АКТУЕЛНО

Слободан Антонић: У Србији смо, уз хотентотски морал – „Добро је кад ја опљачкам комшије и одведем им стоку и жене, а зло је кад то комшија уради мени“, добили и хотентотска људска права – „Ја имам право да теби укинем слободу окупљања и мишљења, а ти немаш право да то урадиш мени“


фото: Информер

фото: Информер

Сви знамо за хотентотски морал: „Добро је кад ја опљачкам комшије и одведем им стоку и жене, а зло је кад то комшија уради мени“. У Србији смо, уз хотентотски морал, добили и хотентотска људска права: „Ја имам право да теби укинем слободу окупљања и мишљења, а ти немаш право да то урадиш мени“.

Реч је, наравно, о прекиду трибине у Бешкој, 17. јануара. Прекид су уприличили активисти људскоправашке НВО која себе, на српском, назива Иницијатива младих за људска права, али јој је акроним YIHR – по енглеском називу организације.

На снимку који је доступан овде јасно се види да су активисти YIHR-а, у тренутку када је реч добио Веселин Шљиванчанин, почели да дувају у пиштаљке и да развијају транспарент тачно испред стола за којим су седели учесници трибине. Тако се говорници више нису могли ни чути, ни видети.

Пошто је трибину у Бешкој организовао СНС, прпошни напредњаци су YIHR-овце једноставно изгурали из сале, успут им поделивши и понеку буботку, па је трибина настављена. На исти начин YIHR-овци су, 15. априла 2016, прекинули и промоцију књиге Момчила Крајишника, у Дому омладине у Београду, али су такође изгурани, па је трибина.

Ипак, наши „грађанисти“ и „другосрбијанци“ умеју и да насилним упадом сасвим онемогуће одржавање трибине. Најпознатији пример је спречавање промоције књиге Животе Ивановића о Зорану Ђинђићу, 4. јуна 2004, у Медија центру, у Београду. Активисти ЛДП фракције омладине ДС-а, и активисти ГСС-а, СДУ-а и ДЦ-а – њих тридесетак, „стало је испред стола за конференције, заклонивши у потпуности најављене госте држећи у рукама постере с ликом Ђинђића и исписаном поруком `Србија живи`“.

Ти млади „либерали“ и „демократе“ посебно су се били окомили на рецензента књиге, академика Николу Милошевића (1929‒2007): „Запрепастила ме је количина мржње коју је тај млади свет излио на мене”, причао је Милошевић. „Опколили су сто, а младићи иза мојих леђа викали су да сам ја највеће зло Србије и да ми остаје још две, три године живота. Док сам излазио из сале, један од тих момака повремено се наслањао на моја рамена, присиљавао ме да застанем и покушам да се ослободим његовог притиска. Други ми је гурао плакат са Ђинђићевом сликом у руке и понављао: `Поцепај га!`“.

Најзанимљивија била је реакција „либералне“ и „грађанске“ јавности у вези с тим инцидентима. О прекиду трибине у Бешкој „Бета“ је известила овако: „На трибини у Бешки дошло је до инцидента и напада на активисте Иницијативе младих за људска права. (…) Када је Шљиванчанин почео да говори, активисти Иницијативе изашли су испред стола и развили транспарент. Током тог перформанса дошло је до кошкања, а окупљени на трибини су поцепали плакате Иницијативе и њихове активисте избацили напоље“.

Као што се види, насилни прекид трибине – што је класично угрожавање слободе збора и договора – представљено је као „перформанс“ (!), а нагласак је стављен на „напад на активисте Иницијативе“ – као да је тако инцидент почео и као да је то суштина догађаја.

Данас, 18. јануара, на насловној страни, у три ступца, доноси текст: „СНС охрабрује лов на борце за демократију“. У њему се каже да „коментар СНС да је ненасилни протест Иницијативе `фашистички`, даје легитимитет за батинање бораца за људска права у Србији и за лов на борце за успостављање владавине права“. Наводе се и речи Драгана Поповића (Кућа људских права): „Ово је један од најтежих инцидената у последњих неколико година који укључује борце за људска права. У питању је огољено насиље представника владајуће странке и то, што је још значајније, над активисткињама и активистима који се залажу за људска права. Свакодневно се суочавамо са доказима да у Србији нема правде и да нисмо сви једнаки пред законом“.

Дакле, догађај из Бешке потпуно је изврнут: суштина је у „батинању бораца за људска права“, чиме се управо угрожава „владавина права“ и доказује да „у Србији нисмо сви једнаки пред законом“. Насилно угрожавање туђе слободе збора и договора – и то од стране наводних „бораца за успостављање владавине права“ – није уопште битно; јер, људска права су, изгледа, само оно што „активисткиње и активисти који се залажу за људска права“ кажу да јесу, а не оно што пише у српском Уставу и у законима.

Сутрадан у Данасу излази ауторски коментар новинарке овога листа, Снежане Чонградин, у коме она тврди да „у овом нашем болесном друштву“ постоје само две Србије („две једине Србије“): једну чине „екстремисти, нацисти, фашисти, турбо националисти и остала поремећена и умоболна `удружења` грађана“, „осуђени ратни злочинци, који су наређивали, или и сами убијали цивиле, из чисте животињске мржње и бруталности“, као и „набилдовани билмези који шутирају децу активисте“, а другу Србију чине та иста „деца активисти“ која имају „храброст и узвишене особине да покушају да прекину ратног злочинца и масовног убицу да говори“.

Дакле, Шљиванчанин – који је у Хагу осуђен због нечињења, а не зато што је наредио извршење било каквог злочина – претвара се наједном у „масовног убицу“ који је и сам „убијао цивиле из чисте животињске мржње и бруталности“ (?!), а YIHR-овци овим хокус-покусом постају „деца активисти“ и то „деца“ коју „набилдовани билмези шутирају“ и за коју националистичка јавност мисли да их је требало „још јаче пребити, унаказити, јавно им кости ломити, осудити их на затворску казну дужу него што ју је ратни злочинац и масовни убица Веселин Шљиванчанин одлежао у Хашком затвору“.

Пошто је изграђена таква манихејска слика – у којој су на једној страни „масовне убице“, а на другој „деца“ – јасно је да први не могу имати никаква права, док други морају да имају право на све.

Данас и 23. јануара, на насловној страни, такође у три ступца, доноси интервју с председницом YIHR-а, Анитом Митић. Она је оценила „да се националистичка реторика врло заоштрила последњих пар месеци“ и да је „наша грађанска дужност да искажемо неслагање са чињеницом да ратни злочинац добија јавни простор“. „Пиштаљка је симбол отпора младих људи да живе у оваквом друштву“, каже она, при чему сматра да би „требало спровести лустрацију и свима који су пропагирали рат и учествовали у њему забранити јавни наступ“.

Сада се већ шаље порука, по схватању YIHR-оваца – а уз одобравање Данаса – не само да „ратни злочици“, чак и кад одслуже казну, доживотно губе слободу мисли и изражавања, већ да то право треба да изгубе и сви који су „учествовали у рату“ – а реч је о десетинама хиљада људи.

Наши грађанистички либераши сличну подршку насилним прекидима „политички некоректних“ трибина давали су и у другим помињаним случајевима. На пример, растурање трибине о Ђинђићу председник ГСС-а Горан Свилановић прокоментарисао је овако: „ОК је то што су клинци урадили”, а председник ДЦ Драгољуб Мићуновић, прекид промоције оценио је као „чин грађанске непослушности и морални потез“, а Николу Милошевића је назвао „мародером који мртвима преврће џепове“, док је социолог Стјепан Гредељ, који је требало да представља глас објективне јавности, рекао је да је реч о „вулгарном прекопавању гроба покојног премијера“ и да је „тужно и ружно да у овој прљавштини учествује и одлазећи човек који се ближи осамдесетој, а који са толико политичког жара шири мржњу“.

Дакле, опет је извршено извртање чињеница о догађају: уместо да се говори о насиљу и угрожавању слободе мисли и окупљања, нагласак се ставља на године рецензента и на мотиве због којих је он желео да учествује на промоцији књиге; с друге стране, насилници су названи тек „клинцима“, а њихово насиље уздигнуто је у „чин грађанске непослушности“ и у „морални потез“.

Наравно, када су прекидане трибине „Пешчаника“ (2009‒2010), то за нашу „либералну“ јавност није био „чин грађанске непослушности“ ни „морални потез“, већ је постало „удар ултрадесничарских и клерофашистичких организација“. Професорка права Весна Ракић Водинелић тада је објаснила да је реч о „дискриминацији“, код које се „дискриминишу они који хоће слободно да говоре, а штите се они који Вас ометају у слободном говору“.

Дакако, после Бешке, та иста професорка права објавила је текст у „Пешчанику“ у којем је својски подржала чин YIHR-оваца, приказујући га као „подсећање на правосудну историју“ једног „осуђеног ратног злочинца“, „и то папирним транспарентом“ (курзив Водинелићеве) како би се спречило „социјално легитимисање“ тог „осуђеног ратног злочинца“. Типична постистина и изношење алтернативнох чињеница – како се данас популарно именују масне лажи.

И најзад, ма колико да имам примедбе на оно што ради СНС, у овом случају морам да подржим избацивање YIHR-оваца с трибине коју су покушали да прекину. То што раде наши либераши, наиме, врло је опасно. Они заговарају погубно начело да слобода и права постоје само за појединце или организације које исповедају одређени тип идеологије – атлантизам.

Такође заговарају начело да ће они да одређују ко сме, а ко не сме да користи универзалне слободе и права човека. То значи да они или имају привилегован полицијско-судски статус у друштву, или да свако може да узме ствар у своје руке и да одређује обим и садржај права других људи.

Заговарање таквих начела широм отвара врата владавини самовоље и „закона џунгле“: у праву је онај који је јачи. У овом случају, напредњаци су били јачи од YIHR-оваца, али када сутра YIHR-овци постану у Србији најјачи, е онда десничари, националисти и, уопште, „сви који су учествовали у рату“ неће имати право јавног наступања.

Да ли је то једна од оних алтернатива које су још горе од ионако рђаве стварности?

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

———————-

31.1.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Слободане,
    са једне стране – гадно је прљати руке са „граџанистима“ и америчким подгузним мувама; са друге – познат је њихов паткоговор, у којем је свако неслагање са њима – угрожавање живота, напад на права и слободе, а свака њихова непоћудност – борба за напредак или ето – шала!!; са треће – можда их једноставно треба на суд, па се надати да судија није потплаћен. Ако би добили по месец дана за ометање јавног реда и угрожавање демократских права других – онда би и њихово кукумакање деловало празњикаво.

    Свиђа ми се

  2. СЛОБОДАН АНТОНИЋ,
    Све си у праву, али много си речи потрошио, а главна питања су следећа:
    Прво, како баш СНС да прави трибину са Хашким осуђеником, не личи то издајничкој партији.
    Друго, како да на издајничку партију напад изврше издајници пар екселанс.
    Када сам чуо да су ови из издајничке партије претукли издајнике пар екселанс, дошло ми је да почнем да навијам за издајничку партију. Сад видим да је Вучић ипак много паметан. И његови издајници захваљујући оној гамади YIHR испадоше витезови.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.