Ф16 и Мираж садржи висок ниво изузетно токсичних хидрооксида.

Седамдесетосам индустријских постројења и 42 енергетске инсталације које су уништене приликом агресије неповратно су загадиле ваздух, воде и тло (диоксини, токсични сумпор и супстанце нитрогена). Удари су уништили преко 20 хемијских и петрохемијских инсталација. Само у међународну реку Дунав испуштено је 1.400 тона етилен дихлорида, 800 тона 33% хидроген хлорида, 1.000 тона содијум хидроксида, као и огромне количине живе. Преко 200 тона амонијака испуштено је у Дунав као последица бомбардовања разних постројења. Овим су бесповратно и директно погођене све земље кроз које протиче ова река. Само бомбардовањем фабрике аутомобила Застава из Крагујевца у реку Велика Морава испуштено је неколико тона пиралена који је канцероген у врло малим количинама. С обзиром да је ова река утока Дунава, овим  је кроз пијаћу воду било погођено око 10 милиона становника околних земаља.

Сателитски снимци су тада (за)бележили екстремно увећање нитрооксида, сумпор диоксида и угљен моноксида ослобођених у атмосфери изнад Европе током ваздушних удара НАТО. Ово су тек неки од детаља еколошке и хуманитарне катастрофе коју је НАТО проузроковао коришћењем несреазмерне (прекомерне) војне силе, без правног основа (без одобрења Савета безбедности), уз додатно кршење свих правила и обичаја рата декларисаним у Повељи Уједињених нација, Женевским конвенцијама са Допунским протоколима, као уз дерогацију читавог корпуса међународноправних норми и механизама. Агресијом на СРЈ ова војна алијанса показала је редефинисану улогу на спољнополитичкој сцени и из одбрамбене позиције прешла у интервенционистичку. Агресија НАТО која је за: повод имала фалсификовани извештај посматрачке мисије ОЕБС-а о „масакру“ над цивилним становништвом у селу Рачак (сведочење Хелен Ранта, шефа форензичког тима поводом догађаја у Рачку и притисцима да извештај „прилагоди“ поводу за војну акцију); за савезнике терористичку организацију ОВК- потписник је ратног злочина који је постао преседан у међународним односима.

„Хуманитарна“ интервенција која је изазвала хуману катастрофу са несагледивим последицама, урушила територијални интегритет и суверенитет СРЈ, прецртала границе у Европи отимајући око 15 одсто српске територије (КиМ) данас је линија поделе која прети да свет уведе у сукоб са несагледивим последицама. Циљ интервенције био је постизање најширег консезуса међу западним „партнерима“ у удару на међународноправни поредак у сврху неолибералне окупације света.

(НАТО агресија на СРЈ-15 година после: Операција „Савезничка сила“ – Ратни злочин који је постао преседан – 25.3.2014.)

***

Понос се не може измерити ни на један другачији начин осим срцем, а у Европи је много популарнија мерна јединица евро

Ово је рекао професор Живић, и потпуно се слажем са тим мишљењем… Али и са оним о разлозима за непримерени дочек представника НАТО убица у Србији, хлебом и сољу, још погачу држи девојка у народној ношњи из Призренског краја – то је потпуно понижење србског народа, јавно, тотални „ударац ђоном“ од стране однарођене власти, да човек потпуно занеми на толику количину бесрамног безобразлука и осионости…

„Лично имам 18.600 разлога – управо сам толико бекерела примио након милосрдног НАТО бомбардовања! Космет и југ Србије угостио је, осим овог двојца (Ентони Блер и Јенс Столтенберг), и 15 тона осиромашеног уранијума, који вреде 185 милијарди бекерела – да су нам исплатили макар цент по бекерелу био би то севап за посрнулу српску привреду. Не смем ни да поменем да би српска влада требало да тражи некакву одштету, јер би то могло да наљути Жан-Клода Јункера или Фредерику Могерини, који су баш намерачили да нам дају који евро „из претприступних фондова”… – реаговао је редовни професор Медицинског факултета у Нишу Саша Живић. (Проф. Саша Живић: Јенс и озрачена погача, 9.12.2015.)

***

ДАНАС ТРАГЕДИЈУ КОЈУ ЈЕ ДОЖИВЕО СРБСКИ НАРОД ЖЕЛЕ ДА ЗАБОРАВИМО И ДА ТАКО АМНЕСТИРАМО ЗЛОЧИНЦЕ КОЈИ СУ НАМ ТАДА УБИЛИ И ПОКОЉЕЊА

Већ годинама уназад, радиолог и професор Медицинског факултета у пензији Слободан Чикарић продрма јавност тврдњом да су огроман пораст оболелих и умрлих од рака у директној вези са муницијом од осиромашеног уранијума, која је те 1999. године бачена углавном на југ Србије и јужну српску покрајину.
———–
– То је суштина проблема присутног у Србији када говоримо о уранијуму 238. Латентни период за леукемију и лимфоме јесте од пет до 10 година, а за малигне туморе у просеку траје седам и по година. За солидне туморе, који чине 95 одсто свих малигних тумора, латентни период је од 10 до 20 година. На нас је бачено 20 тона уранијума, НАТО алијанса нам је официјално казала да је бачено 10 тона. Ваздушне струје су разнеле честице распршеног уранијума по целој Србији и Балкану у марту, мају и априлу 1999. године, а и после тога. Ко каже да нема повећања оболелих и у Грчкој и Бугарској. Они су бележили за 30 одсто повишени ниво зрачења изнад природног фона – тврди др Чикарић.
Он каже да за своје тврдње покриће има у нашем националном Регистру за рак, који води Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.
Тај институт од 2001. до 2010. године прати кретање броја оболелих и умрлих од рака, на узроку од пет и по милиона становника и који је прихватила Светска здравствена организација. Анализирао је, каже доктор Чикарић, тих 10 година, и видео да је на крају 2010. године број новооболелих од рака на 100.000 становника (стопа инциденције) порасла 20 одсто, у просеку за два одсто годишње. Стопа смртности се повећала за 25 одсто.
– Видео сам да стопа смртности расте брже него стопа инциденције. Затим сам издвојио 17 тумора различитих локализација, чија је стопа инциденције већа од 10 новооткривених случајева на 100.000 становника. Посебно сам издвојио леукемије и лимфоме, као системска малигна обољења која се развијају из коштане сржи и лимфног ткива, која су високо осетљива на радиоактивност. Овде повезујем уранијум и појаву рака ових тумора у Србији. Јер, до 2005. године, имамо промене у повећању учесталости ових тумора од два до три одсто годишње. Већ у 2006. години, када се завршио латентни просечни период од седам година, ова стопа скаче на 18,4, а 2007. на 22 одсто, 2011. године стопа износи чак 26.
На питање зашто остали онколози и струка о овоме ћуте, др Чикарић одговара да је то зато што неће да се удубљују у праве разлоге, а ове своје податке изнео је и на састанцима Канцеролошке секције Српског лекарског друштва и на Секцији за радиотерапију, стручном скупу онколога, а написао је и књигу о томе.
– Они који су нас бомбардовали уранијумом наравно неће да признају ове последице. Написао сам чланак у коме сам затражио да Србима дају одштету исто као што су морнарима у Фукушими (нуклеарка у Јапану у којој је због цунамија дошло до изливања радиоактивних материја) дали по два милиона долара одштете, само зато што су осам дана били у зони високог ризика, а наш народ је под осиромашеним уранијумом био три месеца – наводи  проф. Чикарић.
Професор Чикарић наставља да ређа податке: од 2001. до 2005. од рака су оболеле 159.264 особе, од 2005. до 2010. године – чак 174.426 грађана Србије! Разлика је 15.164 новооболелих од рака за само пет година у Србији која, истиче он, има 7,2 милиона становника. Др Чикарић каже да ови подаци наравно не значе да ћемо сви у Србији умрети од рака, већ да његова прича има задатак да укаже на то да је после НАТО агресије повећан број оболелих и умрлих. И да за то неко треба да одговара.

(Професор Слободан Чикарић: За пораст броја умрлих и оболелих од рака кривац је осиромашени уранијум којим смо бомбардовани током НАТО агресије, 6.4.2015.)

***

„ПРИЈАТЕЉИ“ И „ВИТАМИНИ ЗА СРБЕ ПОД ОЗНАКОМ У-238“

Нигде ни помена да се у Србији умире због бомбардовања и разних отрова које су нам земље “пријатељи” господара Вучића и целе његове владе, засејали током 78 дана и у нашу средину убациле посебно “лековити” осиромашени уран 238 чије је време полураспада 4,5 милијарди година. То лицемерје је све присутније и у штампаним медијима, а има за циљ да се аболира злочин који су НАТО земље учиниле нама и нашој природи“, написала је својевремено моја будућа саговорница на ову веома важну тему, ако не и најважнију данас у Србији… „Сваки становник, од 10 милиона колико нас има са Косовом и Метохијом, у просеку је примио дозу зрачења од 18.600 бекерела, а дозвољена количина осиромашеног урана 238 по становнику у литру воде је 0,4 бекерела! Да би се рак појавио, потребно је да прође такозвани латентни период, који је за леукемију и малигне лимфоме од пет до 10 година, а за такозване солидне туморе, којих је 95 одсто, а чија се експанзија очекује ове године, од 10 до 20 година“…
(
Др Мирјана Анђелковић Лукић: Забрањена тема у Србији или О чему се у Србији не говори, 5.11.2015.)

*
Свакодневно се суочавамо са последицама биолошко-хемијског геноцида 1999.године над народом Србије од стране 19 земаља Европске уније и НАТО/САД, у удруженом злочиначком подухвату против цивилног становништва. Последице ове злочиначке агресије осећамо и дан-данас, агресију нико није осудио и штету нико није надокнадио, а на страну оне НАЈВЕЋЕ која ће трајати и преко 4,5 милиона година, колики је век полураспада уранијума којим су нас „хуманитарно“ бомбардовали…

Мирјана Лукић Анђелковић је дипломирани инжењер, технолог, доктор техничких наука, судски вештак за војне експлозиве. До пензионисања 2003. године радила је као виши научни сарадник Војно-техничког института у Београду. Аутор је књига „Балкански синдром“ (2001), „Дарови Милосрдног анђела“ (2008 – прво издање / 2015. друго издање), као и преко стотину стручних и научних радова у области заштите природне средине. Њено дело представља најпотпунији покушај да се научно обраде све последице радиолошких, хемијских и биолошких удара на нашу земљу током агресије НАТО 1999. године…

ОВДЕ ЋУ ИЗ РАЗГОВОРА, КОЈИ ПРЕПОРУЧУЈЕМ ДА ПРОЧИТАТЕ У ЦЕЛОСТИ, ИЗДВОЈИТИ САМО ЈЕДАН ДЕО ВЕЗАН ЗА ТЕМУ ОВОГ ТЕКСТА:

РАДИОЛОШКИ (НУКЛЕАРНИ) АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ

Биљана Диковић: Различита је прича колико је на СРЈ у НАТО агресији 1999. године бачено пројектила са осиромашеним ураном. НАТО алијанса је признала 30.000 пројектила, али с обзиром на то ко су и како раде, сумњамо да је тај број много већи. Војска СРЈ изнела је податак од 50.000…

Мирјана Анђелковић Лукић: Употребом пројектила са осиромашеним ураном (противтенковска муниција и муниција већих калибара велике разорне моћи за уништавање бетонских утврђења и бункера, такође са осиромашеним ураном), НАТО алијанса је против СРЈ водила и специфичан радиолошко-нуклеарни рат, уз дугорочно загађивање еко-система, и покушај затирања живота на овим просторима, које ће имати несагледиве последице по сав живи свет, не само код нас, већ и у Европи.

Муниција са осиромашеним ураном има трајне последице по становништво и после престанка ратних дејстава, јер време полураспада нуклеида (радиоактивних продуката сагоревања осиромашеног урана) на терену износи око четири милијарде година. Отуда је ова муниција забрањена резолуцијом Подкомисије за превенцију дискриминације и заштиту мањина комисије УН за људска права из 1996/97 године. Знатно повећање нивоа радиоактивности на територији Србије, Македоније, Црне Горе и поготово Косова и Метохије представља резултат примене крилатих ракета „Томахавк“ и пројектила од 30мм које улазе у комплет наоружања америчких јуришних авиона „А-10“. У главама крилатих ракета „Томахавк“ се користи око 20 килограма осиромашеног урана. Војна примена ОУ за израду пројектила са повећаном кинетичком енергијом зрна је актуелна у последњих двадесет година. Намењена је за неутралисање и уништавање противничких оклопних борбених возила и склоништа.

Руски стручњаци наводе да је у НАТО агресији на СРЈ 1999. године изручено више од 30 тона муниције са осиромашеним ураном. Поређења ради, највећи руски нуклеарни реактор ББЕР-1000 садржи 60 тона урана. Руски извори такође наводе да постоји могућност да се уран из НАТО муниције те 1999-е распршио над свим балканским државама и да је сигурно доспео до резервоара са водом.

***

ЛАЖИ ФУНКЦИОНЕРА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И САКРИВАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О СТРАВИЧНИМ ПОСЛЕДИЦАМА БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ МУНИЦИЈОМ ПУЊЕНОМ ОСИРОМАШЕНИМ УРАНИЈУМОМ

Независни амерички новинар Роберт Парсонс открио је „Вестима” сакривени извештај УН, који је написао још у мају 1999. године Сенегалац Бакари Канте, тадашњи шеф мисије Програма УН за животну средину (УНЕП), а у коме се упозорава на стравичне последице бомбардовања Србије муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.
Роберт Парсонс, са којим смо разговарали у седишту УН у Женеви, каже да је лако погодити зашто је извештај Кантеа склоњен од јавности по наређењу Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а.
– Док је НАТО на све стране трубио о својој „хуманитарној интервенцији” извештај о коме је реч говорио је о еколошкој катастрофи без преседана у европској историји – каже Парсонс. Он подсећа да су у мају 1999. године представници различитих организација УН, међу којима и УНЕП, отишли у мисију у СР Југославију и да је након тога свака агенција осталима требало да пошаље свој извештај.
Догодило се нешто необично – о извештају мисије УНЕП-а нико није говорио. Чим је предат тај је извештај класификован у УН и склоњен од јавности и вероватно завршио у седишту УНЕП-а у Најробију. Ниједна од хуманитарних организација у Женеви није била у току догађаја, па чак ни запослени у седишту УНЕП-а у Женеви – тврди Парсонс.

(„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА, 14.8.2011.)

***

1999 нато бомбардовање

И на крају ће заиста бити примерено да завршим речима аутора текста на који сам реаговала: Ne ogleda li se patriotizam u poštovanju činjenica, umesto njihovog izmišljanja?

КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

28.9.2016. Уредник СРБског ФБРепротера Биљана Диковић

*кратки линк – http://wp.me/p1Fuk8-TuN

3 replies »

  1. Сваки западњак, од Хојта, па надаље када дође треба да буде понуђен са специјалним оброком направљеним са водом озраченом осиромашеним уранијумом. Након ручка им треба рећи шта су појели и пратити реакције.

    Свиђа ми се

  2. Поштовани овог фантазера одведите и средите му бивалиште тачно тамо где ови његови докази како он тврди оу? претварају у витамине, па нека човек ужива можда ће се му вратити исцурела памет!

    Liked by 1 person

  3. Јасан је став уредништва ДАНАС. Сервирају текст, човека коме су се, најблаже речено, побркали живци. Објавити овакав текст, као ауторски текст, је невероватно…. Радовановић се може бавити свим и свачим, али ширити његове ФИКС идеје је непримерено, за лист који има претензију, да буде озбиљан. Уредник је овим текстом, ДАНАС претворио у таблоидну штампу. Ваљда је то последица чињенице, да га води сатиричар. Можда је Радовановића у том смислу и пустио. Уколико ДАНАС не објави и текстове који говоре о штетности ОУ, треба их у потпуности бојкотовати.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s