АКТУЕЛНО

Ршумовић: Сви ти градови, сва земља Србија, па и народ, окупирани су страним речима, страним понашањем, страним обичајима, страним писмом, па и страном истином


096359

ГОВОР КЊИЖЕВНИКА ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ, НА 53. ДОДЕЛИ ВУКОВЕ НАГРАДЕ

  • Црногорци хоће залогај српског језика, али да га зачине својом мирођијом. Бошњаци би хтели своју порцију, али заслађену халвом и халалом. Па им се и једнима и другима придружују Хрвати, којима смета ћирилично рухо српског језика!
  • Свесни опасности, ми се здушно, али лакомислено, регрутујемо и крећемо у одбрану онога што је наше, али на туђим атарима. Немамо стратега који ће нам наредити да пустимо друге да и даље доказују недоказиво, да не гинемо тамо где је Вук победио
  • Да ли то треба и нас да се тиче? Да, утолико што постоји питање: зашто они то раде? Зашто не желе ни по томе да личе на нас? Да нисмо ружни? Или глупи? Да нисмо, не дај Боже, паметнији од њих?
  • Оно што се догађа први пут јесте да Србија не може добити битку за ћирилицу у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ужицу!… Сви ти градови, сва земља Србија, па и народ, окупирани су страним речима, страним понашањем, страним обичајима, страним писмом, па и страном истином. Латиница гута ћирилицу, која све мање остаје хранитељка српског народа! Да ли се ми овом нашом срамотом сврставамо раме уз раме са свим осталим балканским срамотама?

 

Поштовани добитници Вукове награде! Уз честитке, и вама хвала за све што сте до сада урадили, али и за оно што ћете несумљиво у убудуће чинити, богатећи својим стваралаштвом и оплемењујући примером, свесрпски културни простор.

Живимо у времену смутном, тешком и за опстанак планете, што не зависи много од нас, али и за опстанак српског језика и ћирилице, што зависи умногоме од нас самих! Док се у свету велике силе надмудрују око глобалних проблема, нишанећи једни у друге бојевим главама, на Балкану се мали народи гуремају и свађају око једног језика и ћирилице, бацајући једни на друге погрде и анатеме.

Језик је хранитељ народа“ рекао је Вук Караџић, па народи, новонастали из верских или територијалних разлога и погодности, желе да имају само свог хранитеља.

Црногорци хоће залогај српског језика, али да га зачине својом мирођијом.

Бошњаци би хтели своју порцију, али заслађену халвом и халалом.

Па им се и једнима и другима придружују Хрвати, којима смета ћирилично рухо српског језика!

Свесни опасности, ми се здушно, али лакомислено, регрутујемо и крећемо у одбрану онога што је наше, али на туђим атарима. Немамо стратега који ће нам наредити да пустимо друге да и даље доказују недоказиво, да не гинемо тамо где је Вук победио, кад је рекао: „Код свакога су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји. Тим се народи један с дугим рођакају и један од другога разликују!

У напору да се разликују од нас, и Црногорци и Бошњаци, па и Хрвати, само успевају да се разликују сами од себе. Они то желе, они то упорно спроводе.

Да ли то треба и нас да се тиче? Да, утолико што постоји питање: зашто они то раде? Зашто не желе ни по томе да личе на нас? Да нисмо ружни? Или глупи? Да нисмо, не дај Боже, паметнији од њих? Да нисмо уображени, охоли, ташти, па нећемо да пустимо њих да се сами срамоте, него их још и бећкујемо! (Бећковати – нови глагол у српском језику, значи извргавати подсмеху, аристократски незлобиво и горштачки отровно!).

Борба за српски језик и ћирилицу се разбуктала у Вуковару и Никшићу, тиња у Сарајеву и на Косову и Метохији.

Много је то фронтова за малу Србију.

фото: Танјуг

фото: Танјуг

Али, није то нама први пут да се боримо на много фронтова, па и да добијамо битке.

Оно што се догађа први пут јесте да Србија не може добити ту битку у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ужицу!…

Сви ти градови, сва земља Србија, па и народ, окупирани су страним речима, страним понашањем, страним обичајима, страним писмом, па и страном истином. Латиница гута ћирилицу, која све мање остаје хранитељка српског народа!

Да ли се ми овом нашом срамотом сврставамо раме уз раме са свим осталим балканским срамотама?

Да ли је крајње време да пронађемо оно бајковито огледало-огледалце, не да га питамо ко је најлепши на свету, него да га питамо којом и каквом револуцијом да се ослободимо ове окупације!

Да, језик је хранитељ, Вуче, али, хајде, помози сад, повуци нас још једном, тако сакат, са слепим Филипом Вишњићем, покажите нам пут, реците нам где је та Европа у коју сте нас пре двеста година повели!

А овај свечани јаук, овај лавеж пса чувара српског језика и ћирилице, док каравани пролазе, нека оде у ваздух, али нек остане у Београду бар она једна фирма, исписана лепом ћирилицом „Хлеб и кифле“, као доказ да се и под тим језиком „хранитељем народа“, и под тим писмом, може успешно пословати!

ИЗВОР: ФАКТИ

——————-

12.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

6 replies »

  1. Удружење за одбрану ћирилице “Добрица Ерић” Београд
    организује промоцију књиге:
    “ТАКО ЈЕ ЖИВЕО И СТВАРАО ДРАГИША НЕДОВИЋ”
    Учесници:
    Аутор: проф. др Драган Батавељић
    Слободан Бетулић – Бетула, естрадни уметник и аутор манифестације “Чаша воде са извора“
    Драгиша Симић, аутор манифестације “Прела и посела”
    Музичка пратња: Весели Шумадинци
    Домаћин и водитељ: Милорад Ђошић
    13. фебруар 2017. године у 19.00 часова
    Српски културни центар у Београду, Скерлићева 12

    Свиђа ми се

    • joja,
      На оној првој слици избројао сам 21 наслова латинична и 2 наслова ћирилична. Само на овој згради.
      Пре неку годину сам као беспослени поп бројао називе продавница и фирми од угла Поп Стојанове на булевар Револуције (краља Александра) низбрдо, до 50 избројаних. Латинично је било 48 наслова, ћирилично 2.
      Када би општина ставила таксу од 200 € на сваки латинични наслов, била би то добра зарада и примерена казна за оне који форсирају хрватско писмо на српском тлу. То би трајало највише 2 – 3 месеца, скоро сви трговци би поправили називе својих фирми у ћирилићне. Они који не би то поправили, нека им је са срећом плаћање таксе.
      Овај мој предлог има 2 недостатка:
      Први недостатак је тај што би се Општини усладиле паре од таксе на хрватску латиницу, па би ангажовали неког врхунског правника да нађе оправдање да опорезује и ћирилицу – на пример ону која није атестирана, или нема лиценцу, или нешто слично.
      Други недостатак је тај што мој предлог није по закону, зато што чл. 4 Закона о употреби писма, дозвољава писање фирми по писму које год хоће.
      То би могло да се реши лако, да се тај чл. 4 измени у прилог ћирилице, са казненом одредбом 200 € коју сам навео. То би могла скупштина да усвоји, уместо што се млати са геноцидним законима и законима о заштити сексуалних мањина.
      Када би се оствариле ове измене које сам предложио, стварни мрзитељи ћирилице не би имали храбрости да се јавно побуне, они би пустили са ланца неке такозване Србе да цмиздере „smatramo da se ovim zakonom krše ljudska prava Srba“. То је јединствен случај да Срби оптужују Србе да им крше права. То можете видети на овом линку:
      http://srpskalatinica.tripod.com/sluzbenaupotrebapisma.htm СРПСКА ЛАТИНИЦА
      Наздравље,

      Свиђа ми се

  2. БРАВО РШУМЕ,

    ДА СЕ ЧУЈЕ ГЛАС ИСТИНЕ У УЧМАЛОМ МОРУ БЕЗНАЂА НА СИЛУ УТИСНУТОМ У МЕНТАЛНУ МАТРИЦУ СРБА…

    ВРЕМЕ

    Време које не постоји  Збивања што кратко трају,  Кад помислиш да су прошлост  Нове муке тек настају. 

    Ту Ћорави коло води  Док музичар Глуви дрема.  За неуке Сапијенсе  У том колу места нема. 

    А када се Магла дигне  Над Умом што слепо дрема,  Из кола се Огањ диже  Ту Живота више нема. 

    Рогатило харач купи  Сапијенси тихо врече,  То је плата за неуке  Коло Среће се окреће. 

    ДР ИНГ БОЖИДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ http://skrivenosaznanje.blogspot.com

    >Воскресенье, 12 февраля 2017, 16:07 +01:00 от СРБски ФБРепортер : > >РЕПОРТЕР posted: “ ГОВОР КЊИЖЕВНИКА ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ, НА 53. ДОДЕЛИ ВУКОВЕ НАГРАДЕ

    Црногорци хоће залогај српског језика, али да га зачине својом мирођијом. Бошњаци би хтели своју порцију, али заслађену халвом и хала“ >

    Свиђа ми се

  3. Највећи савремени непријатељи ћирилице су Срби који пишу Хрватским писмом.
    Да би умирили своју савест и своју српску околину, неко им је дошапнуо да то хрватско писмо назову „Српска латиница“.
    Иначе, права латиница је писмо од интегритета, чиста латинична слова без акцената, седиља и тачака изнад и испод. Немам ништа против, чак лепо изгледа и лепо је дизајнирана. Међутим, испаде да је ћирилица мало лепша, плус одлично је прилагођена српском језику. Нормално да латиница која има разне куке и вериге по себи не може да изгледа лепо и добро, зато су ти корисници латинице – Хрвати, Немци, Мађари, камара их има сем Енглеза, ти корисници су љубоморни на ћирилицу у скали од обичне – до болесне љубоморе.
    Зато су гушили ћирилицу, у почетку голом силом, онда под комунизмом меком силом, сада већ успевају и медијумском силом. Мада морамо признати да се појавом Слободана Милошевића ћирилица доста опоравила и афирмисала. Касније, такође да признам, и у време владе Коштунице стигло је наређење да се оствари уставна одредба и да јавна предузећа и установе морају да све дописе пишу на ћирилици. Зачудио сам се како је глатко спроведена у дело и како су највећи противници ћирилице то спровели у дело. Сада нека министарства, видим по сајтовима, враћају хрватско писмо на мала врата, нека их, нека се лече ако им то помаже.
    Опет се враћам на моју прву реченицу констатацијом да ми је од стране једног Србина скоро наложено да моје радове које он треба да овери, пишем на Хрватском писму, да не бих кварио његов већ постојећи „латинични“ стил. Да бих наплатио рад, урадио сам тако, сада сам у дилеми „да ли сам продао веру за вечеру“. Исто се десило са једним радом који је отишао за Црну Гору, с том разликом што сам у овом случају замољен. Сада се питам, како би требало да пишем када би наручилац био неки Србин из Вуковара.
    У сваком случају, Ршумовићу свака част и велико поштовање. Наш човек.

    Liked by 1 person

  4. Сами себе побеђујемо тиме што се отуђујемо од самих себе,и нажалост такви отуђени постајемо„странци„и највећи прогонитељи пре свега православља,језика, обичаја и културе једном речју свега што чини и краси србство.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s