АКТУЕЛНО

ЗАВРШНА РЕЧ ОДБРАНЕ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА (1): АДВОКАТ ЛУКИЋ – ИСТОРИЈА ЋЕ ДОНЕТИ СУД ЗБОГ ПРЕСУДЕ КОЈА БУДЕ ДОНЕТА


lukic

 

НОВА ПРАВИЛА ЗА ОЦЕНУ КРИВИЦЕ

Тужилаштво је касније казало да сматра да је Генерал Ратко Младић крив. Но, то је у складу са њиховим гледиштем како неком треба судити за ратне злочине. И по том гледишту покушавају се успоставити нова правила за оцену кривице. А из онога што стоји у параграфу 12 оптужнице јасно је како Тужилаштво дефинише кривицу… Ако је неко припадник ЈНА, полицијских власти Србије, или члан Владе босанских Срба – политичке структуре босанских Срба, општинских структура босанских Срба, ВРС-а или једноставно локални босански Србин – онда је аутоматски крив за учешће у „удруженом злочиначком подухвату“ (УЗП-у), које обухвата два посебна геноцида.

1

Одбрана је касније казала да се то буквално односи на сваког босанско-српског становника старијег од 16 година, а Тужилаштво то никада није оповргло или исправило. Онда је дефиниција кривице увек присутна током теорије предмета Тужилаштва и у начину како они тумаче доказе. Према томе, према Тужилаштву, Генерал Ратко Младић је већ крив од тренутка потписивања оптужнице, зато што је војник, и официр, прво у ЈНА а касније у ВРС-у.

Према Тужилаштву он је крив само зато што је Србин и зато што је покушао да брани своју земљу, прво Југославију, а затим Републику Српску, од напада и рата који су започели и водили други, не Срби.
Тужилаштво жели да стриктно припише кривицу свакоме ко је Србин, свакоме ко је имао било какав положај унутар српске владе или војних органа. То је, у ствари, недопустива колективна кривица. Они би хтели да Генералу Младићу суде за злочине српског народа онако како на то гледа Тужилаштво.

Морамо нагласити да је извођење доказа Тужилаштва, бар онако како то они представљају у свом завршном поднеску, а то није начин на који су то извели у оптужници – је да је Генерал Ратко Младић крив за ствари које су се догодиле у БиХ пре него што је он постао командант Главног штаба ВРС-а 12.маја 1992. И поново, ово показује да је суштина мотива Тужилаштва да осудите Ратка Младића зато што је Србин, зато што је деловао у складу са домаћим законима и својим дужностима и обавезом да служи у војсци своје земље, како би одбранио свој народ од рата који се спрема и води против њих, како на локалном тако и на међународном нивоу. Ако је то одговарајући стандард доказивања, хоћу рећи ако, тиме што је неко Србин и припадник ЈНА а касније ВРС-а, и брани своју земљу и свој народ од наоружаног непријатеља који се служио етничким, верским фанатизмом да би преузео власт – онда је Генерал Младић крив. А поред Генерала Младића крив је сваки појединачни војник, официр који је икада служио у војсци било које земље на свету. А то је апсурдни резултат који би произашао из тактике Тужилаштва да селективно представља доказе и да покуша да промени начин на који се терет доказивања користи у кривичним суђењима.

Данас и у току неколико наредних дана, наш посао је да подсетимо вас часни суде и јавност, чији је несрпски део можда већ осудио нашег клијента након читања оптужнице, да је оптужница Тужилаштва и политика колективне кривице свих Срба за учешће у „удруженом злочиначком подухвату“, и окривљавања Генерала Ратка Младића за све злочине које су икада починили Срби, знани или незнани, је неприкладна. Касније ћемо говорити о одговарајућим стандардима и о томе како треба да функционише терет доказивања. А онда ћемо показати да према одговарајућем стандарду ово Тужилаштво није испунило тај задатак и да према томе Ратко Младић НИЈЕ КРИВ.

mladic

ИСТОРИЈА ЋЕ ДОНЕТИ СУД ЗБОГ ПРЕСУДЕ КОЈА БУДЕ ДОНЕТА

Сада, желим да подсетим све вас, да ћете ви часни суде судити Ратку Младићу, али историја ће донети суд о овом поступку и о вама као судијама, због пресуде коју будете изрекли. Историја ће пресудити да ли је правда заиста или наизглед остварена, или се заобилазила, и да ли се може дозволити Тужилаштву да се ослони на пропаганду, неисправне доказе и погрешан стандард да окриви и осуди Ратка Младића, зато што га и тако већ многи сматрају кривим.

ОД ТРОЈЕ СУДИЈА, ДВОЈИЦА ВЕЋ ОСУДИЛА МЛАДИЋА ПРЕ НЕГО ШТО ЈЕ ИЗВЕДЕН ПРЕД СУД

И заиста, ово је први пут у мојој каријери као адвоката од 33 године, да стојим пред тројицом судија од којих су двојица у претходним предметима изричито прогласили мог клијента кривим, пре него што је изведен пред суд и без могућности да се брани.
Ово је први пут да се налазим пред претресним већем чији је део особља прешао из другог предмета, након што су тамо већ осудили мог клијента, поново без могућности да се он брани, зато што тада још није био изведен пред суд.

Ваша је дужност и обавеза да занемарите просуђивање које сте можда стекли током ових претходних предмета, и да се усресредите на доказе у ОВОМ предмету. Не на оне које Тужилац жели да буду, или на оне које ви памтите из претходних предмета. Ја се надам да ви, као професионалне судије, можете да занемарите претходно и да правично просуђујете на основу доказа у ОВОМ предмету.
Ми смо забринути зато што неке од ваших одлука показују да то можда није тако, нарочито пошто сте недавно потврдили да не видите проблем у томе да сте ВЕЋ ПОЧЕЛИ ДА РАДИТЕ НА ПРЕСУДИ, чак и ПРЕ НЕГО ШТО СУ ДОНЕШЕНИ ЗАВРШНИ ПОДНЕСЦИ.
ИСТОРИЈА ЋЕ СУДИТИ ОНОМЕ ШТО СЕ У ОВОЈ СУДНИЦИ РАДИ.

Те и друге ствари које су се дешавале током овог суђења су шокирале правне професионалце широм света, зато што су процедуре толико другачије током овог суђења него током других суђења пред овим судом, и пред кривичним судовима у другим деловима света. Ја вас подсећам, без обзира што је МКСЈ модификовао одређене поступке није модификовао основне ствари. Према члану 21. Ратко Младић има право на РАВНОПРАВАН ТРЕТМАН, једнак као и сви остали оптужени пред овим Трибуналом. Исто тако му се гарантује ПРАВИЧНО суђење.

Уместо да се усресреди на конкретна наређења и понашање Генерала Ратка Младића, на човека и особу, Тужилаштво у свом завршном поднеску и усменим излагањима које смо чули протекле недеље, покушава да прикаже Генерала Ратка Младића као „надчовека“ са „супер способностима“, као да је он свезнајући и свемогући и да је могао да види, чује и контролише све и свакога у БиХ, чак и пре него што је дошао у Републику Српску, пре него што је постављен за команданта Главног штаба.

Часни суде, наш посао је да подсетимо вас, да подсетимо Тужилаштво и јавност, не само ону јавност која нас данас прати већ и будуће генерације које ће доносити суд о овом поступку, да је Ратко Младић обични човек, а не „надчовек“. Ратко Младић је оптужени који је пред вама, он је невин и заштићен одређеним процедуралним правима према Статуту МКСЈ. Он је НЕВИН због ПРЕЗУМПЦИЈЕ НЕВИНОСТИ, која изискује да Тужилаштво ван разумне сумње докаже његову кривицу, зато што докази – о којима ће касније говорити мој колега господин Иветић, показују да је Тужилаштво пропустило да обори ту ПРЕЗУМПЦИЈУ НЕЗАВИСНОСТИ када се примени одговарајућа анализа терета доказивања.

Такође, желим да вас подсетим да је контекст увек важан и да се често игнорише или погрешно приказује од стране Тужилаштва. Да би прихватили теорију Тужилаштва морамо замислити да су Срби или снаге босанских Срба деловале у вакуму, да су постојали само они – поред „невиних босанских муслимана и босанских Хрвата, цивила“.
Молим да погледамо следећи слајд.

slajd

Ако би веровали виђењу предмета Тужилаштва морамо да игноришемо присуство и активности супростављеног наоружаног противника кога су чиниле неколико паравојних организација и војски. Мој посао је да вас подсетим да је Генерал Младић и ВРС, као и народ Републике Српске, били изложени претњама и нападнути не само од стране наоружане Патриотске лиге СДА, не само од стране Зелених беретки, не само од стране „армије БиХ“, не само од стране хрватског ХВО-а, не само од стране редовне хрватске војске која је нелегално прелазила у Босну и Херцеговину, већ и од стране НАТО савеза и УНПРОФОР-а који су се ставили на страну ових непријатељских страна и деловали пристрасно, напослетку користећи смртоносну силу да убијају Србе и уништавају српску инфраструктуру.

Ако Ратку Младићу треба судити за све што се догодило у Босни и Херцеговини онда морамо да размотримо и све друге који били тамо, који су били наоружани и имали улогу и утицај на ствари које су се тамо дешавале.

У том смислу вас подсећам на доказе да се СДА спремала за рат, стално наоружавала и оснивала Патриотску лигу и Зелене беретке у свим општинама Босне и Херцеговине већ од 1990. и 1991.године, а то је много пре него што је Ратко Младић дошао на чело Главног штаба Војске Републике Српске, 12.маја 1992.

Докази показују да је Главни штаб Патриотске лиге основан у Сарајеву, да је имао девет регионалних штабова, 103 општинска штаба и бројне друге штабове за мање територијалне јединице, са великим бројем јединица величине од вода до бригаде.

До почетка августа 1992.године кроз ове активности СДА наоружано је око 170.000 људи који су били организовани у 28 бригада, 138 одреда различите намене и 16 самосталних батаљона. Наоружани припадници Патриотске лиге и Зелених беретки налазили су се широм општина Босне и Херцеговине, још, као што сам рекао, 1991.године. И ови наоружани борци нису нестали, и нису једноставно седели тихо, мирно, након што је Генерал Младић дошао у Босну и Херцеговину.

Њихово присуство и активности у БиХ су важан контекст за разматрање догађаја о којима говоре докази и о којима говори Тужилаштво. Слично, имамо доказе да је 1992.године у Посавини било 15 бригада из Републике Хрватске које су ротирале или се налазиле на овом фронту у критичним фазама сукоба. Исто тако је било 50.000 наоружаних припадника ХВО-а у Босни у време рата.

Молимо да погледамо следећи слајд.

alija

Сетимо се исто тако да је Алија Изетбеговић, председник СДА, дошао на власт на основу платформе која је заговарала исламски фундаментализам, и надмоћ над Србима. Д1532 је пресуда из 1983.године  против Алије Изетбеговића, а то је много пре рата, за његове активности против СФРЈ, коју је изрекао Окружни суд у Сарајеву.

На страници 14 у електронској судници видимо да се у пресуди разматрају бројна предавања и дискусије јер је Изетбеговић заступао следеће идеале, цитирам: „да је циљ исламске револуције у нашој земљи стварање уједињене исламске државе коју би сачињавале Босна и Херцеговина, Косово и Санџак“. Да „треба водити џихад до његовог коначног исхода, да би се потаманио непријатељ и неверник. Не треба да чекамо на изазов или провокацију, муслимани сами треба да пронађу тај изазов, они морају бити ти који представљају изазов, а циљ ће се онда открити сам по себи. Муслимани морају да се супротставе свим немуслиманима.“

***

VOX 1991. или Изетбеговићеви циљеви су били ОДАВНО ПОЗНАТИ

Морамо да укажемо на Изетбеговићеве циљеве. На пример VOX издан у октобру 1991.године. Хајде да погледамо не само превод него и босански оригинал да видимо слику и шта се ту заправо казује.

Овде имамо припадника муслиманске Ханџар дивизије, војника из Другог светског рата, која је била једна нацистичка јединица, како стоји на одрубљеним главама које личе на, између осталог, Радована Караџића и друге српске „четнике“. А овде пише – 4.Рајх долази – филкомен!

vox

Овај чланак је изазвао много стрепњи и страха међу Србима који су се бојали шта их чека. Један од сведока нам је о томе говорио у транскрипту… Тај магазин VOX није био нешто на маргинама, издавао га је локални председник СДА и син градоначелника општине Сарајево, један блиски сарадник Алије Изетбеговића, то наводе два сведока.
Још један чланак из VOX-а, такође из октобра 1991.године, са десне стране на екрану.

То су смртовнице виђенијих политичких руководилаца босанских Срба у БиХ. Сведок Кецмановић нам је рекао да су сви ти људи били живи када су објављене те смртовнице. И ако се сада направи поређење са овим другим сликама, што видите на екрану, видимо да Караџић, Кољевић и Крсмановић личе на три одрубљене главе, а све се то догодило пре него што је Ратко Младић уопште дошао у БиХ, у униформи Војске Републике Српске. А овакве су ствари сигурно имале утицаја на оно што се касније догађало.

Затим, недостаје нам контекст начина на који је уставна структура БиХ предвиђала једну трипартитну репрезентацију све три националне групе, у којој је свака група имала право вета како би спречила да се дискриминише или да се угрози. Међутим, политичке странке босанских муслимана и босанских Хрвата заобишле су и прекршиле та уставна права кад су позвале да се одржи илегални референдум о независности, чиме су Срби избачени из игре.

Затим, ту је и контекст у којем је СДА, странка босанских муслимана, почела запошљавати муслимане у МУП-у, у полицији, и то и даље одступа од уставног правила једнаке заступљености. Тако су почели да позивају резервисте МУП-а кој су били муслимани, а отарасили су се српских официра. И опет, све се ово догодило, пре него што је Ратко Младић уопште стигао.

Даље, још увек пре доласка Ратка Младића, имамо два наређења која је у тајности издало руководство сарајевског СДА. Хасан Ефендић, командант Територијалне одбране, и Алија Делимустафић, министар полиције, у којима позивају „своју браћу да нападну конвоје ЈНА и објекте ЈНА“, и да их „ставе у окружење“. Затим, ту су крвави напади босанских муслимана на особље ЈНА, неколико дана након ових упутстава у Сарајеву и Тузли. И то у тренутку кад се особље ЈНА повлачило – мирно и ненаоружано, у складу са договореним решењем.

А имамо и доказе о томе да су довођени и муџахедини како би се борили на страни Изетбеговићевих снага босанских муслимана, и то чак, из АБиХ, експертске групе УН и других… Један видео снимак који имамо у спису је направљен на основу снимака који су босански муслимани правили о својим акцијама. Погледаћемо неколико видео снимака, прво оснивање јединице муџахедина. На следећем видео снимку види се Алија Изетбеговић како обилази јединицу муџахедина…

muxahedini

Видели смо управо оно што је магазин VOX претио да ће се догодити, и то још 1991.године.

Не сме бити никакве сумње да су Срби у Босни и Херцеговини, па и несрби који се нису слагали са режимом СДА, требали да се боре за свој пуки опстанак. Исто тако не можемо да заборавимо да су босански муслимани и Хрвати још у Другом светском рату угрозили опстанак Срба кад су били део нацистичких снага које су терорисале и убијале Србе, Јевреје и Цигане (роме), у Јасеновцу и другим логорима смрти. То наравно не значи да су сви муслимани били муџахедини, или да су сви Хрвати били усташе. Молим следећи слајд.

Исто тако не смемо да заборавимо контекст у коме су се Алија Изетбеговић и водећа верска личност босанских муслимана раис-ефендија Мустафа Церић састали да закључе како би било добро да се исценира масакр у Маркалама, или енклавама, како би дошло до стране интервенције. Другим речима, циљ је био да се жртвује њихово властито, муслиманско, цивилно становништво због једног вишег циља, да постану муслимански мученици. Те доказе имамо у транскрипту. То је тај исти Алија Изетбеговић који се цивилним становништвом Сарајева користио као живим штитом, одбивши да дозволи да они напусте Сарајево, и који је трупе БиХ размештао по цивилним зградама и око њих размештао цивиле, и они су одатле пуцали на Србе.

У данашње време ИСИС поступа по сличном моделу.  И понаша се на начин врло упоредив са речима и делима Алије Изетбеговића и његових снага. И цели се свет сада супротставља ИСИС-у и још увек има проблема да зауставе терор.
А 1992.године када је Ратко Младић стигао у Војску Републике Српске у мају, све што је он имао да се супростави терору муџахединских снага Алије Изетбеговића била је једна скрпљена војска, састављена од остатака разних јединица ЈНА, Територијалне одбране, мобилисаних цивилних добровољаца, без довољно професионалних официра да се на ефикасан начин њима може руководити и командовати.

Сетимо се да је главни штаб ВРС-а уместо стотину и хиљаду официра, попут штаба Друге војне области ЈНА, имао њих тек око десетак кад је започео са радом. Али је јасно да Војска Републике Српске и Генерал Младић нису деловали према неком криминалном циљу, него су имали легитимни циљ да се војно бране од претњи и напада од бројчано надмоћнијег и непријатеља који је био наоружан, и који није презао од коришћења терора и против других и против својих властитих људи, како би добили државу којом ће доминирати муслимани, а коју су желели да створе, како је то Изетбеговић и обећао у Исламској декларацији.

Следећи слајд.

xastita-civila

И не смемо да заборавимо да прича коју је Тужилаштво испричало игнорише речи и наређења Генерала Младића у којима се тражи да се заштити несрпско цивилно становништво, као и да се са ратним заробљеницима правилно поступа у складу са законом.

Овде видимо речи директиве 1.

Све оно добро и недужно што је Генерал Младић икада изговорио или написао Тужилаштво игнорише. Или у свом завршном поднеску каже – да је то лаж. Зато јер се на неким непознатим, тајним и недокументованим наводним састанцима одлучивало „о другачијој судбини, као у Сребреници“. Али, не могу чак ни идентификовати где се одржао тај тајни „злочиначки састанак“, осим што наводе да „мора да се одиграо унутар неколико сати између два друга састанка у хотелу Фонтана“, а имамо доказе да се на тим састанцима није разговарало ни о чему недоличном.

Тужилаштво се послужило недозвољеним закључцима да вам каже, кад имате две могућности на основу доказа у списима, да морате прихватити ону која приказује кривицу Генерала Младића, и то зато јер је он Генерал Младић. Међутим, тако се не суди по праву… Ово што они кажу је противзаконито. Они би хтели да ви игноришете све доказе да је Ратко Младић стално тражио престанак непријатељстава, и тражио од УНПРОФОР-а да осигура да страна босанских муслимана поштује споразуме, што они нису поштовали.

Ратко Младић нити је почео, нити је продужавао рат. И то имамо у списима доказа.

ДА ЛИ СУ И ПРЕДСТАВНИЦИ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, АМБАСАДОРИ И УНПРОФОР УЧЕСНИЦИ У УЗП-У ЈЕР СУ СЕ ЗАЛАГАЛИ ЗА РАЗДВАЈАЊЕ КАО И СРБИ?

Не заборавимо да Тужилаштво стално говори о раздвајању као централном елементу српских стратешких циљева, а тиме и наводног „злочиначког плана и подухвата“. Међутим, ако погледамо контекст видећемо да су о раздвајању све три националне стране дуго времена преговарале са међународним посредницима, и да су се све три стране сложиле да је то начин да се мирно реши ситуација и избегне рат. А да је страна босанских муслимана била та која је саботирала те мировне преговоре, тако што се предомислила и повукла своје потезе. Дакле, поново, то је учинио Алија Изетбеговић, и то на савет Американаца, амбасадора Цимермана конкретно. То имамо у списима доказа.

Испред нас на екрану имамо писмо које су Кутиљеру упутили Караџић, Кољевић и Крајишник 2.марта 1992.године у којем су га обавестили да је Изетбеговић одбио план и да је тог истог дана, на свадби у Сарајеву, муслиман убио српског свата, младожењиног оца. Уколико је раздвајање први корак у српском „злочиначком плану“, значи ли то да се такође тврди да су амбасадори Кутиљеро, Акаши, Херд, Овен и Столтенберг, творци тог плана. А шта је са другим представницима међународне заједнице који су покушали постићи мир у раздвајању, а шта је са мировним снагама УНПРОФОР-а које су покушале да раздвоје зараћене стране? Јесу ли и они део УЗП-а – „удруженог злочиначког подухвата“?
Не. Зашто? Зато што се ту сада враћамо на централну тему оптужбе – у реду је ако неко други ради или промовише нешто као што је раздвајање, али ако ви то исто радите и ако сте по националности Србин, ако сте припадник босанско-српске владе, полиције, војске, или босански Србин са локалног подручја – онда сте аутоматски криви, онда сте аутоматски лажов, ако кажете нешто друго што показује да поштујете закон. Осуђени сте на кривицу коју не можете сазнати, јер је сврха те кривице да вас дефинише по националности, и по припадности легитимном војном органу, а не по вашим делима.

Магазин VOX који још увек постоји, би вероватно реаговао на апсурдне претпоставке оптужбе поруком – „добродошли у Четврти рајх“.

Приказ који нуди Тужилаштво игнорише пуно шири контекст, за који нема никакве сумње да Ратко Младић није одговоран, а ипак те ствари су се десиле и имале су врло снажан утицај на људе и догађаје у Босни и Херцеговини. Ти контекстуални фактори се нису могли контролисати. Узбуркали су емоције код људи, изазвали тензије, довели до претње и целу БиХ претворили у „буре барута“. А накнадна настојања да се тиме позабави стога се не могу разматрати у вакуму него се морају разматрати у контексту и разумети у складу са тим контекстом.

Ратко Младић није чудовиште. Он је био војник у одбрани, а чудовиште је била исламска ратна машина, терор који је покренуо Алија Изетбеговић својим позивима на џихад. На крају је та исламска ратна машина добила подршку и помоћ извана. Како је рекао сам вештак оптужбе генерал Ричард Данат – „Пентагон је вршио координацију ваздушних удара НАТО, како би се они поклопили са војним нападима босанских муслимана и босанских Хрвата у циљу пораза Војске Републике Српске“. Доказе имамо у транскриптима.

vestak-optuzbe-general

Због тога је Ратко Младић данас ту, зато што је Србин и зато што се усудио да се супростави џихаду Алије Изетбеговића, који су тајно подржавале снаге НАТО.

***

Кратки приказ онога што ће ОДБРАНА ИЗЛОЖИТИ КАО АРГУМЕНТ у делу 2…

НАПОМЕНА: С обзиром на то да су се смењивали разни преводиоци, јер је господин Лукић износио речи одбране на енглеском језику, транскрипт је овакав какав је…

 

За СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

11.12 2016.

 

2 replies »

  1. ОНИ НИЈЕСУ СУД НЕК ГОСПОД СУДИ ПРВО БЕОГРАДСКОМ режиму И хагу ЈЕР БЕОГРАДСКИ режим ЈЕ ИЗДАО ВАСКОЛИКО СРБСТВО НИЈЕ БОЉИ БИЈО НИ ОНАЈ југословенски КОЈИ ЈЕ ПРЕДАО СВЕ СРБСКЕ ЗЕМЉЕ БАНОВИНЕ рватима НАС ОД 1 12 1918 ТЕРА ТРАГЕДИЈА КУЋА СЕ НЕ ПРАВИ СА душманима ДОБАР ГАЗДА СЕ НЕ ЖЕНИ ЛОШОМ ЂЕВОЈКОМ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ ЈЕ ОДБИТИ СВЕ ОДЛУКЕ БЕОГРАДСКОГ режима И ПРОГЛАСИТИ БЕРАНЕ ЗА ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ ДОК СЕ НЕ ОСЛОБОДИ СКАДАР АМИН БОЖЕ ДАЈ

    Liked by 1 person