АКТУЕЛНО

ДЕЦЕНИЈА СПОРЕЊА У СПЦ И МЕЂУ НАУЧНИЦИМА: Да ли је Деспот Стефан Лазаревић сахрањен у Копорину код Велике Плане или у Манасији код Деспотовца?


Свети деспот Стефан Лазаревић

Свети деспот Стефан Лазаревић

Ни након деценију спорења између ова два манастира, али и познатих српских археолога, није утврђено да ли један од најзнаменитијих српских владара Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, сахрањен у манастиру Копорин код Велике Плане или у манастиру Манасија код Деспотовца.

Овај спор могуће је разрешити само ДНК анализом посмртних остатака који су сахрањени у Копорину и за које СПЦ и део научника сматрају да припадају Деспоту Стефану. Међутим, епископ пожаревачко-браничевски Игњатије не дозвољава да се изврши генетичко тестирање, уз образложење да син кнеза Лазара почива „тамо где народ верује да почива“.

-То није поштено ни према верницима, ни према деспоту. Испада да је покојник имао два тела. Па је једно сахрањено у Копорину, друго овде. А то није могуће. Једно гробно место није деспотово и ту верници поклоњење чине лажном деспоту – каже у поверењу једна од монахиња у Манасији, која не жели да јој се наводи име.

Стефан Лазаревић је преминуо 19. јула 1427. године. Остало је записано да је умро од срчане капи, која га је „погодила“ док је ловио у атару села Главица код Крагујевца, „у време кад су отомански одреди опседали Ново Брдо, пљачкали по Србији и били стигли у близину Раванице“.
Вековима се веровало, а то је био и став СПЦ, да је деспот сахрањен у својој највећој задужбини Манасији (Ресави). Међутим, 1989. године, у којој се навршило шест векова од Боја на Косову, српска црква је званично прихватила да се његово гробно место налази у Копорину.
Та промена је уследила након резултата археолошких истраживања у цркви Светог Стефана 1977. када је у унутрашњости цркве, десно од улазних врата, пронађена гробница са земним остацима мушке особе.

Манастир МАНАСИЈА - земни остаци ктитора деспота Стефана Лазаревића

Манастир МАНАСИЈА – земни остаци ктитора деспота Стефана Лазаревића

Испитивања пронађених костију трајала су шест година, а завршена су њиховим антрополошким и палеопатолошким прегледом, од стручне екипе чији рад је координирао др Србољуб Живановић, директор Европског института за проучавање древних Словена у Лондону и редовни члан Међународне словенске академије наука, од од 5. до 11. јуна 1983. године, пред камерама Телевизије Београд,.

Након тога обављене су и лабораторијске анализе нађених костију у Лондону.
Обе анализе су дале скоро идентичне резултате. Скелетни остаци су припадали мушкој особи која је у моменту смрти имала око 50 година. На основу реконструкције дужине десне бутне кости процењено је да је мушкарац био висок око 174 цм, што је, ако је веровати научницима, у средњем веку била натпросечна висина Срба. На десној раменој кости нађени су трагови повреде сечивом.
С обзиром да је деспот Стефан умро у 51. години, да је био натпросечно висок (отуд и оно „високи“) и да је остало записано да је у једној од многобројних битака у којима је учествовао озбиљно посечен сабљом по десном рамену, Живановић је закључио да су мошти његове и о томе исте године објавио опширан текст у Гласнику СПЦ.

Археолошким радовима у манастиру Манасија, 2006. године у Цркви Свете тројице откривена је гробница са прилично очуваним мушким костуром, након чега је руководилац радова археолог Марин Брмболић изашао са ставом да су у питању посмртни остаци Деспота Стефана.
Брмболић је објавио рад у којем истиче да „резултати ресавских археолошких ископавања у потпуности одговарају подацима које оставља деспотов савременик и биограф Константин Филозоф”. А он о подизању Манасије записује да деспот „начини ту себи гробницу, где ускоро би положен”, док о преносу деспотовог тела пише да „због брзине времена, брзо га спремивши положише га у цркви у Ресави”, и „ношаху га ка гробници коју сам сазда у Ресави да би га положили на месту где је заповедио”, а то место је „с десне стране уласка у храм”.

Уверен да је у праву, Брмболић је успео да се избори да се на Институту за судску медицину у Београду уради упоредна ДНК анализа костију пронађених у Ресави, са телом Кнеза Лазара, који је сахрањен у оближњој Раваници. Руководилац ДНК лабораторије овог института др Оливер Стојковић за анализу је узео узорак са моштију светог кнеза Лазара и зуб из скелета у Манасији.
Резултати анализе показали су несумњиво крвно сродство у првом степену, с тачношћу 99,9378 одсто. Наметнуо се закључак да је реч о оцу, кнезу Лазару и сину. На основу тих резултата и записа Константина Филозофа, археолози који су радили на истраживањима у Манасији донели су закључак да је реч о деспоту Стефану Лазаревићу.

stefan

Манастир МАНАСИЈА

Србољуб Живановић, у потпуности прихвата резултате ДНК анализе и мишљење да је у питању син кнеза Лазара. Али, не деспот Стефан, већ његов млађи брат – Вук Лазаревић. Живановић наглашава да постоји и могућност, мада мало вероватна, да је то неко од потомака Лазареве сестре Драгане, или, што је још мање вероватно, неко од унука кнеза Лазара.

Своје уверење да скелет у Манасији припада Вуку Лазаревићу професор Живановић заснива на изјавама археолога који су га пронашли и објављених снимака, по којима се да закључити да је глава била одвојена од тела. А млађи син кнеза Лазара, који је заробљен у бици између султана Сулејмана и његовог брата Мусе, убијен је одсецањем главе, највероватније 6. јула 1410. године.
Деспот Стефан Лазаревић је успео да измоли да му Турци дају братово тело, које је његов изасланик Аидин пронашао бачено у јаму у једној шуми поред Пловдива. До сада се веровало да је Вук Лазаревић сахрањен у Раваници, док је као много мање вероватна помињана и могућност да је у питању манастир Љубостиња. Наравно, постоји и могућност да Стефанов изасланик у Србију није донео Вуково, већ тело неког другог. Све зависи од тога након колико времена су Турци дали сагласност за преузимање тела млађег сина кнеза Лазара, односно да ли је тело било у стању у којем је било могуће утврдити идентитет покојника.

„Гордијев чвор“ може да реши само СПЦ. Дозволом да се изврши ДНК анализа моштију у Копорину. Мада и тада дилема можда не би била у потпуности разрешена.

– У случају да анализа утврди да је тело у Копорину у мањој сродности, или да уопште није у сродности, са кнезом Лазаром, онда би било јасно да није у питању Стефан. Из чега би се наметнуо закључак да су мошти у Манасији његове. Уколико се и код моштију у Копорину утврди исти степен сродности са Лазаром, као и код овде пронађених моштију, онда би бар знали да је и код Велике Плане сахрањен кнежев син. Тада би научницима остало да, на основу расположивих чињеница, покушају да утврде који земни остаци припадају Стефану, а који Вуку.

Мошти Светог деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорин

Мошти Светог деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорин

Пуна сам разумевања за људе, али не разумем своју цркву зашто не дозволи ДНК анализу моштију из Копорина. У питању су синови најславнијег српског кнеза, чијој жртви на Косову српски народ умногоме дугује своју духовну вертикалу. И сам деспот Стефан је био велики владар, са много добрих дела је задужио и наш народ и нашу цркву и најмање што је заслужио јесте то да ми, његови потомци, знамо где му се налази гроб и да му на поклоњење не идемо на погрешно место – рекла је монахиња из Манасије.

Манастир КОПОРИН


Манастир МАНАСИЈА

 

Душан Марић

——————————–

13.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Тако је казала монахиња из Манасије! .А зашто нисте питали монахиње из Копорина и верни народ који је сведок чудеса која су се дешавала и дешавају у Копорину. Разлози што се СПЦ не изјашњава су материјалне а не духовне природе, тј. нису у питању разлози, него прилози верника.

    Свиђа ми се

  2. ЈА МИСЛИМ ДА ЈЕ МОНАХИЊА ИЗ МАНАСТИРА МАНАСИЈА У ПРАВУ СВИ НЕМАЊИЋИ СУ СТЕФАНИ СВЕТИ СВИ НЕМАЊИЋИ СУ БИЛИ ВЕЛИКИ ДОБРАТВОРИ ДАВАЛИ СУ ВЕЛИКЕ ПАРЕ ДА СЕ ЗИДАЈУ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ ДАЈ БОЖЕ ДА ВАСКРСНЕ ЦАРСТВО ДУШАНОВО

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s