АКТУЕЛНО

Потемкинова статистика – Како је могуће да су статистички подаци све бољи, а стање у привреди и друштву све лошије?


sl1
Пише: Милан Кнежевић
08. 12. 2016. Данас

Извештај АПР-а о пословању привреде за 2014. годину завредио је сваку похвалу. Њиме је документовано потврђено катастрофално стање у пословању привреде. Статистичка поузданост овог извештаја почива на чињеници да су анализе вршене на основу података из редовних годишњих финансијских извештаја. А онда шок за 2015.

Мења се статистичка база за анализу тако што се сада анализа врши на основу збирно обрађених података за „статистичке и друге потребе“. Из базе података изостављени су подаци 32.000 (од 122.000) предузећа која нису ни предала завршне рачуне. И почиње финансијска бајка; привреда је успела да губитке од 132.618 милиона динара у 2014. претвори у позитиван финансијски резултат од 143.790 милиона динара у 2015. Дакле, 276.408 милиона динара или око 8% БДП-а. Ниједан податак из овог извештаја не може се сматрати релевантним све док за четвртину најлошијих предузећа не постоје подаци.

picture1

Креативна статистика показује своју маштовитост и на обрачуну просечних плата. Тако се тврди да је просечна плата око 45.000 динара. У изјави за Политику директор Завода за статистику каже да у обрачун просечних плата нису узета у обзир примања предузетника и запослених код њих зато што су ти подаци непоуздани!? Напоменимо, процењени број предузетника, према подацима истог Завода је 232.765, а запослених код њих 236.359 – укупно 469.124 плата. Сви су правно регистровани и у законској обавези да плате исплаћују преко рачуна. Зашто су подаци о предузетницима непожељни за статистику кад се обрачунавају просечне зараде? Ако би подаци о званично исплаћеним платама предузетника и запослених код њих ушли у базу обрачуна просечне плате, њен износ не би био већи од 32.000 динара. Утисак да се један део плате исплаћује у кешу и да велики део предузетника не може исплатити ни најнижу цену рада, не може бити разлог да се највећи део статистичког узорка избаци из анализе.

О реалној стопи незапослених није могуће стећи ни приближан увид. Анкета о радној снази има потпуно непоуздане базе података. Неки подаци у прошлости су преувеличани, други умањени. Тако се испостави да се број ангажованих на пословима помоћи трећим лицима у кући повећа 100 одсто у једном месецу или за 24 одсто број запослених у пољопривреди. Лице које је и неформално ангажовано један дан у седмици не води се као незапослено. И, на крају, колико год зафали до оптимистичких 15 одсто незапослених, превали се на пословно ангажоване у сивој економији, иако за тај начин пословања не постоје ама баш никакви релевантни подаци.

И да закључимо: стање у привреди је катастрофално. Просечна плата не прелази 32.000 динара, а стопа незапослених је око 22 одсто. Износити фингиране статистичке податке у име јефтине политичке пропаганде наноси огромну штету држави, грађанима и привредницима. Сви они доносе одлуке на основу званичне статистике.

Званична статистика се послужила предшколском логиком скупова: ако се из корпе са јабукама избаце труле, остаће само добре.

jabuke

____________

Асоцијација малих и средњих предузећа
Фото: Божидар Петровић / ФоНет

1 reply »

  1. Како је могуће да су статистички подаци све бољи, а стање у привреди и друштву све лошије?
    ++++
    Па могуће је.
    Све у логору који неки још увек недовољно информисани зову државом Србијом.
    Као и у извештајима оне групе шарлатана које зову фискални савет.
    У истинитост њихових извештаја још могу да поверују само ометени у развоју.
    И треба.
    Њима и јесу намењени.

    Свиђа ми се