АКТУЕЛНО

Војислав М. Станојчић: Од воза „Косово је Србија” до бриселског возања Србије


FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL / bb

FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL / bb

Иако није званично проглашено, у Србији готово без прекида влада нека врста ванредног стања. Премијерова потреба да нашој јавности непрестано доказује своје изузетне вредности и замишљена достигнућа онемогућава, ван сваке сумње, нормално функционисање државног апарата и земље уопште. Он, заправо, води свакодневну предизборну кампању, без обзира на датум расписивања избора, заузимајући знатну минутажу у електронским медијима, а велики простор у штампаним. Александар Вучић се гледаоцима или читаоцима представља обично као пресамићени послушник Европске уније и обожавалац Ангеле Меркел, још чешће као ватрени родољуб који даноноћно ради на напретку Србије и најзад као непоштедни критичар оних који „из мржње и зависти” оспоравају његов лик и дело. У својим гневним иступима не изоставља ни неименоване стране амбасадоре у нашој земљи, који наводно не раде за добро Србије.

У непроглашено ванредно стање, несумњиво, може се убројати и воз „Косово је Србија”, који је 14. јануара требало да повеже Београд и Косовску Митровицу, а доспео само до Рашке и затим све што се дешавало у вези са њим. На затегнуте односе и запаљиве изјаве, како из Београда тако и Приштине, уследило је реаговање високе представнице Европске уније за спољну политику, Федерике Могерини. Она је у два маха одржала састанке са делегацијама обе стране на највишем нивоу али, као и обично, без званичних саопштења о разговорима и закључцима или договорима. Искористила је, међутим, обе прилике да настави уобичајену излизану причу о потреби дијалога и мантру како је охрабрена конструктивним приступом Београда и Приштине, што је веома важно за регион и читаву Европску унију. Без обзира на то што се резултати тог „конструктивног приступа” увек завршавају новим уступком српске стране (најновији је рушење зида у Косовској Митровици), која заузврат добије само ново обећање без наде да ће икада бити испуњено, висока представница ЕУ не мења своје изјаве, док на вапаје Београда никада не одговара непосредно, већ понавља добро познате савете о дијалогу, неопходном за напредак у односима Срба и Албанаца.

За разлику од ранијих састанака са г-цом Могерини (који обавезно почињу и завршавају се руковањем, осмесима и пољупцима), последњи је изазвао велико незадовољство и бурно реаговање А. Вучића – бар пред грађанима Србије. Готово на ивици нервног слома жалио се нашој јавности да Приштина никада не жели да испуни своје обавезе из преговора које је потписала, да је још теже разумети због чега јој нико из Европске уније не упути ни реч прекора а камоли да се послужи и неком врстом присиле.

Међутим, иако се на први поглед може закључити да је пројекат у виду воза „Косово је Србија” био премијеров велики промашај, не треба хитати са закључцима. Он ће му у сваком случају, ма колико личио на неуспех, корисно послужити у предизборној кампањи, како би наивне и заплашене бираче уверавао да Србији нема опстанка без њега или кандидата кога он буде подржао.

У једној старој шали из заједничке земље јужних Словена, путовао Лала из Баната у Љубљану у посету сину-војнику. На перону железничке станице у Београду, пре него што је ушао у вагон, пажљиво је на њему прочитао имена пролазних станица и коначног одредишта. Када је касније кондуктер наишао да прегледа карте, Лала га је запитао да ли се налази у вагону за Љубљану. Добио је потврдан одговор и учтиво се захвалио. Иста сцена поновила се још једном. На исто питање, Лала је добио исти одговор и разуме се, поново учтиво захвалио. Воз се већ приближавао Загребу, када су се Лала и кондуктер поново срели. Лала је опет поставио исто питање, на што је изнервирани кондуктер бесно узвикнуо: „Лало, па ти то мене завитлаваш!” „Та, још од прве станице, молићу лепо!” одговорио је Лала, учтиво се осмехујући.

Није далеко од помисли да А. Вучић има неке личне разлоге и интересе због којих подноси свакаква понижења госпођице Могерини и других високих и нешто мање високих представника „Лала” из Брисела. Питање је само: има ли их и Србија?

 

ИЗВОР: Стање ствари

———————

9.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s