ДРУШТВО

Др Јована Стојковић: Ево нам опет државе на вратима – за наше добро, наравно…


НАСИЉЕ НАД ПОРОДИЦОМ

Др Јована Стојковић

Пише: Др Јована Стојковић

Таман што су се рекламе и билборди са оплављеним женама и плавокосим дамама из јавног живота  које их подржавају завртеле по нашој (не)свести, у државне установе улетели су едукатори и подизачи исте (свести, прим. ред.), како би лекарима (којима је у врлом новом свету додељена улога чувара логора) дочарали нови закон о „насиљу у породици“.

Као и сваки проблем који захтева ефикасно решење, и овај је преувеличан уз здушну помоћ окупаторских медија који су малу популацију психопата изједначили са целокупном мушком популацијом у Србији. Кастрација наших мушкараца спроводи се темељно и на свим друштвеним нивоима.

Сраман однос према нашим борцима и одвођење у белосватске казамате, укидање обавезног војног рока, перфидно разоружавање народа, свакодневно ускраћивање родитељских права разведеним очевима и њиховој фамилији, па све до апсолутне доминације ћосавих, феминизираних тв водитеља – евнуха са ишчупаним обрвама, само су неке од метода које сугеришу да је отац-муж-заштитник нешто што је превазиђено и непотребно.

Тако ће горепоменути убудуће моћи да буде истеран из сопствене куће и живота само на основу пријаве не само његове жене која неће морати да доказује да је до физичког насиља дошло, него и комшије, чија ће грађанска дужност бити да пријави сваку брачну свађу коју у пролазу начује. Како нам је објашњено, полицијски службеник ће у најкраћем року излазити на терен и на основу апсолутно субјективне „процене ризика“, чак и у случајевима када никаквог насиља није било, моћи ће да „осумњиченог“ пошаље у затвор, јер „насиље у породици није приватна ствар, већ државна!“

%d1%81%d0%bb1

Наравно, неопходност доношења новог закона (иако и ранији закони санкционишу насилничко понашање) правда се тиме што се „указала потеба да се жртве додатно заштите“, овај пут док је насиље још на нивоу идеације.

Ајде што ово медијско буђење најпростачкијих емоција може да оправда још један упад државе у наше домове код фараматизованих широких народних маса, али човек би помислио да стручна јавност има шта да каже на ово перфидно изједначавање сваке пројаве урођене људске датости као што је агресивност и злоупотребе физичке силе коју називамо насиљем.

Такође, стручна јавност би морала знати да агресивност представља и нормалан одговор на непријатне дражи, који подједнако поседују мушкарци и жене, само је начин њиховог испољавања различит и културолошки условљен , тако да теза о невиној жртви-жени и агресивном мужу-злостављачу која се плански пребацује на сваки мушко-женски конфликт није реална, а (не)разумевање људске агресивности примитивно је сведено само на физичке нападе.

Док је мушкарац одмах и транспарентно агресиван, најчешће вербално а ређе физички, женска агресија је одложена, планска и научена да вешто избегава социјалну осуду. Тако жена може користити плач као инструмент принуде у односу на мушкарца, али може њиме прикривати и сопствену нарцисоидност и себичност и плач користити као начин повређивања. Мајчинске сузе могу бити начин за изнуду покорничке послушности код деце. Жена може агресивно ћутати, али говорити када „оговара“. Жена може показивати своју агресивност и кроз превару, али и кроз „женске болести“ и нерасположења. Жена је агресивна и када претерано троши, али и када је фригидна и када игнорише пријатеље и родбину мушкарца. Ово не значи да су жене лошије, или да су то мушкарци, али значи да на различити начин испољавају оно што им је заједничко, а то је агресивност.

Конфликти јесу део живота и човек кроз њих сазрева као личност. Исто тако, они су неизбежни у свакој брачној заједници и њихово решавање камен је темељац за оно што се зове стабилан брак, оно што ће након овог закона бити права реткост у Србији, јер ће држава бити на вратима, спремна да при првој брачној свађи спаси „невину жртву „ од „потенцијалног убице“ кога ће полицијски службеници детектовати парапсихолошким методама, док ће једино питање које ће стручна јавност да пошаље у етар бити исто оно којим се завршила и горе поменута „едукација“:

„А којој полицијској станици да пријавимо?“

3 replies »

  1. Drzava od tutora do tiranina – poceli ljudi da idu u zatvor jer sede na stolici ispred svoje radnje, na trotoaru zauzimaju „javnu povrsinu“, kao da se stajanjem to isto ne radi.

    Pitanje: koliko dugo i u kom polozaju smemo da budemo na „javnoj povrsini“?
    Ako toga jos nema u zakonu, verovatno ce EU usaglasavanje zakonodavstva I TO da propise…

    Liked by 1 person

  2. Ево још једна права жена.Жена мајка,жена сестра, жена тетка,жена бака.Честита, поштена права и Божија жена.Творац и вјечни чувар њежности ,љепоте,топлоте,доброте,љубави и живота.Оооо,драги боже сачувај нас и спаси нас од злих духова,бивших људи,изрода монструма и наказа који су насрнули на нашу породицу , да нас развале и рскуће, да нам отму топлоту,љубав и љепоту нашег дома и наше породице-да нам отму нашу жену,вјечног будног стражара и чувара нашег постанка и опстанка.Док волимо жену,(своје топло гнијездо и свој топли дом)свим својим духом и бићрм својим,како смо је кроз цијелу своју историју и традицију вољели, дотле ћемо постојати као народ и нација прва и непоколебљива у свему.Не дајмо да нас исчупају из корјена.Докле се будемо бранили од зла свакојаког, дотле ћемо и постојати.С вјером у Бога који чува све што је његово(будимо његови)сачуват ће и нас.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s