АКТУЕЛНО

О ЛАКРДИЈИ НАД СВЕТИЊОМ: Република Српска васкрсава вјеру да смо још потомци великих царева


Прим. редакције: Текст представља ауторски осврт на дешавања за време и после трибине одржане 16.12.2016. на Филозофском факултету у Београду, на којој је представљена књига „Историја Републике Српске“.

***

И би велика срамота. Данас се више нико и не сјећа ко се и због чега осрамоти. Прво се десило скрнављење једног значајног и узвишеног догађаја и дјела, па је потом облагана вијест преузета од свих медија, да би на крају и министар полиције одвојио своје високо плаћено вријеме да се тим поводом огласи (а да ништа важно и не каже) до Јавног информативног-сервиса европске Србије, који је прво објавио лаж, а онда правио демантије.

Горан Лучић
19. 12. 2016., 

%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d1%80%d1%81
Велика лакрдија над великом светињом.

Све има свог побједника, па и ова прљава игра. Ко је убрао отровни плод са овог искривљеног дрвета?!

Јасно је да су то сви они који су по сваку цијену хтјели име Републике Српске скрајнути са свечаног и славског свјетла; високо значајни догађај представљања њене историје студентима Универзитета у Београду најсуптилније повезати са сировим чак неофашистичким закулисјем, у подтексту га означити као геноцидно-шовинистички манифест босанско-херцеговачке сировости која у Београд уноси само немир и доводи га у (не)прилику да се подсјећа своје неЕвропске прљаве и крваве прошлости.

Тај планирани сценарио спроведен је успјешно до краја. Знало се да се спрема проблем (то су знали и организатори и предавачи и полиција и медији), а медији су само чекали да им се добаци „лоптица са катедре“ Филозофског факултeта па да се од Републике Српске крене правити ругло које ће свако черечити, коментарисати, давати доказе, позивати се на лично присуство, износити политичке и разне патриотске погледе и на крају да се у том општем надвикивању, горем од циганске шатре на шабачком вашаришту, утули искра части и достојанства која је требала запалити жижак вјере у срцима десетина младих Срба, жељних бар нечег узвишеног.

Прошло је 25 година од када је милион Срба успјело издржати на страшном мјесту и подићи малу, али горду српску православну караулу надомак Јадрана, на лијевим обалама Дрине и десном приобаљу Саве. За ту кулу ограничене али ипак своје слободе положено је 23 000 војничких живота. У том огњеном зидању нове српске тврђаве, 18 српских породица приложило је троје дјеце (већином три сина, један отац и мајка два сина и кћер) као војнике Војске Републике Српске.

Данас, као плод те велике, страшне жртве, не руше се ћириличне табле у Требињу и Бијељини, српски језик се изучава на катедрама у Источном Сарајеву и Бањалуци, а богословија „Светог Василија Острошког“ у Фочи не страхује да ће бити запаљена док преноси православну мисао живота. Њени богослови не стрепе од сваког погледа као они у Крки и Призрену. Данас Србин у Босни и Херцеговини има осјећај да је свој на своме, барем у РС. У другим дјеловима БиХ он је најпосљеднији роб. Може дисати, али нек се не чује да је жив.

И ето, то вече је дошла „Вијест постања Републике Српске“ и у Београд. А онда се усред Београда и то на „катедри мудрословља“ приреди једна таква срамота од бескоријенског соја. А Србија умјесто да пази да ли се пред тим светим страницама часно и стоји, а камоли нечасно говори, она допушта да се нека безличност кревељи и бљује покуде.

Свакако да је велика одговорност на организатору и декану Филозофског факултета за ову срамоту и недовољно чињење да се на све начине свечаност осигура. Присуство на улазима само два жестока момка ријешило би све, да не говорим о полицији и њеним службама.

Али некоме је циљ био направити драму и угушити оно лијепо и важно у смраду бесрама. Полиција се на крају позвала на своја ограничења поштујући аутономност мисли на Универзитету. Које лицемјерје, која фарса.

Јуче сам приватно посјетио Суботицу, прелијепи град на сјеверу земље. Обилазећи град свратио сам и до фрањевачке катедрале. Пошто је главна црква била затворена због кићења божићног бора, мисе су служене у помоћној капели. Свратио сам туристички да погледам капелу, упознам можда неког римо-католика, поразговарам са њим… Са лијеве стране олтара била је слика Алојзија Степинца, а са десне Леополда Богдана Мандића. У средини изнад часне трпезе, Госпа.
У земљи у којој већина грађана најблаже речено загребачког надбискупа Степинца сматра одговорним за прећут (али и подржавање, с обзиром на огромно учествовање католичког клера у извршењу) геноцида над српским народом и масовно католичење и одрођавање на десетине хиљада српске дјеце у усташким логорима за дјецу, видио сам да је могуће величати такву личност.

У Србији ће рећи да поштују аутономију вјероисповјести и различитих погледа на историју.

Нешто раније сам боравећи у Новом Пазару срео отворену промоцију ткз. „Историје Санџака“, у којој се муслимански народ Рашке области представља као насљедник богумила које су Немањићи у геноциду сатирали и прогонили јер нису жељели да прихвате „круто и једносмјерно Православље“. Ту се пише и да су Срби дошли на туђе просторе и бришући стару илирску историју фалсификовали све што су могли, присвајали стећке и духовну богумилску баштину.

У непримјереној близини до старог немањићког Трговишта (с обзиром на важност и заштиту такве историјско-културне цјелине за српску историју) подигнут је приватни угоститељски објекат у неоосманском стилу, који промовише турско насљеђе и његову културу. Требам ли и то рећи да је борова шума око манастира Сопоћани претворена у сметљиште које се намјерно подстиче.

Завод за уџбенике Србије потписао је скоро уговор да штампа уџбенике на „босанском језику“ за све разреде основних и средњих школа. При том, спомен-табла балистичко-арнаутском сараднику из Другог великог рата стоји у Новом Пазару и никоме не пада на памет да је уклони.

Србија то правда аутономијом људских права и европског духа плурализма.

Дакле, у Србији све има аутономију и право, само поштовање свога брата, његове части и истине о великој идеји која је плаћена крвљу 23 хиљаде људи, морем суза сирочади, удовица, избјеглица…то нема никакву аутономији. На то може пљунути свака уш.

Е пуста Србијо, свачија прћијо!

Понижен и тужан, залеђен осјећајем опште издаје изашао је сваки Србин из Републике Српске, који је то вече дошао да поздрави странице које је или лично писао, или ишао у школу док су писане или је зачет у тим страшним данима када се умирало да би се живјело.

Републико Српска, наша круно искована сузама и крвљу, пред твој 25. рођендан, ништа нам неће засјенити радост што те имамо! Твоје име васкрсава вјеру да смо још потомци великих српских царева, а не жбирова и полутанског несоја.

Ти мораш живјети да би ми постојали, ти мораш бити ослобођена да би болесно тијело Србије издравило. Ти мораш расти да би Србина имао ко заштитити.

Републико Српска, твоја шака жита мора бити сачувана да би се засијала нова бразда срећнијег и здравијег Србства!

Да си срећна и вјечна!

 

 

4 replies »

  1. Некада је Светионик Србства било Цетиње,данас је то Бања лука , сутра ће можда бити Скопље,потом Нови сад али када дође време да Стари Рас не зову Санџаком можемо се надати јединственом Србском државом јер копча свих Србских земаља је Рашка област темељ сваке јаке Србске државе,која би била достојна држави славних Немањића.

    Свиђа ми се

  2. СВАКИ СРБИН ЕРЦЕГОВАЦ И СРБИН БОСАНАЦ ЋЕ САЧУВАТИ СРБСКУ ВЕРУ ПРАВОСЛАВНУ И СВЕТОСАВСКУ У РЕПУБЛИЦИ СРБСКОЈ ПРВИ ПРЕДСЕДНИК ГОСПОДИН РАДОВАН КАРАЏИЋ СУ ТО ОСТАВИЛИ У АМАНЕТ СРБАДИЈИ ДА УЈЕДИНЕ СЕ СВЕ СРБСКЕ ДА СРБИЈА ОСЛОБОДИ ДУХОВНУ КОЛЕВКУ КОСОВО МЕТОХИЈУ АМИН БОЖЕ ДАЈ СССС

    Свиђа ми се

  3. У овом кошмару и лудилу које влада у нашем народу вјешто се провлачи све и свашта. Разумијем огорченост која влада у „србијици“ која је под шапом Нероновом али то није разлог да се величају галамџије које се бусају у прса србујући у ово вријеме када се не пуца. А док се пуцало ти бусачи у „прса јуначка“ утекоше у исту ту србијицу авионом (познатим „Кикашем“). Пошто се од нечега морало живјети , трговина цигаретама је била једно од рјешења. О пословима од прије рата и везама са Микелићем овај пут нећу иако сам упознат са тим радњама пошто сам био запослен у једној финансијској институцији.
    И не знам од куда да почнем? Од почетка , док је први „бусач“ био Брозов најмлађи предсједник општине у СФРЈ или од краја тј. од неки дан , када је заједно са предсједником „HDZ BiH“ Драганом Човићем (који , узгред , редовно одлази на Блајбург поклонити се усташама а и у Книн у којем га громогласно поздравлјају они који тамо прославлјају „Олују“) обзнанио наставак сарадње и заједничке пројекте. Нема ту ништа чудно јер је након прошлих општих избора „баја“ најавио да ће тај исти Човић заступати интересе срПског народа у БиХ.
    Ако се мислило на њега и његове сљедбенике као на сјеме које се треба сачувати за сјетву , нисам баш сигуран шта ће из тога сјемена изникнути? Колико је мени познато у том „сјемену“ је јако , јако много кукоља. Нисам сигуран да уопште и постоји нека ваљана сјеменка међу њима. Да не дужим о „баји“. Ко жели пронаћи истину о њему , може то лако урадити. Ајдемо мало о осталим сјеменкама (а и ово је лако провјерљиво).
    Прва сљедећа сјеменка је премијерка. Она је из мјешаног брака и има пола (ако не и више) “рватске крви. Оно што скрива из своје биографије је сљедеће :
    – радила је као преводилац за неке „међународне организације) у БиХ.
    Сарадник – аутор овог сајта , Горан Јевтовић (као безбједњак) може потврдити да на тим пословима не може радити НИКО КО НИЈЕ ПРОШАО БЕЗБЈЕДНОСНЕ ПРОВЈЕРЕ!!! Пошто нам је јако добро познато за кога су радиле те „организације“ јасно нам је ко ју је провјеравао и ко јој је вјеровао.
    Постоји ту још много ликова а већином су бивши и садашњи УДБА-ши (Брозови) као и њихови потомци. Слиједе официри ЈНА , исто тако Брозове комуњаре , и њихови потомци а оном мањем броју часних СРБА међу тим официрима указујем свако поштовање. Многи од тих (што би их неки за сјеме оставили) и нису припадници нашег народа. Некима су од њих можда преци и били СРБИ? Неки од њих говоре да су СРБИ а знају да то нису. Неки нису СРБИ али наводно штитећи интересе СРБА раде за интерес наших непријатеља иако се то по изреченом неби претпоставило. Свашта ту има али је истину , ономе ко то стварно жели , прилично лако докучити иако владају кошмар и лудило.
    А само истина нас може спасити а не срљање за „бусаџијама“ и галамџијама.

    Свиђа ми се

  4. Републико Српска, твоја шака жита мора бити сачувана да би се засијала нова бразда срећнијег и здравијег Србства!
    Да си срећна и вјечна!
    ++++
    Амин !
    Боже дај.

    Свиђа ми се