ДРУШТВО

ФБР Колумна: Не, немамо ми ни права ни слободе…


Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
26.11.2016.

Желим да будем искрена, мада то данас никоме не одговара, и да признам да редовно читам текстове Бранка Драгаша ма шта да кажу душебрижници о њему. Мало је простора да му лично одговорим у порукама па сам одлучила да напишем колумну јер се тема тиче свих нас.

Бићу брутално искрена. Тренутно сам на ксилолу, завршила сам код неуропсихијатра јер сам депресивна и тужна. Регистровали су ми то као обољење, а ја сам само несрећна јер не умем да живим по наметнутим правилима која ми кидају душу као да сам је бацила у арену зверима.

depresija_756021769

Прича Бранко о слави. Каже, некада су људи певали, радовали се, дружили. И јесу. Потсетио ме некадашњих дана које немам снаге да преболим док спремам славску трпезу да бих се показала у свом свом лицемерју и да се не обрукам пред светом који је дошао да се наједе. За трпезом је Вучић главна тема и надмудривање ко ће кога да вербално нокаутира, као у боксу, брутално без рукавица и на томе се све завршава. Сутра ће да препричавају ко је шта рекао и наслађиваће се пропустима. Да ли је добра руска салата била, какво је било печење…

О светом Архангелу мало ће ко да мисли, о сврси славе, о скромности, доброти и јединству. Нико. О нашој беди о отаџбини о муци. Нико. Пустићемо Пинк,дебилану од музике, распомамљени у свом глибу, несвесни да смо постали моралне олупине, свиње које се ваљају у каљузи, бедници за које је грехота да постоје.  Не. Ми смо поносни у свом самозадовољству што смо у скупини повлашћених а радних који верно служе господаре, слепи и неми за невидљиве и гладне око нас.

Круг Пакла све је ужи и све више стеже – да ли то неко види сем мене коју ће да прогласе лудом? Очигледно не, али ћу ипак да кажем оно што јасно видим.

Драги моји, закони су Вам подметнути да бисте се саплитали о њих и морално, материјално, емотивно, убијали једни друге и то перфидно и са смешком, уместо оних који неће да са Вама прљају своје руке под изговором да имате права.

Не, немате ни права ни слободе. Ваша слобода је у рукама оних који воде ову државу и који су вас сабили у градске инкубаторе које скупо плаћате и отплађујете да бисте живели у њима као назови слободни нобл грађани.

Не, немате слободу јер немате власништво, јер стојите у редовима за све и свашта као што су Јевреји стајали у реду за Холокауст. За жиг на личној карти, за жиг на здравственој, за жиг који ћете ускоро добити и на челу. Дај Господе да сам луда и да грешим.

И мала деца знају за своја права а не знају за обавезе. Пита ли се иједан родитељ шта ће од тих права остати када порасту и стану у ред на тржишту рада? Хоће ли им се капиталиста извињавати за прековремени рад и за експлоатацију? За смањену плату од које неће моћи да преживи или онај ко му упадне у стан зато што није платио рачун. Ко ће Вашем размаженом детету сутра помоћи када Ви оматорите или умрете? Мислите о томе док му купујете скуп мобилни, док му вређате сиромашног школског друга или правите пакао од живота професору, који га је оборио на испиту. Мислите о томе док оговарате колегу и ломите му врат користећи тривијлан закон који је наша Влада скројила за нас да уједамо једни друге док у међувремену они продају последње остатке нашега суверенитета и наше оставштине од предака чије кости вриште из утробе земље.

Знам, јесам депресивна и јесам морбидна, али нажалост и наша стварност је таква у сваком сегменту. Имаће вас бесних што ћете хтети да ме прекорите и анализирате, да ми се подсмевате како сам луда и имам дијагнозу. Молим вас, не траћите своју узвишену мудрост на мене, покажите свету на други начин своју величину и он ће вам бити захвалнији од мене.

 

3 replies »

  1. Савршен текст госпођо или ђице Слађана,све речено лепо и истинито,само Србски народ никако да у већини то и схвати и пробуди се док још можда и није касно. За сада као да прихвата колективно самоубиство, а на то нема право,ни због предака а ни будућих потомака.

    Свиђа ми се

  2. sve sto ste napisali, bez zamerke je, al muka i meni sto to ostane u iskucanim redovima. zamislim se i ja bedna provincijalka sto se ranije ne vratih blize zavicaju svom. jedino je problem sto u ‘malim’ mestima nema posla kano u ‘velikom’ selu.
    a prica o deci i zakonima koji ih imaju stititi od ‘bioloskih roditelja’ jer oni kako reci min. vulin, predstavljaju najvecu pretnju malisanima, imace sigurno tragican bilans, ako ovaj uspavano-poremecen odnos ljudi prema svemu sto ih okruzuje ne bude zamenjen budjenjem.
    jedino sto ne mislim da cete pomoc naci u neuropsihijatriji. neka bi vam pomogao arhistratig Mihailo u svemu.

    Свиђа ми се

  3. Госпођо Слађана и сви остали који буду били прочитали овај коментар, желим само да се надовежем на овај текст да је наш проблем духовни, одрекли смо се Бога, поста, исповести, причешћа, молитве и одлазак сваке недеље на Литургију. Прихватили смо безбожност, сујету, его, неморал и итд. још давне 1945(можда и раније) и доласка комуниста на власт који су нам забранили да славимо славе и да будемо Православни Срби – прави Срби, јер без Бога смо нико и ништа, то је тврдио и Владика Николај Велимировић у својим беседама нашем народу(али ретко кога је слушао и кога слуша-чита и данас). Сви наши проблеми су само физичка манифестација нашег унутрашњег стања духа, како појединца тако и целокупне нације. Ако желимо да се врати права Србија, она Православна Србија онда морамо да вратимо наше стање духа и ума у велику чврстину, иначе ћемо пропадати и пропадати док не ударимо у најдубље могуће дно. Желим само да напоменем једну ствар коју ми је био рекао један мој пријатељ пре 5 година, да само 0.33% Српског становништва се придржава заистински свега онога што сам био навео на почетку везано за Православље. Зато нам пропада држава и све институције, врх СПЦ-а и народ, прихватили смо све што је лоше са свих страна света, а оно што је добро у нама то смо одбацили или продали за малу цену. И сами видите да је већини народа битно материјално и потпуњавање своје сујете и ега, ништа им више није битно осим њих самих и малих потреба. Нећу више да продужавам свој коментар, али желим да само погледате и направите упоређење између Србије у време династије Немањића и данас, надам се да ћете сви схватити каквој Србији треба да тежимо да је направимо како би нам било боље свима нама.

    Liked by 1 person