АКТУЕЛНО

Стефан Божић: Како ради пропаганда – „Срби не би ратовали за Косово“


blic-ratovali-240

Анализа питања

Тринаестог фебруара 2017. године освануо је „ексклузиван“ наслов у „Блицу“ који гласи:

„Срби не би ратовали за Косово“.

Текст у целости:

Istraživanje: 73 odsto Srba ne bi ratovalo za Kosovo

Beograd — Velika većina građana Srbije smatra da ne bi bilo opravdano ući u oružanih sukob da bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije.

To pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Da ne bi trebalo ići u rat zbog KiM smatra 73 odsto anketiranih, 17 odsto „ne zna“ a 10 odsto smatra da bi trebalo.

Prema istraživanju, koje će biti predstavljeno danas, ni većina glasača desničarskih stranaka poput SRS i Dveri ne bi bila spremna da se lati oružja zbog južne srpske pokrajine, piše „Blic“.

Najratoborniji su mladi od 18 do 29 godina, od kojih bi 15 odsto išlo u rat zbog Kosova, pokazuje istraživanje koje je urađeno uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Norveške u periodu od 26. decembra do 14. januara na uzorku od 1.403 punoletna stanovnika Srbije.

Kada je reč o pripadnicima stranaka, 70,6 ispitanika iz SNS smatra da nije opravdano ući u oružani sukob kako bi KiM ostalo u sastavu Srbije, kod DS je taj procenat 86,5 odsto, a ovakav stav ima i 70,2 odsto ispitanika is koalicije SPS-PUPS-JS.

Za Kosovo ne bi ratovalo 57,5 odsto ispitanika iz Dveri, 87 odsto iz LDP, SDS i LSV kao ni 50 odsto iz SRS.

Najveći procenat negativnih odgovora na ovo pitanje dali su ispitanici iz DJB – čak 96 odsto.

(Блиц/Б92, 13. 2. 2017)

Наиме, „Блиц“ се позива на неку анализу „Београдског центра за безбедносну политику“, која је наводно утврдила уз помоћ анкете како „73% Срба не би ратовало за Косово“, а то су закључили на основу (хајде да им верујемо, а после ћемо да видимо да ли можемо и смемо) узорка од 1403 наводна испитаника којима су поставили питање „Да ли сматрате да је оправдано ући у оружани сукоб да би Косово и Метохија остали у саставу Србије?“, на које је 73% од њих одговорило са „Не“.

Дакле, не ради се о „великој већини грађана Србије“, нити о „великој већини Срба“ који нису вољни да штите своју отаџбину, већ (уколико одлучимо да верујемо наведеном центру) само о одређеном броју људи који су они изабрали (како – не знамо).

Само питање „Да ли сматрате да је оправдано ући у оружани сукоб да би Косово и Метохија остали у саставу Србије?“ носи у себи подли и провокациони карактер.

blic-ratovali

Као прво, Србија није признала самопроглашену независност „Косова Репубљик“, а у преамбули Устава (бар за сада) стоји да је Косово и Метохија саставни део територије Србије, који има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије.

Да Срби заиста имају имало сумње у исправност наведеног, вероватно би се неко осмелио да распише референдум по том питању, али пошто нико није вољан да изврши политичко самоубиство то се до данашњег дана није десило (а тешко да ће се и десити).

Дакле, неоснованост преиспитивања „оправданости“ је сасвим очигледна, баш као и малициозност која се иза ње подло сакрива.

Шта онда ту некоме није јасно?

Можда наведени центар жели да испита оправданост потребе заштите наше државе од евентуалних оружаних напада на њено становништво и њу? Или можда изражава сумње у погледу садржаја Устава Србије?

Шта значи оправданост уласка у сукоб „како би Косово и Метохија остали у саставу Србије“?

То може да значи само да услед даљег противљења Србије да КиМ изађе из њеног састава (читај: да Србија призна независност КиМ) следи оружани сукоб.

Ако се погледа пажљивије, види се да питање садржи везу између самог уласка у сукоб и останка КиМ у саставу Србије, што имплицира постојање 2 варијанте:

– Улазак у сукоб и останак КиМ

– Неулазак у сукоб и… (не знамо шта – можда „нормализација“ нашег односа са трговцима органима, дрогом, оружјем, са осведоченим терористима, верским екстремистима и макроима)

Стиче се утисак као да Србија и Срби треба да неком „оправдају“ одбрану своје земље за којом реално у скорије време може да се створи потреба.

Питање је само коме би то Срби требало да оправдају право на заштиту своје законите и међународно признате територије и живота својих грађана?

Можда некоме ко сматра да она на то нема право јер не постоје њени национални интереси, а српски животи немају подједнако право на заштиту као енглески, немачки, амерички, јапански…

Уосталом, сасвим је јасно да се такво питање ономе ко себе сматра Србином а Србију својом отаџбином једноставно не поставља. Превише су пута Срби у својој старој и новијој историји показали и спремности, умећа, одважности и пожртвованости што се тиче заштите тог за Србе светог и крвљу натопљеног парчета земље, на коме су оставили неизбрисиве трагове своје културе и духовности.

Анализа резултата анкете

Како саопштавају извори, „најратоборнији“ су млади од 18-29 година – од којих би чак читавих 15% било спремно да стане на браник отаџбине, баш као и њихови вршњаци пре 18 година.

anketa-blic

Јасно је да има разне омладине, али све и да су их скупљали у ситне сате викендом поред сплавова у интоксикованом стању, несумњиво је да би се међу њима нашла велика већина који не само да се не боје да бране своје породице, другове и отаџбину, него маштају да се прикључе борби за ослобођење Косова и Метохије.

А тих наводних 1024 испитаника који сматрају да није оправдано бранити своју земљу се вероватно воде искључиво тиме да треба бранити само своје интересе, што су пориви којих се не придржавају ни животиње, јер чак и оне разумеју вредност и функцију ЧОПОРА!

Остатак података се односи на припаднике политичких партија (ваљда и тамо има неких Срба), који су наводно одговорили са „Не“ на поменуто питање (у процентима):

70,6 СНС (логично, јер треба неко и да ради у овој земљи)

86,5 ДС (разумљиво, јер они не знају да је у ствари један део ратне технике и људства преживео њихове реформе)

70,2 коалиција СПС-ПУПС-ЈС (оправдано, јер један део грађана треба да прима пензије и брише прашину са Титове слике у свом стану)

57,5 Двери (57,5% сматра да треба да бежимо)

87 ЛДП, СДС и ЛСВ (није јасно како су овде залутали из анкете о „оправданости рата за Војводину“)

50 СРС (првих 50% је остало у хашком трибуналу)

96 ДЈБ (њих човек и да разуме, њима је „доста било“)

anketa-blic-1

Руку на срце

Хајде да се осврнемо мало на вредне ауторе овог ремек дела балканске социологије – Београдски центар за безбедносну политику. Ево шта они кажу о себи на свом сајту:

Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) је независни истраживачки центар који ради на унапређењу безбедности грађана и друштва, заснованој на демократским принципима и поштовању људских права.

Посебно, БЦБП истражује динамику и домете државних апарата силе Републике Србије, као и проблеме њиховог стављања под демократску цивилну контролу и јавни надзор.

Важан део активности усмерен је на истраживање и јавно тематизовање потребе и изгледа за укључење Србије у процесе регионалне и глобалне безбедносне сарадње и интеграције.

Директор је Соња Стојановић Гајић.

sonja-direktorka

Дакле, да сумирамо.

Наведени центар је невладина организација која се финансира споља и чија директорка истиче да је радила као сарадник одређене мисије ОЕБС-а, који је уз помоћ верификационе мисије Вилијама Вокера својевремено инсценирао „случај Рачак“ који је послужио као директан повод за агресију НАТО на СРЈ 1999. године.

БЦБП се залаже за стављање апарата државне силе под „демократску цивилну контролу и јавни надзор“, што је заправо својеврсно дезинтегрисање његове ефективности и сврхе.

Њихове важне активности су јавно тематизовање потребе и изгледа за укључење Србије у процесе регионалне и глобалне безбедносне сарадње и интеграције.

У преводу пропагирају шансе и могућности за улазак у НАТО и ЕУ, само је то лепо завијено у шарене обланде за младе српске студенте.

Такође је врло лако наћи њихову повезаност са „Фондом за отворено друштво“ Џорџа Сороса, одакле би се могао наговестити извор њиховог финансирања.

Наравно да се овим ни изблиза не исцрпљује слика о БЦБП, само он није централна тема текста.

anketa-blic-2

Контекст

Ако погледамо да је ова вест била поприлично масовно раширена од стране разних медија у Србији и региону, можемо закључити да је реч о још једном покушају да се дејствује на представе, убеђења, ставове, а самим тиме и на понашање и одлуке Срба.

Вест су објавили 

Најимпозантнији утисак оставља насловница дневног листа „Блиц“, али добро, то и не треба да нас чуди, јер за њега знамо да је у рукама немачке „Рингијер Аксел Спрингер групе“, па стога и служи као полуга њиховог политичког, а самим тим и психолошко-пропагандног утицаја. (Уосталом, као и његов таблоиднији „брат“  „Ало!“)

Како ради пропаганда? (Мали приручник за убудуће)

Пропаганда је ништа друго до начин деловања на појединца или групу са циљем да они промене своје ставове везане за неку ствар.

Она се води најсавременијим истраживањима у психологији и социологији и њихове методе примењује на људе са циљем да утиче на њихово понашање.

Она је саставни део наших живота, само ми нисмо навикли да је примећујемо.

А када нешто не примећујемо, ми ни не знамо да то постоји.

Међутим, ствари се мењају онда када почнемо да то примећујемо.

Званична публикација Министарства одбране САД под бројем JP 3-13.1 јасно дефинише начине оваквог деловања на следећи начин:

– Прво се одреди циљна група која се напада информацијом (циљ је да она промени мишљење)

– Онда се схвати како она види окружење, како размишља (шта сматра добрим а шта не)

– Анализирају се правила, норме и убеђења циљне групе (у шта верује, чему се нада, како осећа)

– Оцењује се могућност примене средстава за достизање резултата (на који начин напасти информацијом)

– Одређује се начин стварања жељеног ефекта (како јој променити мишљење)

– Доступна средства се пусте у погон (активира се пропагандна машинерија)

– Стварају се ефекти који делују на циљну групу (негативне емоције, сумње, кризе…)

– Мења се начин на који циљна група доживљава информације из окружења (промена погледа на свет)

– Стварају се услови који мењају правила, норме и убеђења циљне групе (промена личних ставова и начина мишљења)

– Постизање жељеног ефекта (од појединца или групе који су мислили једно створили смо оне који мисле сасвим друго)

Ово је веома важно и зато хајде да кроз ово сито процедимо поруку са насловнице „Блица“.

Информација којом се напада: 73% Срба не би ратовало за Косово

ПРОПАГАНДНИ ПОСТУПЦИ НАШ ПРИМЕР (оправданост рата за КиМ)
Одредити циљну групу која се напада информацијом Мушка популација од 18 до 29 година
Схватити како група види окружење Ја волим Србију/Косово је Србија/
Анализирати правила, норме и убеђења групе Косово је срце Србије/Косово мора да се брани/ Мора се остати веран Косовском завету/Своја земља се брани
Оценити могућност примене средстава за достизање резултата Могућност неограничена/Кроз електронска и штампана средства информисања/
Одредити начин стварања жељеног ефекта Манипулацијом анкете створити атмосферу несигурности која би изменила ставове циљне групе у погледу спремности за одбрану своје земље, по систему: „Ако нико не би ишао у рат, нећу ни ја“
Пустити у погон доступна средства Штампање насловнице „Блица“ и распрострањивање информације од стране других медија
Створити ефекте који делују на циљну групу Информација је стигла до циљне групе и извршила дејство на њену свест и подсвест
Променити начин на који циљна група доживљава информације из окружења Подржати информацију од стране што више медија како би се створила слика код младих људи да нико од њихових вршњака није спреман да брани своју земљу ако за то буде потребе
Створити услове који мењају правила, норме и убеђења циљне групе Експлоатисати дату информацију у наредном периоду у медијима и наступима јавних личности и лидера, са циљем да се њен утицај на младе људе зацементира и створи представа и атмосфера беспомоћности и незаинтересованости за одбрану земље.
Постићи жељени ефекат Немајући психолошку подршку медија и шире јавности, услед створене слике о свеопштој незаинтересованих младих да бране Србију, код младог човека долази до премеравања ставова, колебања, сумњи и на крају до слома који се очитава кроз радикално промењене ставове, који су у складу са циљем пропагатора.Циљ непријатеља постигнут, борац онеспособљен за борбу услед губитка вере у исправност својих уверења

Читање између редова

Да ли ово треба схватити као упозорење да се дефинитивно нешто спрема, па нас треба деморалисати;

Или ова „анкета“ треба да послужи као „оправдање“ за ИЗДАЈУ КиМ и предају у руке шиптарско-терористичких снага? Не можемо бити сасвим сигурни, можемо само да нагађамо или слутимо.

blic-anketa-4

Свакако да ће време у врло блиској будућности показати.

Међутим, оно у шта можемо да будемо сто одсто сигурни јесте то да је ово један поприлично школски пример манипулације свешћу људи, који има за циљ да створи један новопечени и српском националном бићу несвојствени дискурс „губитника, кукавице и издајника“.

Закључак

Међутим, оно што наручиоци оваквих фабрикованих извештаја не увиђају јесте да се са београдске Маракане, и поред навијачких разлика, са свих трибина из много хиљада грла ори поклич „Косово је срце Србије!“. Свакоме ко је присуствовао сличном призору јасно је да се непријатељ боји српске омладине која је енергична, емотивна, родољубива, која има осећај припадности своме народу и која зна своју историју и памти приче својих славних прадедова и чукундедова.

Српска омладина воли своју земљу, хтела би да се уведе поновно служење војног рока, хтела би да свако јутро на постројавању уз звуке „Боже правде“ и на команду „за дизање заставе по-ЗДРАВ!“ салутира застави Србије! А зашто? Па зато што крв није вода, па ни српска омладина није одрођена од својих предака, славних војвода, војсковођа, наредника и редова који су сви потекли из такве омладине као што су они.

Ставите српску омладину у строј Војске Србије и слушајте њен стројеви корак па онда пробајте да тврдите како она не би бранила своју земљу.

А да правдољубиви осећај и солидарност међу православном и омладином словенске крви није изузетак потврђују слични покличи и транспаренти са трибина стадиона у Москви, Санкт-Петерсбургу, Прагу, Атини које се довикују међу собом покличима: КОСОВО-СЕРБИЯ…

А између осталог није ово више 1999-та година у којој сви наседају на антисрпску пропаганду.

Није Русија више вољна да остане по страни када неки терористи негде вршљају, што успешно демонстрира и на својој и на територији својих савезника.

Србија једина у региону није увела Русији санкције, што је јасна порука Западу да ми рачунамо на Русе.

И Запад то зна, и Руси то знају.

Али, пре свега, Србија рачуна на своју омладину која воли своју Србију и не меша је са свим оним што се приказује на ТВ-у. То није Србија, то је само пролазно стање, које ће та иста омладина да, уз Божју помоћ, промени када за то дође време. Наша омладина, наше Србије, која никог не мрзи, али која непоправљиво воли своју Србију и своје српско биће. Наша омладина која је прочитала стихове Алексе Шантића:

Ми знамо судбу

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo –
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

 

ИЗВОР: Стање ствари

————————

15.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Одлична анализа рада „анкетара“ свих врста. Наравно, да је ВАЖНО, ко спроводи анкету, као што је важно, ко пише текст или коментар. Показује, да је неопходно после сваке анкете анализирати ко је спроводи и ко стоји иза. По правилу су то „фирме“ финансиране споља од онолико наших „пријатеља“. Потребно је осврнути се и на биографије „директора“ и сарадника. У сваком случају, аутор изузетно добро написао закључак.

    Свиђа ми се

  2. Ако је ова анкета и приближно тачна,Србски народ је у великом проблему,и сви његови непријатељи могу да ликују јер су успели да један стари и славни народ који је у средњем веку имао царевину и цара,доведу до тога да данас немамо дефинисане границе.Безочно му откидају срце,а власти га убеђују да се може живети и без њега,обезглавили су га већ одавно са рушењем капеле славнога Његоша,а и овај остатак државе и не личи и неће моћи никада бити озбиљна држава,већ се и даље назире његово растакање.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s