Анализа

Др Јована Стојковић: СТАРИ ДОБРИ АУТИЗАМ


„Налази Gupte говоре о томе да велики проценат деце са аутизмом има смањени целуларни имунитет. Друга, вечито атрактивна (али не и доказана) хипотеза је хипотеза о аутоимуном механизму настанка аутистичног поремећаја, где је окидач непознати фактор из околине. Неопходно је поменути и питање евентуалне улоге вакцинације у компромитовању имуног статуса деце и следственог учешћа у збивањима око појаве аутизма. Наиме, бројни извештаји у последње време, говоре о коинциденцији вакцинација и појаве аутизма.“

(Психијатрија, стр. 214., Универзитет у Београду, Медицински факултет)

***

Др Јована Стојковић

Пише: Др Јована Стојковић

Недавно сам, као психијатар, била позвана на консултативни преглед у једну клинику где је лечена двадесетдвогодишња аутистична девојка. Колеге су звале због њеног узнемиреног и агресивног понашања које се развило у условима промене рутине и боравка у болници. Особље је било престрављено, родитељи исцрпљени и намучени и сви су се надали да ће им психијатар решити проблем. Осим додавања још неколико таблета на већ постојећу тону, никаквог решења није било. У Србији не постоји установа која се бави одраслим аутистичним људима. Надлежни психијатар дотичне девојке је био дечји психијатар који је прати од детињства.

Ова ситуација указује да у Србији не постоји болница за одрасле аутистичне људе и да не постоји кадар адултних психијатара који би се овом проблематиком бавио, а којом се актуелно баве искључиво дечји психијатри. Наградно питање би било – зашто је то тако? Зашто систем није организован за бригу о овим људима?

Када нам објашњавају да је пошаст неуроразвојних поремећаја постојала одувек, али да аутизам „нисмо препознавали“, па чак и до бизарних тврдњи да су људи „крили аутистичну децу због срамоте“, никако да нам објасне где су сви ти људи од седамдесет, осамдесет, педесет и шездесет година који имају аутизам (да не питамо да ли их можда њихови стогодишњи родитељи још увек „крију“), где су њихови доктори који их лече и болнице у којима се лече? Интересантно је да понашање аутистичне деце које „нисмо препознавали раније“, сада препознајемо и то управо и само опсервацијом тог „непрепознатљивог понашања“, што значи да је једини инструмент за дијагностиковање аутизма био и остао исти као и раније, а то је психички апарат испитивача (изузев ако је испитивач киборг).

autizam-kod-dece

Теоретичари тврдње да је аутизам „постојао одувек“ куну се у Леа Канера који је 1943. (знатно касније од одувек) описао „рани инфантилни аутизам“ – поремећај који се сматран за психотични поремећај и облик дечје схизофреније. Осим сличног имена, овај поремећај је и етиолошки, а и клинички различит од онога што називамо данашњим аутизмом или первазивним психичким поремећајем који је уведен у Класификацију америчке психијатријске класификације (ДСМ 3) 1980. године.

Етиолошки, дечја психоза коју је описао Канер тумачила се неадекватношћу и хладноћом родитеља, док је данашњи аутизам нејасне етиологије, али извесно је да је последица неке органске абнормалности. Клинички, дечја схизофренија се одликује постојањем халуцинација и суманутих идеја које нису типичне за аутизам. Упрошћено, када нешто има различиту и етиологију и клинички слику, не може бити иста болест.

Типична прича већине родитеља аутистичне деце у Србији је слична. Дете се нормално развијало, смејало, гукало, говорило, а онда је заћутало заувек. Овај опис уклапа се у слику разграђујућег (дезинтегративног) поремећаја који се доводи у везу са запаљивим и дегенеративним процесима у централном нервном систему (Психијатрија 2028. стр., трећи том).

Наградно питање – шта изазива запаљиве и дегенеративне поремећаје централног нервног система код деце до 3 године од осамдесетих на овамо? Можда хладна мајка и отсутан отац?

Одговор очекујемо од ових што одувек знају за аутизам.
Бар су имали времена за размишљање.

2 replies »

    • da, sustinski, ako je neko sposoban da nas laze kako je autizam oduvek postojao bez odraslih autisticnih osoba koje bi morali da sretnemo u nasim zivotima, taj isti je sposoban da nas potom laze, u stvari optuzuje da smo mi, hladni, ili strogi roditelji, uzrokovali autizam, prestanak govora, mucanje…
      kao da mi nikada nismo isli u skolu ili nikada nismo videli kako izgleda dete sa malim stepenom inteligencije, ometeno u razvoju, ali danas, mi smo svedoci kako genijalna, i intelektualno i emotivno, deca odjednom zaneme, ja sam imao srecu da su moja samo mucala, sa teskom mukom, nekako prevazisla mucanje; taj otrov iz vakcina im nije dao da im reci i zivot TEKU, a znam decu koja jos uvek ne mogu da POTEKU, RECJU, ZIVOTOM, kao da su ukocena, zablokirana

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s