АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Миша Ђурковић – Нацрт закона о заштити од насиља у породици је ИЗУЗЕТНО ОПАСАН за Србију


Насилнички закон

Нацрт закона о заштити од насиља у породици је изузетно опасан за Србију

110z110_misa-djurkovic-web

Мишa Ђурковић
Политика, 18.11.2016.

Кренимо од најосновније логике: 2005. године уведен је на потпуно идеолошки начин нови правни институт „насиље у породици“. Измењен је кривични, а затим и породични закон како би се на велика врата, супротно мишљењима озбиљних правника, увео нови институт. Одговорни правници су приметили да је и у комунистичко време постојао сасвим солидан правни оквир за сузбијање таквих појава, али њих нико није хтео да слуша.

Једанаест година после увођења овог института, са све променама кривичног законика, стање је кажу толико лоше да, погађате, мора да се донесе нови, посебан закон. Логика би тражила да преиспитамо да ли можда сам институт и систем који је увео сигурне куће, уз максимално подстицање увлачења државе и државних институција у породичне односе, нису погрешни. Да ли се можда узроци све раширенијег појединачног и колективног насиља не налазе у ,,Паровима“, економској пропасти породица, поремећеном систему вредности које управо овакви законски оквири нуде итд.

Не, медији настављају да нас свакодневно циљано бомбардују драматичним причама, а „експерти“ објашњавају да наводно свака трећа жена у Србији трпи неку врсту породичног насиља!? Увелико стиже мода из „либералних“ западних законодавстава по којој је мушкарац увек по дефиницији насилник – у Шведској жена која добровољно проведе ноћ с мушкарцем ако се следећег дана покаје због тога, може да оде у полицију и да га пријави за силовање. Терет доказа да силовања није било, увек је на њему.

У Центре за социјални рад је пре око пола године (под притиском медијске кампање) стигла нова инструкција за поступање према случајевима где постоје индиције за породично насиље. Дакле, без промене закона, неко је решио да промени политику и сада се по пријави аутоматски дете одводи из породице па се накнадно утврђује стање.

Ево истинитог случаја: отац чија се ћерка виђа са наркоманом забрани јој да изађе и да оде да се види са њим. Она одбије послушност и крене напоље. Он јој након доказивања, причања и свађе лупи шамар и заустави је да не оде. Након тога она га пријави полицији, која дође и заједно са центром за социјални рад аутоматски је као облик хитне мере одведе из породице у алтернативни смештај. Човек је очајан, а ћерка адолесцент срећна што му тера инат и што може да се виђа са проблематичним дечком.

Ствари ће се додатно погоршати ако се усвоји закон о коме се нажалост не дебатује, него се манипулативно намеће јер се ствара атмосфера моралне панике у којој нико не сме да каже реч против контроверзних и опасних решења, а да не буде проглашен монструмом који се залаже за одбрану насиља. Погледајмо међутим следеће.

Члан 3 уводи два нова облика породичног насиља, изузетно проблематична за прецизно дефинисање и веома подложна манипулацијама и злоупотребама: једно је прогањање, а друго је сексуално насиље.

У последњим верзијама помиње се увођење још једне апсолутно неправне категорије као што је „економско насиље“: оно ће се одредити као облик психичког насиља које представља ускраћивање и контролисање приступа новцу, односно неједнаку доступност заједничким средствима. Извините, шта ова будалаштина значи? На кога се ово односи? Да ли то предлагач прописује како чланови породице да деле своја примања? Хоће ли и деца имати право да одлучују о расподели породичних средстава, а ако им то родитељи не дају, да их и за то пријаве као породичне насилнике?

Предлог закона одређује да се „потенцијални насилник“ (свако кога пријаве и осумњиче за намеру да буде насилник, што по овом предлогу постаје веома широка категорија) приведе у полицију, где се може држати до осам часова.

Члан 15 прописује две хитне мере које државни органи морају одмах да примене у складу са својом проценом: удаљење из стана и забрана приласка. Закон иначе предвиђа огромна дискрециона права која се дају полицијском службенику и центрима за социјални рад. Кључна је њихова лична арбитрарна процена, а како ће они деловати, лепо ми је објаснила познаница која тамо ради: „Нисам луда да било шта ризикујем па да ја после испаднем крива. На најмањи знак да бих себе заштитила ја ћу да предложим хитну меру.“ Пошто закон ни на који начин не штити мушкарца од лажних оптужби нити предвиђа било какву санкцију за лажно пријављивање (штавише, дефинише обавезу да се пријави сумња на насиље јер иначе ризикујете високу новчану казну), жена која жели да избаци мушкарца из стана само треба да га пријави за насиље. Он се тако на силу, супротно уставном праву на располагање приватном имовином, истерује из свог стана на 48 сати, плус 30 дана, а можда и дуже. Ова противуставна санкција биће предмет многобројних злоупотреба.

Ту је надаље монструозни члан 17, где суд доноси одлуку о продужењу хитне мере на предлог јавног тужиоца, без рочишта. Жалба је дозвољена у року од три дана, али жалба не одлаже извршење решења.

Да резимирам: ово је још један опасан, циљано антипородични и идеолошки закон са јасно противуставним одредбама и са елементима грубог тоталитаризма. Зауставимо овакве законе јер су они насилнички, неће решити проблем, а нанеће нову штету.

Научни саветник, Институт за европске студије

4 replies »

  1. 21 11 2016

    ЗАМАЈАВАЈМО СЕ И ДАЉЕ…..

    Хвала Вам господине Ђурковићу што сте ме, овим својим одличним текстом, као и господин др Фајгељ својим убедљивим излaгaњем, такође овде (https://facebookreporter.org/2016/11/18/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%84%D0%B0%D1%98%D0%B3%D0%B5%D1%99-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/ ), преко СРБског ФБРепортера, обавестили о овој, још једној, злој намери садашње власти.

    Нажалост, стичем утисак да ми заслужујемо ропство у које нас ова власт увлачи.

    Зашто ми се тај утисак јавља?

    Зато што је решење врло очигледно, а ми га не примењујемо. Решење је да се ова садашња власт смени. То је је јавно тражило 468 потписника Захтева Народној скупштини још 2013. године. Народ их је оставио да буду беле вране. Сада то тражи преко интернета 322 потписника. Ништа. Нема подршке. Скупштини је 9. новембра упућена петиција Народној скупштини да смени Александра Вучића и апеловано је на сународнике и политичке странке да се она подржи. Још нема подршке.

    Питам сваког дискутанта незадовољника зашто не подржи својим потписом захтев Народној скупштини сада да смени Александра Вучића?

    Зашто опозиционе политичке странке и/или опозициони народни посланици нису у стању да заједнички позову народ да им се придружи да се смене ови самовољни властодршци због њихових противуставних деловања и кривичних дела:
    1. Председник Републике Томислав Николић (који размишља да се по трећи пут кандидује упркос што по Уставу нико нема право на трећу кандидатуру за председника Републике),
    2. Александар Вучић и цела Влада,
    3. Судије Уставног суда, тј. да се Уставни суд распусти и изврши нови избор.
    То би био само почетак, први и веома мали помак да се заустави ово уништавање народа и државе, родитељства, породице, свега.. То јесте мали помак. Он је неопходан, али далеко од тога да буде довољан.

    Свако одлагање, одуговлачење, да се сјединимо у томе да бранимо народ, наше националне вредности, почев од деце, територије, природних богатстава, културе, образовања, …, да одбранимо слободу сваког човека и народа у целини, да успоставимо самосталност државе, свако одлагање, одуговлачење, малодушност, незаинтересованост да се то учини само појачава у мени утисак да заслужујемо ово шта нам власт чини. Не само да заслужујемо, већ јој дајемо подстрек да још појачава бестидно искорењивање Србског народа и распродају свега.

    Зато вас све, огорчене дискутанте и огорчене читаоце, молим, да своје критике завршавате предлозима за ефикасно решавање ситуације бољим од ових које предложих, покретах и покретох, ако нећете њих да подржите. У супротном, све постаје само наше замајавање у духу народне изреке „Беспослен поп и јариће крсти.“

    Хвала Вам, свакоме на пажњи овој дискусији.
    Љубомир Т. Грујић

    Свиђа ми се

  2. Sve pomenuto se namerno radi da bi se razorila porodica, da bi se svaki buduci uticaj sveo na nemocnog pojedinca koji nema na koga da se osloni u nevolji. U pitanju je daleka strategija novog svetskog poreka koji sanja Orvelov san totalne kontrole svake drustvene jedinke.

    Свиђа ми се

  3. Када су СНСовци дошли по прорусе, ја сам ћутао, нисам протествовао, јер нисам био прорус. Потом су они дошли по продемократе, ја сам ћутао, јер нисам био демократа. Онда су дошли по раднике, ја сам ћутао, јер нисам радник.
    Када су дошли по мене, више није било никога да протествује”

    Свиђа ми се

  4. Да господине Ђурковићу опасан, а знају се и његови „ извођачи радова „.
    Сав онај антрополошки шљам из разних ткз. НВО и њихови покровитељи из „ владе „ који су од убица нашег благочестивог народа управо те задатке и добили а све у склопу реализације једног злочиначког пројекта …………………….

    …………Аmerički projekat o „genocidu u miru“ – Planirano zatiranje Slovena

    O tome kako će likvidirati Srbe, Ruse i druge pravoslavne slovene, razmišljao je i bivši direktor CIA Alen Dals (koji je na toj funkciji bio od 1953 do 1961 godine). Njegova „strategija“ duboko je zacrtana i u današnju američku politiku prema Srbiji.
    Naime, Dals je tada u svom „elaboratu“ rekao i ovo:
    „…Stavićemo ih u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima…Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvraćati i obeščaćivati je. Napravićemo od njih cinike, vulgarne ljude, kosmopolite. Eto, tako ćemo mi to da uradimo… Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno, nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja.
    Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti.
    U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered.
    Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagati despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi…“.

    U ovoj Dalsovoj zločinačkoj ideji, danas je lako prepoznati sve što se dešava u Srbiji:
    od najvulgarnijih medijskih ponižavanja nacije, pa sve do beskrupulozne pljačke, izdajničkih vlada i izgubljene omladine.

    https://getosrbija.wordpress.com/2015/05/08/ko-stvarno-upravlja-srbijom-americki-projekat-irenja-demokratije-do-unitavanja-svih-tragova-srbije-i-srpskog-naroda/

    Dvanaesti je čas da se spašava ono što još može da se spasi. Ali, ta akcija ne može da se obavi bez temeljnog obračuna sa klikom na vlasti i sa celokupnom kriminalnom elitom koja je stekla imetak pljačkajući narod i državu. Srbija mora da se odredi i prema politici Zapada koja podržava njeno sistematsko ubijanje, a koje može da se sažme u jednoj jedinoj rečenici koju je 14. maja 1992. godine izgovorio ondašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Klaus Kinkel: „Srbiju moramo baciti na kolena!“.
    Da ne bi bilo zabune, to isto, samo „umivenim“ rečnikom, danas govore svi zvanični predstavnici SAD i Evropske unije. Vuk je možda promenio dlaku, ali ćud sigurno nije.

    ©Geto Srbija
    materijal: List protiv mafije

    Али, неће они стати на томе, у следећој фази, увешће нам и ово по налогу крволочних убица после обавезне вакцинације а после тога и чиповање:

    „Oppositional Defiant Disorder ili skraceno ODD

    Američko udruzenje psihijatara smatra za mentalni poremećaj svako razmišljanje koje stavlja sumnju na pitanja dominantne paradigme, koja drži javnost u skladu sa opšteprihvaćenom matricom ponašanja.

    Ako pojedinac oslobodi svoj um od okvira koje je prihvatilo javno mnenje, ako je budan i postavlja pitanja, ako sumnja u ispravnost sistema, ako želi da se isključi iz matrice (čitaj : ustanovljenih pravila-) – to je vrsta mentalne bolesti, navodi se u najnovijem izdanju Dijagnostičkog i statističkog Priručnika za duševne poremećaje Američke psihijatrijske asocijacije.

    Ovaj priručnik definiše novu bolest koja se se zove „Opozicijski prkosni poremećaj“ (Oppositional Defiant Disorder ODD – akronim na engleskom), a opisuje kao „dosledni obrazac ponašanja – neposlušnosti, neprijateljstva i prkosa“ što predstavlja simptome koji uključuju neposlušnost i prkos posebno prema autoritetu, te stav u kojem pojedinac ima tendenciju da se ljuti, da se buni i ne slaže te da se ponaša uznemireno i/ili izazivački.“

    https://beleznica.wordpress.com/2013/03/31/americki-lekarski-prirucnik-ako-je-neko-protiv-sistema-on-ste-poremecena-licnost-i-treba-ga-leciti/

    Некада смо били озбиљна земља.
    Док новцем крволочних убица нашег благочестивог народа није на власт дошло злочиначко удружење „ Европа нема алтернативу “ и њихови следбеници, који су наставили њихов погани посао, примили нове задатке а за то и узели аванс маја 2008 године од крволочних убица нашег благочестивог народа да све нас, нашу јадну дечицу и унуке живе сахране, и потпуно униште нашу лепу домовину.
    Бићемо ми опет озбиљна земља, тек када тај најгори антрополошки отпад ухапсимо и изведемо на народни суд, а после тога их сместимо на дуго година у новодограђени павиљон Забеле.
    Без тога, нама, нашој јадној деци, и свима нама нема живота.

    А за све оне, који мисле да још увек није право време да узмемо са Божијим благословом своју судбину и судбину наше јадне деце у своје руке, једно подсећање познатог немачког научника, теолога Августа Нимелера који је завршио у конц логору : “ Када су нацисти дошли по комунисте, ја сам ћутао, нисам протествовао, јер нисам био комуниста. Потом су они дошли по социјалисте, ја сам ћутао, јер нисам био социјал-демократа. Онда су дошли по синдикалце, ја сам ћутао, јер нисам члан синдиката.

    Када су дошли по мене, више није било никога да протествује”.

    И не заборавити никада: „Нација може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али нација не може да преживи издају изнутра. Непријатељ пред вратима је мање страшан, јер је познат и носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно унутар градских капија; његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се … у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подрива темеље града, шири заразу у телу политике, све док она не подлегне његовој болести. Мање се треба плашити убица – издајник је куга!”
    Цицерон

    Свиђа ми се