АКТУЕЛНО

ДУШАН МАРИЋ: НА ДАР МИЛОМ ЗАВИЧАЈУ И МОЈИМ КУПРЕШАНИМА – „Синови Виторога“, књига у штампи


16664949_1084685671653975_6998283940925991777_o

Новинар Душан Марић је приредио још једну књигу свом роду. Овај пут је то књига „Синови Виторога“, хроника догађања на купрешком ратишту 1992-1995, почиње на Купрешкој висоравни и завршава на Мањачи и Дејтону.

***

Душан Марић

Душан Марић

Душан Марић

Две године после објављивања „Остављених коса“, у којима сам описао страдање српског народа на Купрешкој висоравни у Другом светском рату, данас сам одужио још један дуг према мом народу и милом завичају.

У штампу сам предао рукопис књиге „Синови Виторога“. Књига је хроника догађања на купрешком ратишту од 1992. до 1995, који су бележени не само из дана у дан, него буквално из сата у сат. Радња почиње на Купрешкој висоравни, завршава се на Мањачи и у Дејтону.

Описана је свака битка коју су српски, хрватски и муслимански борци јуначки војевали између Радуше и Виторога, између Мале Шуљаге и Опаљенице, од Доњег Малована, Равног, Бућоваче и Бугојна до Мркоњића и Мањаче… свака извиђачко-диверзантска акција, свако гранатирање, свака погибија….ратни злочини, преговори зараћених страна, размене живих и мртвих….али и свакодневна дешавања у животу цивилног становништва на Купрешкој висоравни, од почетка до краја рата.

У реконструкцији ратних и предратних догађаја користио сам свој дневник, оперативни и борбени дневник 7. бригаде ВРС, оперативни дневник Зборног подручја Томиславград ХВО, оперативне и борбене дневнике 7. корпуса муслиманске војске, документе Хрватске војске, архиву 30. дивизије ВРС, сећања својих сабораца, сећања хрватских и муслиманских војника, текстове објављене у „Међашу“….

Књигом су обухваћени и сви значајни предратни догађаји, од првих „демократских“ избора у Купресу и наоружавања три народа, преко формирања и обучавања (пара)војних формација, до исељавања цивилног становништва из Купреса и првог пуцња, који је означио почетак ратног ужаса.

Део књиге су и карта купрешко-бугојанског-томиславградско-прозорско-ливањско-прозорско-гламочко-шиповачког ратишта од 1992. до 1995. и карта мркоњићког ратишта у јесен 1995.

Трудио сам се (и, убеђен сам, успео) да будем непристрасан, да будућим генерацијама свог народа (а кад кажем мој народ мислим и на купрешке католике и муслимане, јер и њих сматрам за део српског народа) оставим објективно сведочанство о томе шта се у нашем завичају догађало у последњем рату. Од лажи нема вајде, само нам истина може помоћи.

При писању књиге, стално сам на уму имао две девојчице-тинејџерке Хрватице из Злосела које смо (заједно са десетинама других хрватских цивила и војника заробили 6. и 7.априла 1992. године), а које ни младе године, ни ужаси које су виделе, ни мржња која је постојала између два народа, ни страх који су преживеле нису спречили да, дајући надлежним хрватским органима изјаве о паклу кроз који су прошле, буду објективне, да поштено опишу сваки пример доброте и витештва српских војника у чијим рукама су се налазиле.

На крају књиге су спискови погинулих. За сваког страдалог наведено је име, име оца и презиме, датум рођења, јединица у којој је ратовао, датум, место и околности погибије….Пописани су сви Купрешани борци ВРС и милиционери који су погинули на купрешком и другим ратиштима (од Рогатице, Трескавице и Сарајева, преко Лисине и Мањаче, до Грабежа и Бихаћа), сви погинули цивили, сви припадници 7. бригаде који су погинули на другим ратиштима и сви борци из Шипова, Кључа, Мркоњић Града, Бугојна, Бањалуке, Дрвара, Гламоча, Босанског Петровца, Језера, Бијељине, Котор-Вароши и других општина који су погинули на Купрешкој висоравни. Укупно 445 бораца и 38 цивила.

————————–

15.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић