АКТУЕЛНО

Николић: Нема стабилне Србије без стабилне Македоније (видео)


mak-i-srb

Чланство у ЕУ заједничка је тежња Србије и Македоније, поручио је данас председник Томислав Николић и истакао да две земље само удруженим напорима, кроз сталне консултације и размену искустава, могу да убрзају тај процес.

Николић је, у обраћању после састанка са македонским председником Ђорђем Ивановим у Београду, поручио да нема стабилне Србије без стабилне Македоније и истакао да ће Србија ће увек бити снажан ослонац свом јужном суседу и пријатељу.
Председник је рекао да су политички односи Србије и Македоније веома добри и да су две земље у периоду препуном различитих изазова показале да кроз сарадњу и разговор могу да спрече и превазиђу све тешкоће.

„Србија жели стабилне, добросуседске односе са Македонијом и унапређење сарадње у свим областима. На томе обе стране раде веома предано и конкретно“, навео је Николић и додао да је посета председника Иванова Србији потврда обостраног опредељења за даљи развој укупних односа.

Иванов: Трговинска размена са Србијом 340 милиона долара

Иванов је казао да је трговинска размена његове земље са Србијом у првој половини ове године износила 340 милиона долара и сагласио се са Николићем да то није довољно.

„Србија је један од највећих трговинских партнера, али треба радити на томе да се трговинска размена повећа и то није преамбициозно“, рекао је Иванов на Пословном форуму Србија-Македонија у Привредној комори Србије.

Он је позвао све привреднике из Србије да искористе све предности које постоје у Македонији, као и привреднике из Македоније да сарађују са Србијом, јер је то допринос економском јачању региона.

Иванов је оценио и да је Србија „локомотива“ економског развоја региона и додао да је економска сарадња високо на агенди како Македоније, тако и Србије.

Николић је рекао да је робна размена на задовољавајућем нивоу, али да постоји простор за њено повећање, интензивирањем привредне сарадње.

„Наше земље су значајни економски партнери. Суседи смо, добро се познајемо, наше привреде су у доброј мери комплементарне и то су предности које би требало више да користимо“, рекао је Николић.

Он је позвао привреднике да не посматрају Србију и Македонију само као тржиште за пласман својих роба и услуга, већ и као прилику да се међусобно повежу у партнерства која ће бити једнако конкурентна на регионалним, али и на далеким тржиштима.

„Знајте да сте овде добродошли. Нека вам наше пријатељство, правна сигурност и моја реч буду гарант за ваше сигурно пословање у Србији, које ће бити и економски успешно“, поручио је Николић привредницима из Македоније.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж казао је да две земље треба заједно да раде, јер једино тако земље у региону могу да буду конкурентне, док је председник Привредне коморе Македоније Бранко Азески оценио да је интерес Македоније да Србија буде економски лидер у региону.

Чадеж и Азески потписали су Споразум о сарадњи две привредне коморе.

Укупна робна размена Србије и Македоније у 2015. години била је 655,2 милиона евра и бележи повећање од 1,7 одсто у односу на 2014. годину.

Повод за тродневну посету председника Македоније Србији је обележавање 70 година од досељавања Македонаца у Војводину. Иванов и Николић ће присуствовати централној прослави у недељу, 30. октобра у Панчеву.

Председник је, наводећи да се регион суочава са катастрофалном мигрантском кризом која једнако погађа све земље, рекао да Србија и Македонија нису одговорне за мигрантски талас који иде ка Западној Европи, да не могу ни да га зауставе ни ублаже, те да је на потезу ЕУ која има механизме и новац.
Он је оценио да се Србија одговорно суочила са тим проблемом и обезбедила достојан прихват и безбедан пролазак мигрантима ка земљама које су одређене као њихова крајња дестинација.
„Поносни смо што је начин на који смо решавали овај проблем позитиван пример који се наводи у читавом свету“, навео је Николић.
Наводећи да је Србија суштински заинтересована за стабилност свих суседних земаља, Николић је рекао да је уверен да ће предстојећи парламентарни избори у Македонији бити одржани у складу с међународним стандардима и да ће нова македонска влада учинити све ради очувања стабилности у региону и да ће даље унапређивати добре односе са Србијом.

Николић је Иванову пренео да је пријем Косова у УНЕСКО за Србију апсолутно неприхватљив и замолио га да Македонија принципијелно подржи Србију гласањем против чланства Косова у УНЕСКО.
Рекао сам председнику да је парадоксално да Албанци говоре како су манастири њихови, а те исте манастире КФОР и косовска полиција чувају и штите управо од њих самих“, навео је Николић.

Председник је рекао да потенцијал за даљи развој економске сарадње види пре свега у инфраструктури и енергетици, трговини и пољопривреди.
Навео је и да су српска мањина у Македонији и македонска мањина у Србији прави и најважнији мост сарадње између две земље, наводећи да верује да се македонска мањина у Србији добро осећа.
„Наша жеља је да се односи два народа и две државе и даље граде на темељима узајамног поштовања и разумевања, истој вери, сличном језику и блиском заједничком пореклу“, навео је Николић.

Србија и Македонија изградиле искрене и пријатељске везе

Председник Македоније Ђорђе Иванов изјавио је данас у Београду да су Македонија и Србија од успостављања дипломатских односа успеле да изграде искрене и пријатељске односе и да је њихов заједнички интерес да унапреде сарадњу.

После разговора с председником Србије Томиславом Николићем, Иванов је рекао да „у региону има превише историје и много историјских догађаја и личности који траже обележавање“ али да не треба живети у прошлости.
„Потребно је да се узајамно поштујемо и учимо из историје, али не и да живимо у прошлости… ;Не можемо мењати историју, али можемо утицати на будућност“, рекао је Иванов.
Иванов који је у посети поводом 70 година од досељавања Македонаца у Војводину, рекао је да између Србије и Македоније нема отворених питања, али има различитих виђења неких питања што „не треба да буде сметња за сарадњу у другим областима“.
Он је навео да је заједнички интерес Македоније и Србије да унапреде сарадњу у свим областима, и да је с председником Србије посебно разговарао о јачању економске сарадње и о улагању у инфраструктурне пројекте.

Канал Морава-Вардар шанса за регион

Пловни канал Морава – Вардар је историјска шанса за регион коју због будућих генерација не бисмо смели да пропустимо, поручио је данас председник Србије Томислав Николић, а његов македонски колега Ђорђе Иванов је оценио да би то била изванредна могућност за цео регион.
Николић је, на конференцији за новинаре после састанка са Ивановим у Београду, рекао да постоје уверавања да је Кина спремна да нађе финансијског партнера за изградњу пловног канала, уколико се о том пројекту договоре Србија, Македонија и Грчка.

plovni-put-iz-1973-1

„Потребно је да се сагласе владе Грчке, Македоније и Србије, да утврде интересе и приоритете под којим би могло да се уђе у разговоре, а ми ћемо интензивно радити на томе“, рекао је Николић.
Наводећи да је пловни канал део свеобухватног стратешког партнерства Србије и Кине, Николић је подсетио да је кинеска страна урадила студију оправданости која је коштала више од 50 милиона долара.

Председник Србије је рекао да су тај озбиљан пројекат пропустиле многе генерације због недостатка средстава и додао да иза њега стоји стручна јавност Србије.

„Ову шансу због будућих генерација не смемо да пропустимо. Мој сан би се остварио“, рекао је Николић.
Николић је казао да би се тим каналом спојиле три државе, скратило време за пловни пут, Србија би добила наводњавање и пет хидроелектрана на својој територији, развила би се пољопривреда, али и туризам.

„То је огроман грађевински подухват, који захтева много труда и радника, да направимо градитељско чудо“, навео је Николић и додао да Грчка и Македонија имају политичке несугласице, али да не би требало пропустити ту шансу.

Иванов је рекао да постоји интерес да се тај пројекат оживи, наводећи да би то била изванредна могућност за цео регион и да тај пројекат одговара и Македонији.
Остаје, каже, да се уради студија која ће показати економску исплативост.

Изградња канала трајала би минимум десет година, за сада је предвиђено да би коштала 17 милијарди евра, рекао је Иванов и напоменуо да три државе не би могле саме да улажу у тај пројекат, већ да би им био потребан партнер.

***

ПОВЕЗАНО:
*Евроазијска Србија – Србска црноморска флота уместо канала Дунав-Морава-Вардар

Уместо прескупог, усмереног у погрешном геополитичком правцу и зато лошег пројекта канала Дунав-Морава-Вардар, Србија треба да се усредсреди на пројекат стварања своје црноморске флоте као директне везе са Русијом и Евроазијским Савезом.

Пројекат канала Дунав-Морава-Вардар је усмерен на југ, а Русија и Евроазијски Савез нису на југу. До Русије и Евроазијског Савеза се може доћи морским путем и преко југа, али зашто ићи заобилазним путем када може директно преко Дунава и Црног мора? Зашто потрошити силни новац да се копа континентални канал када водени пут већ постоји, а то је река Дунав. Шта је то на југу па треба да идемо на југ? Афричке интеграције? Арапске интеграције?

*

*

120

***

Из штампе о томе:

karlo

Пројекат изводљив ако буде воде (ПОЛИТИКА)

Једва успевамо да кроз Грделичку клисуру пробијемо и Коридор 10. Сад још држава намерава и да поточић звани Јужна Морава у том теснацу претвори у деоницу канала Дунав–Морава–Вардар, међународног пловног пута, каквом је неопходно 2,5 метара дубине и 90 метара ширине. Ако се заиста подухватимо тог плана који планира Министарство рударства и просторног планирања, биће нужна прокопавања гигантских размера кроз најтежи могући терен. А то је само један од разлога због којих већина стручњака сматра да би и израда пројекта за изградњу канала ДМВ било бацање новца. Ни они који се не противе пројектовању не верују да би прорачуни показали да је канал изводљив, још мање да би био исплатив. Али, нико о томе не жели да говори јавно. „Не ваља бити први који ће мужу саопштити да га жена вара”, каже један од наших експерата који не би, како рече, да се замери онима који одлучују.

*http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1195393
————

28.10.2016. РТВ, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. То је некада била јужна Србија,ту се крунисао Србски цар Душан,једном одлуком комуниста ствара се вештачка нација ,црква и држава данас то зову Македонијом . Е то је резултат политике краља Александра и Николе Пашића и њиховог југословенства који нису прихватили Лондонски споразум где се Србији заиста нудила Велика Србија. чак су и Енглези били издашни у понудама то нас је коштало много,доживели албанску голготу десио нам се комунизам и наступио пакао за Србски народ који и дан данас траје.Изгубили смо вековне територује,и још их увек губимо ,а жалосно је да и сада немамо јасне границе Србије.

    Свиђа ми се