АКТУЕЛНО

ВИТЕШТВО У СРБИЈИ КАО ДЕО БОГАТЕ РАТНИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Западњак у најамничкој војсци краља Милутина


14595575_1213388395401403_8354112345457550329_n

На надгробном споменику једног од највештијих ратника свога доба, Франческа де Саломонеа из Тревиза, стоји да га је за ВИТЕЗА прогласио рашки краљ Стефан Урош II Милутин (1282–1321).

Де Саломоне је био припадник најамничких одреда Краља Милутина, а као најважнију чињеницу у својој ратној биографији сматрао је то што га је баш Српски краљ прогласио за витеза.
То говори о високом нивоу витештва и српске витешке културе тога доба и о њеном утицају много шире.

Витештво је у Србији било дубоко укорењено као део богате ратничке традиције, а српски витезови сматрани врхунским ратницима с најубојитијом опремом. Ратници за које су вера, породица и Отаџбина били светиња и код којих је био изражен и висок степен етичких кодекса и начела, својствених Христовим војницима, како су их називали.

Надгробни натпис из Тревиза, чији је текст објавио још далеке 1616. године позноренесансни научник и лекар Бартоломео Буркелати (1548–1632) – представља поуздано сведочанство о присуству Западњака у служби краља Милутина.

На надгробној плочи Франческа де Саломонеа (Fran-ciscus de Salomone), која се налази у главној градској катедрали (duo-mo di Treviso), записано је да је он дана 25.марта 1304.године (на Благовести) био од стране Рашког кнеза и господара Уроша обдарен витешким појасом.

Франческо де Саломоне је боравио у Србији почетком XIV века, што, с обзиром на тадашње Милутинове ратове, наводи на помисао да се можда истакао у сукобима против далматинског бана Павла Шубића или Дубровника. Убрзо затим, он се вратио у родни град. Судећи по каснијим споменима у документарним изворима, Франческо је био угледна личност свог града.
Његов рођени брат Кастелано де Саломоне седео је између 1309. и 1322. на епископској столици Тревиза и сахрањен је заједно са њим у породичној гробници.

Речи записане на Франческовом надгробном споменику осли-кавају уобичајену форму додељивања витешког достојанства у западном свету тога доба.
Оне пружају јасну назнаку о продирању и присуству феудалних обичаја у средњовековној Србији.
На основу тога може се основано претпоставити да Франческо де Саломоне није био изоловани случај и да је у Милутиново време било и других западњака авантуриста у српској служби.

 

*Најамничке војске краља Стефана Уроша II Милутина, Војноисторијски гласник 2/2011, 9-27. [Mercenary armies of King Stephen Uroš II Milutin] (одломак)

Аутор: мр Александар Узелац,
истраживач-сарадник
ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ, БЕОГРАД – www.academia.edu

*извор: ФБ страница Zaveštanja predaka

———–

30.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић