АКТУЕЛНО

Туђманов ехо из Лисинског и даље одјекује… и 27 година касније


1990

У вечерњим сатима 24. фебруара 1990. године у препуној дворани „Ватрослав Лисински“ у строгом центру Загреба, Фрањо Туђман, Владимир Шекс и још 1.700 истомишљеника организовали су оснивачки сабор једне неосоцијалистичке странке Хрватска Демократска Заједница, у држави која је после четири и по деценије једнопартијског система и диктатуре, увела вишепартијски систем, надајући се да ће то донети више слободе и демократије. Председник странке ХДЗ постаје Фрањо Туђман и то већином 78,52% гласова.

Управо те вечери Фрањо Туђман изговара своју чувену реченицу:

– „НДХ није била само пука квинслишка творба и фашистички злочин, већ израз повјесних тежњи хрватског народа“.

У тада још увек успаваној јавности од Вардара па до Триглава и од Ђердапа па до Јадрана, која је бројила преко 20 милиона становника, ретко ко је могао и помислити, а камоли схватити шта се заправо збива и ко то покреће вулкан рата после толико година на овим просторима.

Разлог те успаваности је био релативно добар животни стандард, отворене границе, честа летовања и зимовања, путовања, скоро бесплатно образовање и здравствена заштита, повољни кредити… Већина грађана је мислила да ће то вечно да траје.

Савез Комуниста Југославије као стуб југославенске федерације доживео је месец дана раније колапс, јер су словеначки и хрватски делегати у Савезној скуштини били решени да напусте 14. ванредни конгрес СКЈ. Тиме је заправо покренут распад Југославије.

Недуго после те фебруарске ноћи у Лисинском, организовани су локални, парламентарни и председнички избори у СР Хрватској. Тако је Савез Комуниста у СР Хрватској доживео велики пораз. Иако се знало да врхушка ХДЗ-а и Туђман имају проусташке погледе на свет, југославенске службе безбедности нису реаговале.

Знало се да средином маја месеца 1990. године ХДЗ преузима власт…

zvonimor-boban-maksimir-1990

Тако је и чувена утакмица на Максимирском стадиону 13. маја 1990. између загребачког Динама и београдске Црвене Звезде, злоупотребљена на најгори могући начин. Долазећој власти ХДЗ-у, нереди које су они организовали, само су им послужили да очисте „проблематичне“ тј. српске кадрове из полиције. Такође, тај процес је ишао и у тужилаштву, медијима, јавним предузећима и др. За само неколико недеља, хрватско друштво доживело је један потпуни преображај, у коме су авети НДХ и усташка тематика испливале јавно на површину. Могли сте у скоро свим местима где су Хрвати имали релативну или апсолутну већину чути стихове „Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана“… Исто тако и слике Анте Павелића, Алојзија Степинца, Вјекослава Макса Лубурића, Динка Шакића су показиване јавно, а да нико није кажњен.

25. јула 1990. у хрватском сабору, донет је закон по коме шаховница постаје национални симбол СР Хрватске, уместо петокраке, а назив „социјалистичка“ брише се испред Република Хрватска. Поред тога, донет је предлог за промену Устава крајем године. Већ тада је дошло до заоштравања односа између Хрвата и Срба који су вековима пре тога живели на подручју тадашње авнојевске Хрватске. Хрвати су заправо преко ноћи осетили моћ. Била је то права прилика да се оствари „тисућљетни сан о независности“.

17. августа 1990. подижу се прве барикаде код Срба у Хрватској, конкретно у Северној Далмацији, а касније и у осталим деловима Книнске Крајине. Хрватски медији су ово подругљиво назвали „балван револуција“… иако остаје нејасно зашто би онај који „напада“ подизао барикаде… Крајишки Срби су у наредним недељама одржали референдум о Аутономији Срба у СР Хрватској, док хрватски медији нису штедели увреде и провокације на тај рачун.

Бољковац, Шпегељ, Месић, Туђман

Бољковац, Шпегељ, Месић, Туђман

Видевши да не могу да се лако обрачунају са Србима и Југославенском Народном Армијом. Влада СР Хрватске, коју је предводио Јосип Манолић, направила је план увоза наоружања из бивших земаља Варшавског пакта, који се већ распао, а совјетске јединице кренуле су пут Русије. Тако је у јесен 1990. године започет процес илегалног наоружавања у СР Хрватској, који су били задужени Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој хрватској влади. ЈНА је чак и снимила неколико видео снимака о томе… који су објављени тек 27. јануара 1991. године. Ту је југославенска јавност могла да види и чује планове Шпегеља односно ХДЗ-а у наредном периоду.

Додуше, Контраобавештајна служба ЈНА је направила детаљан план о хапшењу водећих људи ХДЗ-а крајем новембра 1990. јер су прикупљени сви потребни докази о сепаратизму, повреди савезног уставног поретка… који је пропао јер је министар одбране Вељко Кадијевић, на седници Врховног савета одбране СФРЈ тај план јавно објавио.

Пред сами римокатолички Божић 1990. у хрватском Сабору донет је нови Устав СР Хрватске, који је упалио фитиљ грађанског рата наредне године. Суштина је у томе да су Срби у Хрватској изгубили конститутивност, коју су деценијама раније имали. Практично су сведени на националну мањину, што је антисрпској политици дало снагу квасца.

У страху од напада почели су се и Срби наоружавати, што је био јасан знак да је рат пред вратима… а то се десило последењег дана марта месеца 1991. на Плитвицама, када су пале и прве жртве, једна са српске, а друга са хрватске стране. То је хрватским медијима био велики адут. Тензије и заоштравања су настављена до неслућених размера. У свим урбаним срединама Срби су осећали већ месецима велику несигурност… док је већина чланова ХДЗ-а почела да шпијунира и прогања своје комшије.

%d0%b8%d0%bd%d0%b4%d0%b5%d0%ba%d1%81

Уследили су хрватски напади на Борово Село 2. маја 1991. затим дивљање и рушилачки поход у Задру исти дан. Створен је обруч око Вуковара и започет процес етничког чишћења, не само у граду на Вуки, већ и у Осијеку, Винковцима, Сиску, Карловцу, Сплиту, Дубровнику, Шибенику, Госпићу, Оточцу, Загребу, Кутини и др. Спаљиване су чак и књиге написане на ћирилици или које су написане од српских аутора.

2. августа 1991. Фрањо Туђман позива Хрвате да буду спремни на општу мобилизацију, усмерена против Срба и ЈНА.

Простор источне Билогоре и Грубишног Поља је очишћен почетком новембра 1991. у злочиначкој акцији „Откос“… Касније су уследиле још Миљевачки плато 21. јуна 1992. затим напад на Равне Котаре и превој Мали Алан у злочиначкој акцији „Масленица“ 22. јануара 1993. У Лици је изведен напад на Медачки џеп, код Госпића 9. септембра 1993. године. Читава Западна Славонија је нестала за два дана током злочиначке акције „Бљесак“, почетком маја 1995. године. А онда је 4. августа 1995. за седам дана из Северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна прогнано преко 280.000 Крајишких Срба. Право етничко чишћење Срба са геноцидним намерама. То је и сам Туђман говорио на седници Врховног савета одбране 30. јула 1995. која је одржана на Брионима: „Срби морају да нестану“.

oluja-twitter

Ердутским споразумом 21. новембра 1995. простор Источне Славоније, Барање и Западног Срема је стављен на двогодишњу међународну управу, а онда 1. јануара 1998. реинтегрисан у уставно-правни поредак Републике Хрватске. Срби су се масовно иселили, неки у Србију, а многи у Енглеску, Ирску, Немачку, Норвешку, Канаду…

Тиме је остварен Туђманов план да Срби морају бити сведени на мање од 3%.

12. децембра 1999. године Фрањо Туђман се преселио на „онај свет“. Међутим, његова заоставштина није пребачена на сметлиште историје, већ је наставила да се клија и укорењује се све више у Хрватској. Иако је у Републици Хрватској дошло до промена јануара 2000. године, па су на чело државе дошли Ивица Рачан и Стјепан Месић, суштински није дошло до промене система. Антисрпско деловање је само добило ново рухо и начин деловања.

Чак ни данас, после толико година од Туђманове смрти, у Хрватској све више и све јаче чујете усташке поздраве „За дом спремни“, концерте на коме је присутно преко 120.000 обожаваоца усташке идеологије, постројавање усташких јединица, ломљење двојезичних табли, подизање споменика усташким зликовцима, а психо-физички напади на Србе не престају.

 

Зато са правом и кажем да Туђманов ехо из Лисинског и даље одјекује…

… и то 27 година касније.

 

Томислав Ковач

ИЗВОР: zlocininadsrbima.com

————–

25.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Хрватска је слободни фашистички гето у поробљеној и уништеној Европи.Звучи престрого и крајње увредљиво, али има милион чоњеница које говоре да је тако.Свијет је пред колапсом,јер су њиме дуго владале силеџије, које су се толико осилиле да сад нема избора. Или да будемо робови и мајмуни или да останемо и даље људска бића?Ако хоћемо да будрмо и даље људи,комфликт са собом морамо ријешити.Савјест и свијест мора побиједити,а то нрће ићи љубљењем и грљењем како доликује човјеку, већ нажалост огњем и мачем и по трећи пут.(за Србе четврти, јер нас су додатно изударали,пошто смо прерано реаговали на обрнути Дарвинов процес,стварања мајмуна од човјека).

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s