АКТУЕЛНО

Поводом „дијалога о надбискупу Степинцу“ у српској јавности влада тајновитост и конфузија


Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу

Велимир Гајић
9.2.2017. Фонд Стратешке Културе

Представници Римокатоличке и Српске православне цркве воде дијалог о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу, који је својевремено иницирао папа Франческо. У хрватској јавности много више се зна о тим разговорима. Смернице о нивоу информисања, по свему судећи, диктирају Каптол и Glas koncila.

stepinac-s

Добрим познаваоцима тих разговора и упућеним у савремене српско-храватске политичке прилике знано је да је у Загребу пре пет-шест месеци на једном састанку за одабрану политичку и дипломатску елиту разматран проблем преговора. Том приликом процењено је да ће разговори око надбискупа Степинца трајати пуних пет година, наглашено је да ће у свему томе доћи до изражаја подршка православних Цркава српској страни која ће уследити после њиховог састанка на Криту.

Истовремено, у српским медијима, речено благим квалификацијама, влада конфузија у навођењу чињеница битним за сам процес. Тешко је казати шта је главни разлог томе. Могуће је правдати и тврдњу да део кривице сносе српски архијереји због своје затворености и још понечег.

На првом састанку у Риму, 12. јула ове године, српски архијереји су, кажу упућени у ту тему, пристали на пет састанака и пет тема разговора и да се све то сврши за годину дана!!!

Тајновитост Патријаршије могуће је објаснити неслагањем међу архијерејима и по овом питању. Мада је Сабор својевремено формирао комисију за разговоре, формално никада није постављен њен председавајући, то јест онај архијереј који ће водити сав посао. По некој црквеној логици (дужина епископског стажа), то би требао бити митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Ако би се, пак, гледала географска надлежност, онда би то био митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Ако би се архијереји водили знањем из историје, онда би то био епископ славонски Јован. Но, главну реч води епископ бачки Иринеј (који је, узгред, портпарол Српске православне цркве)!

Нејасно је откуд међу архијерејима, као равноправни члан, оријенталиста и бивши дипломата Дарко Танасковић.

Хрватска страна је одавно обзнанила да су уз надбискупе и бискупе теолог Јуре Кришто, иначе некадашњи свештеник у Канади и доктор филозофије, и историчар Марио Јареб, докторирао на историјату усташког покрета до 1941. године.

Синод је својевремено именовао консултативно тело али још увек нису позната имена мада се у одређеним круговима зна ко су.

Међу историчарима се зна ко је на којој теми докторирао, ко је добар познавалац новије историје Српске православне цркве, ко познаје новију историју Римокатоличке цркве, ко је истраживао историју Независне Државе Хрватске, једном речју – ко би могао да помогне српским архијерејима.

На основу штурих сазнања, утицај на архијереје имају они историчари који о задатој теми знају тек нешто више од обичног заљубљеника у историју.

С друге стране, познато је да и архијереји „пате“ од комплекса пред носиоцима академских титула. Но, те титуле не значе и познавање теме а то значи и њихов веома мали допринос у конкретном случају.

Проблем надбискупа Степинца није мала тема. Нас Србе првенствено боли његово нечињење у спашавању српског народа у Независној Држави Хрватској 1941-1945, потом духовни злочин над православљем који су извршили представници Римокатоличке цркве. Нас не интересује надбискупово држање пред комунистичким судом. Узгред, он је имао какву-такву прилику да се брани од оптужби али то није искористио. Такве прилике нису имали српски архијереји. Степинцу није недостајала ни длака са главе, док су тих година српски архијереји били батинани и шиканирани од представника комунистичке власти (митротополит Јосиф Цвијовић и епископи Нектарије Круљ и Никанор Иличић и други).

Аутор овог текста је присталица тврдње да разговарати треба јер је то прилика да Хрватима у лице кажемо шта српска историографија зна о надбискупу. Проблем су архијереји који ће то спречити или ће избор сарадника међу историчарима бити такав да је унапред познат исход разговора – другачије казано – знамо ко ће кога понизити и у овом случају!

 

4 replies »

  1. “Аутор овог текста је присталица тврдње да разговарати треба јер је то прилика да Хрватима у лице кажемо шта српска историографија зна о надбискупу.“

    Сам пристанак на разговор је већ унапред “нокаут“, према томе аутор размишља компромисерски. Чуј разговарати о канонизацији Степинца. О Господе Боже, има ли у модерном српском бићу доњег прага, постоји ли било шта чему данашњи Срби јасно и гласно умеју рећи НЕ.

    Свиђа ми се

  2. ОТРОВАЛИ СУ СРБСКОГ ПАТРИЈАХА ВАРНАВУ РОСИЋА 1937 ОД ТЕ -1937 МИ СРБИ НЕМАМО СРБСКОГ ПАТРИЈАХА КОЛИКО СУ усташе партизани шиптари муслимани угари бугари ПОБИЛИ СРБСКИХ ВЛАДИКА СВЕШТЕНИКА КАЛУДЂЕРА МОНАХИЊА БОЖЈИХ И ПАМЕТНИХ СРБА И ЉУДИ ДА НЕМА КО ВАСПИТАВА СРБСКИ НАРОД У ДУХУ ПРАВОСЛАВЉА И СВЕТОСАВЉА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У БЕОГРАДСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ СУ БИЛИ СВИ ДО ЈЕДНОГ унијати ОСИМ ЧЕСТИТИХ ВЛАДИКА СВЕТОГ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА И ДИОНИСИЈА ЧИНИ МИ СЕ ДА СЕ ПРЕЗИВАО МИЛОСАВЉЕВИЋ ОНАЈ ИЗ ЕРЦЕГОВИНЕ глиготије ђурић ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ ОН бискуп ОН ЈЕ ТО РЕКАО У ДУБРОВНИКУ ИЛИ РАГУЖИ СРБСКОМ ГРАДУ УМЕСТО ДА ЈЕ БИЈО ЧОВЕК И РЕКАО ИМ ДА СУ ОНИ УЗ БЛСГОСЛОВ папе И ЊИХОВИХ убица усташа УБИЛИ ПРЕКО МИЛИЈОН СРБА И СРБКИЊА А РИСТЕ РАДОВИЋ ДРЖИ ПАРАСТОС ЗА ЈОВАНКУ ЛИЧАНКУ ОНА КОЈА ЈЕ БИЛА ОНОМ сатрапу к … НО СВАКОМ ОД ЊИХ НА ОБРАЗ И НА ДУШУ

    Свиђа ми се

  3. Са екуменистичким врхом наше цркве јасни су унапред сви дајалози и договори о Степинцу и јасно је да ће нас католичка црква и хрвати надмудрити. А вероватно им је и циљ да доведу папу у Србију,убеђујући нас да је и то у интересу Србије.

    Свиђа ми се

  4. Велимир Гајић,
    Поштено кажеш да си присталица. Па тако треба, вероватно је то и фер борба. Е сада ја нисам присталица, ево ти један мој коментар у сајту „021“, прост је и не тражи много мисаоне гимнастике:
    „Ово заседање две братске цркве уз главног играча Свете столице, јако подсећа на седнице чувеног Бриселског споразума. Убеђен сам да ће и резултати бити као резултати Бриселског споразума. Као што ће Бриселски споразум приближити Вучића ка Европској Унији, тако ће и овај Новосадски споразум приближити његову светост српског патријарха вољеној светој столици.
    Лично мислим да ће у поменутој 5. рунди преговора комисија СПЦ доживети лакши нокаут, притом сам покрет главе биће као климање главе у знак пристанка и одобравања.“
    Да ти помогнем, новинар је помињао 5. рунду. У разговору и преговорима 2 цркве.
    Обрати пажњу на асоцијацију „бриселски споразум“ и врхунске преговараче, Цркве или Политбироа, свеједно.
    Остаје само да теби и читаоцу објасним смисао нокаута у 5. рунди преговора који заступаш: Нокаут ће „српски“ преговарачи добити захваљујући доктрини коју си овде изнео. Није то баш доктрина, али замешатељство јесте. А замешатељство је зато што ти Велимире Гајићу претерујеш у квази научним доказима и преварантским филозофијама. Толико си папира потрошио, а ништа ниси рекао, сем ово твоје признање у задњој реченици.
    И разочаран сам у Фонд Стратешке Културе због прихватања непријатељских играча у своје редове.
    Порука за Редакцију: онај мој коментар је објављен у сред Новог Сада, прошао сам са +14 За и -15 Против. Обзиром да у НС има и Несрба, ја сам презадовољан, а Ти?

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s