АКТУЕЛНО

Из пера Гордане Павловић: Мајор Дејан Лазаревић – ВИДОВДАН НА ВИДУ


vidovdan-vidu

Недавно је из штампе изашла књига Мајора Дејана Лазаревића „ВИДОВДАН НА ВИДУ“.   Промоција је одржана 30.новембра 2016.године,  у   свечаној сали Дома војске Србије, која је била мала да прими огроман број  заинтересованих за ово вредно дело.  Сам аутор, говорећи своје стихове и поједине делове из књиге, изазвао је буру емоција код присутних, који нису крили своје сузе.

Милутин Бојић, Добрица Ћосић, Јован Дучић, Војислав Илић, Ђура Јакшић и многи други, својим стиховима, уткани су зналачки и врло спретно у књигу „ВИДОВДАН НА ВИДУ“,  као и цитати наших знаменитих војсковођа. Аутор, Дејан Лазаревић, нас води кроз битке, кроз голготе које су прошли наши преци, показујући храброст, оданост и неизмерну љубав према Отаџбини, коју су носили у себи и коју су нама оставили у завештање.

Као што сам истиче:

„…Сахранили су нас толико дубоко под земљу, да је у нама једино могло да сија унутрашње сунце које даје онај минимум ваздуха неопходног за речи Исусове молитве: … Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! Са том молитвом вазнесени смо на дневну светлост. Најзад је дошао и тренутак када је пукао тешки камен на вратима пећинског гроба. Четвородневни Лазар је устао на  заповест свог Васкрситеља. Догодило се још једно новозаветно чудо. Мртав народ је оживео у покајничком подвигу  достојном Исусовог погледа на кротке.

Дошао је тренутак васкрса Србије из гроба историје, историје коју су други о(д)божени народи писали мачем и бесмислом. То су исти они отуђени, који су оштрили своје садукејске, фарисејске и пилатовске ножеве на вратовима православних и правоверних! Они исти, за које смо знали да ће нас пре првих петлова опет издати. (а док буде петлова, биће и оних који се буде у вечној светлости праведних).

Тај страшни јутарњи зов, огласио се давне 1914. изнад српских домова, изнад села, градова, река, њива, ливада. Србија се пробудила са отвореним очима и чемерним сазнањем да Христов Крст има пуну тежину само када га Србин стави на своја плећа, она сељачка довољно широка и јака да га узнесу до саме Голготе! То је био једини прави Пут, узани пут славе. Пошли су тим путем и ушли у време старо колико и сећање. Побудили га својим корацима и брзим откуцајима срца. Вапили су за славом Отаца, знали да су та генерација која тражи и налази суд правде и истине. Били су жртве и судије, поротници и џелати (над џелатима), били су живи Душанов законик и Светога Саве – Крмчија. Били су изнад истока и запада, небеска литургија светога владике Николаја, највиша и недостижна кота 2525, број, рима, историја, Јеванђеље, племе Давидово, Немањино, Савино, Лазарево, Стефаново, Карађорђево, Његошево и Петрово… крв и душа живе историје која представља дамарни и дисајни континуитет везе са нашим прецима!  Били су људи поносни на своје сећање, дубље од памћења. Њему су, целим бићем свог етноса и патоса припадали. Нису били продуховљени, већ одуховљени временом које их је зграбило самртним загрљајем. И најзад се уздигли изнад тог тренутка што им је доделила судбина. Почео је Велики рат унутар и изван њих, почео је Јованов Апокалипсис много раније, но што га је пророчка књига наговестила. Догађаји од 1914 до1918. године постаће синопсис за будућа збивања, који ће доћи (можда) у последњем, трећем највећем рату…

„… Ми нисмо судије, ми смо само поротници и сведоци на суду савести.

Тим пре јер знамо да је свако место нашег страдања од: Мачве, Цера, Гучева, Куманова, Брегалнице, Мачковог Камена, Чеврнтије, Сувобора, Ваљева, Београда, Лазаревца, Варовница, Мојковца, Крфа, Вида, Бизерте, Добруџе, Косова, Албаније, Кајмакчалана, Солуна, а и до сваког гроба где леже наша браћа, истовремено и место наше славе и посвећења највишем идеалу Светосавске борбе за Крст часни и Слободу златну!

Књига је посвећена свима који воле историју, који Србију носе у души, волећи је исконском љубављу, младим нараштајима – да сазнају ко и какви су им били преци, какве гене носе у себи, и да подигнуте главе корачају пред целим светом носећи Отечество и веру своју Православну са поносом.

 

Препоручујем од срца

Српска књижевница Гордана Павловић

Члан УКС-а и редован члан Матице српске

Књига се може поручити директно од аутора

Контакт: https://www.facebook.com/dejan.lazarevic.1650

емаил: vozdserbski@gmail.com

dejan-lazarevic

БИОГРАФИЈА:

Дејан Лазаревић, рођен је 17. 02. 1960. у Младеновцу. По позиву професор, на радном месту официр, а по призиву песник. До сада, објавио је две књиге духовне поезије: Слобода златна и Слово љубави Светом деспоту Стефану Лазаревићу. Видовдан на Виду је трећа његова књига, а у припреми су још четири. Поносан је на своје порекло и претке, на свој родни град, свој народ, Србију.

Њима посвећује ову књигу (и још четири које су написане а не одштампане). Ово је  крв из самог песничког срца, дата за вечно сећање на Свету Српску Браћу. Поклања је до последње капи у великој и неутољивој жељи да се оживи време највећег Васкрса који је свет видео, после Васкрса Господа Исуса Христа. У најтрагичнијем светом рату који је свет имао од свог настанка, a у највеличанственијој епопеји која је опевана борбом за Крст и Веру, данас очувану гробовима, достојанством и даром који се добија од Бога рођењем. То је Слобода Златна у Богу, од Бога и за Бога!

 

Српска књижевница Гордана Павловић

gordana-pavlovic

————-

3.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић