ДРУШТВО

Размишљање једне обичне КРАВЕ


Слађанина колумна
22.10.2016.

Не умем себи да објасним због чега ми се последњих дана овом мојој притупастом главом врти приповетка Радоја Домановића „Размишљање обичног србског вола“.

picture1

Да ли је то аутосугестија, јер саосећам са ближом фамилијом која само „муче“ и „прежива за јаслама“, или је то утицај HAARP система те има везу са „природним“ непогодама у нама недосањаној Америци?

Можда је, не дај Боже, утицај бомбардовања оставио трајне несагледиве последице и, уместо у свом трошном кревету, осванем само једнога јутра у некој штали као крава, жваћући своје сено у јаслама и мучући у непознатом правцу.

Да ли бих онда могла да гласам?

Бојим се да не бих, осим ако у Скупштини не озаконе и кравље право гласа, али до тога ће протећи доста воде испод савског моста јер ипак још увек волови имају предност у земљи Србији свуда и у сваком погледу.

kovacevic

Објава Синише Ковачевића на твитеру, 22.10.2016

А шта ако одлучим да будем ЛГБТ крава?
Да ли би се мој газда увредио или би ми положио још једну порцију сена у јасле?

***

(У наставку…)

kravica1

/…/

– Не умем да објасним да ли ми краве имамо иста права као људске жене, или за нас не важи иста логикa?

– Шта би се десило, рецимо, ако бих ја одлучила изненада, преко ноћи, да нећу више да се телим? Нећу и тачка!

– Када год погледам међу ноге, а моје виме се отегло. То просто нема смисла!

– Европске јунице изгледају много лепше, на њима ништа не виси и све им је затегнуто. Осим тога, нећу сало на стомаку, нећу да се деформишем, нека се газда убрише, ја прелазим у ЛГБТ.

– Ја и моја другарица у штали ћемо да лижемо једна другу и жеље ће да нас мину без да рађамо и подижемо њима подмладак за шницле. То што он неће од мене да има рачуницу, нека окачи мачку о реп. Ми ћемо да изађемо на улицу и да мучемо из свег гласа све док не доћу господа из Брисела која имају разумевања за нашу одлуку.

– Захтевам своја кравља права! Може од мене да добије месо и органе, може да ме упрегне у јарам као и вола, али то да му се телим – то брале неће моћи!

– Нећу да пасем, ја сам на дијети, нећу да се телим то је демоде – хоћу да мучем на звезде, живим брзо, умрем млада и будем леп леш!

– Нисам ја џаба крава! Нисам узалуд овако паметна! Не траје мој живот пола миленијума па да га  траћим на тамо неку безвезну телад која само мучу, вуку за сису и одузимају ми моје слободно време да преживам у штали за празним јаслама.

– Свиђа ми се господар са телевизије. За њега бих, када бих имала право гласа, сигурно гласала. Много је модеран и леп, скоро па подсећа на моју врсту. Штета што не зна да риче. Верујем, када би имао ту моћ, његов би се глас уздигао до неба. Каква би то милина била за наш крављи свет у овом неправедном свету волова.

Коначно би ствари дошле на своје место, онако како је одувек и требало да буду.