Бранко Станић

И треће представљање књиге „СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ“


srbija-u-velikom-ratu-korice-01

Бранко Станић

 

И ТРЕЋЕ ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ

„СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ“

 

После година двестогодишњица од Првог и Другог српског устанка наступиле су стогодишњице од Првог светског рата. Ове, 2016, навршило се сто година од формирања Солунског фронта и, за Србе, најзначајније битке, после страдања преко Албаније – Битке на Кајмакчалану.

 

Управо ове стогодишњице биле су прилика да се у среду, 21. децембра у 18:00 часова и у Дому пензионера у Бенској бари представи књига Богдана Секендека Србија у Великом рату. А назван је велики, јер већег у историји дотле није било. Тако је то било све док се и по други пут није догодио ратни сукоб светских размера, па онај претходни, Велики, би преиначен у Први светски рат. О том, прво Великом, а потом Првом светском рату Богдан је много писао, а објављивани су и његови фељтони, а имао је и више наступа на телевизијама. Зато је и одлучио да све што је писао и причао обједини у једној књизи што је и учинио назвавши је како је већ наведено. Прво представљање било је грађанима у Коцељеви, друго ђацима у Владимирцима и треће, ово о коме је реч, у Шапцу, пензионерима.

 

Госте је испред Удружења пензионера најавила Боса Крсмановић, професорка у пензији. Она је посебно истакла да јој је Богдан био и професор и директор, диван човек и велики педагог.

 

Програм је почео песмом Доситеја Обрадовића Востани Сербие, коју је отпевао и на гитари одсвирао архитекта Миша Даничић. И остале музичке нумере извео је Миша.

srbija-u-velikom-ratu-korice-01

Насловна страна књиге

 

Иако Богдана добро знају у Шапцу, и не само у Шапцу, није било наодмет да коју реч о њему каже Стеван Симић, његов пријатељ и сарадник. Он је нагласио: „Богдан је један од оснивача Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар. Десет година био је председник и стожер Задужбинског друштва, а од 2010. почасни је председник, а и даље је активан у његовом раду. Од досадашњих 27 екскурзија „Трагом Карађорђа“, које је организовало Задужбинско друштво, Богдан је на скоро свим био и увек је имао улогу, како он рече: „туристичког водича без лиценце“.“

 

И пре него што је Богдан преузео реч, одломак из књиге прочитала је новинар Радио Шапца Цеца Љубић. Аутор је одабрао да то буде део о Живојину Мишићу, о човеку чија је улога била одлучујућа за победу у Колубарској бици, о „човеку – за кога је и сам тадашњи регент Александар, када му је доделио чин војводе, рекао – да је имао главу када је други нису имали“.

img_6988-predstavljanje-knjige-bogdana-sekendeka

Учесници програма: Цеца Љубић, Богдан Секендек и Стеван Симић

 

Представљање своје књиге Богдан је почео питањем: „Који су узроци Првог светског рата?“ Да би одмах потом дао и одговор: „Неравномерни развитак капитализма крајем 19. и почетком 20. века, колонијална политика великих сила, стварање и сукоб два блока империјалистичких сила – Антанте, коју су чиниле Француска, Велика Британија и Царска Русија и на другој страни Централне силе – Немачка, Аустроугарска и Италија. Нарочито је био агресиван немачки империјализам. Немачка се релативно касно ујединила, тек после победе у француско-пруском рату, а ја волим да кажем: касно је села за „капиталистичку колонијалну трпезу“ и тражила је нову поделу света. Не смеју се занемарити ни претензије Аустроугарске према балканским земљама. “ Потом је следио атентат у Сарајеву, Цер, Колубара, Албанија… Представљање књиге Богдан је завршио речима: „Једном приликом у Београду разговарао сам са академиком Медаковићем, који је из хрватских крајева, а Србин велики. Тада ми је рекао: „Наша политичка елита била је наивна. Поверовала је Хрватима и Словенцима да они искрено хоће да живе с нама у држави, а они су само хтели да нађу начина да се са побеђене стране пребаце на победничку. Да уђу у заједничку државу, па да касније поведу борбу за своје државе. Зато је историја Краљевине Југославије и била онако бурна“.“

 

Илија Товаровић, председник Удружења потомака ратника 1912-1918 у Шапцу у име свих захвалио се рекавши: „Богдане, друже мој, хвала ти. Нас двојица се знамо и као резервне старешине. Ти си и потпуковник бивше војске. Надајмо се да ти тај чин више неће требати.“

 

Представљању књиге присуствовао је, иако није пензионер, и Драган Петровић Чађа. „Све сам слушао у једном даху“ – изјавио је он. „Богданове књиге волим, као и начин на који пише. Он барата чињеницама, а читаоцу оставља да сам донесе свој закључак и суд о времену у којем су се догађаји, о којима пише, збили. Богдан толико лепо прича да после његовог излагања нема недоумица нити има потребе да га човек још нешто пита.“

srbija-u-velikom-ratu-korice-02

Полеђина књиге