АКТУЕЛНО

НОВАКОВИЋ: ФЕНОМЕН „ПРЕЛЕТАЧЕВИЋ“, ИЛИ ПРИЧА О СРБСКОМ „ТРАМПО-БРЕГЗИТУ“


…И ако у тај контекст додамо веома снажан анти-естаблишмент и анти-системски фактор, који можда и није тако видљив на површини, али као што су нам то управо доказали Феномен Брегзит и Феномен Трамп, итекако гори испод површине, онда можемо слободно да закључимо да су се неке од претходно споменутих, и најважнијих глобалистичких полуга контроле људских друштава, отеле из руку „владара из сенке“, и нашле у рукама „грађана покорних“. Након Брегзита и након Трампа, у овом нашем „монополарном свету“ ништа више неће бити исто…

…За такав (анти-партократски) сентимент су пре свега криви подељени- и личним амбицијама, сујетама, и политичким егоизмом опхрвани, наши политички (квази)родољубиви лидери. Уосталом такве њихове „квалитете“ су одавно уочили наши бирачи, који их на сваким „следећим изборима“ кажњавају све суровије.

И сад ако таквој очајној квази опозиционој политичкој сцени у Србији додате и режимску у лику „Биполарног Нерона“ из Немањине 11, да не спомињем његове фанатичне следбенике (који највећим београдским злом сматрају покретне степенице, које их „нападају“ сваки пут кад крену на „надничарски стиропор митинг“)– онда политички успон и освајање председничког трона Србије (или бар оног што је од ње остало) од стране Белог Вође на Белом Коњу, из политичке сатире могу веома лако да прерасту у сурову политичку збиљу…

…А ко зна, можда би тако нешто и било добро за Србију, можда би тек онда већински (фарматизовани) грађани схватили какав смо циркус од државе постали, а наше „увређене политичке величине“, да су у том циркусу коначно сведени на улогу пајаца…

НОВАКОВИЋ: ФЕНОМЕН „ПРЕЛЕТАЧЕВИЋ“, ИЛИ ПРИЧА О СРБСКОМ „ТРАМПО-БРЕГЗИТУ“

ПРИЧА О БЕЛОМ (КОЊУ)

Није ми намера да овим текстом,нити промовишем, нити да неутралишем, најновијег шарлатана србске политичке сцене, такозваног Љубишу Белог Прелетачевића, коме је вероватно право име Лука Максимовић (јер под тим именом скупља паре за своју председничку кампању), штавише млади господин ми је симпатичан[1], и очигледно има смисла, не само за црни политички хумор, већ и за ефективну, иако финансијски скромну, медијску кампању. Уосталом, на такав начин је прошле године и освојио „део власти“ у Младеновачкој скупштини, када је приграбио више од петине (12) одборничких места у СО Младеновац, са обећањима о легализацији корупције, издавању лажних диплома и сличним „криминалним обећањима“ и шаралажама. Наравно да су већина оних Младеновчана који су гласали за њега, тачно знали какав је он шарлатан, и да су његово име заокружили пре из ината, и фрустрације постојећом корумпираном политиком (општина је у претходној години била под принудном управом) у својој средини.

…Намера ми је да овде укажем на праву позадину тог феномена, и његове могуће негативне, али и позитивне, последице…

Судећи бар по друштвеним мрежама, алтернативним медијима, али и неким великим водећим медијима, Феномен Прелетачевић поново добија на замаху, овај пут на републичком нивоу. Судећи према подацима са Фејсбук профила Белог Прелетачевића, али и више алтернативних медија, Бели је само у једном (првом) дану успео да скупи између 43 и 46 хиљада оверених потписа за председничку кандидатуру, и потом је кренуо у „пред-председничку турнеју“ по већим градовима, укључујући Београд и Нови Сад, и шире.

Од стране „његових председничких конкурената“, и њихових медијских ађутаната, за сада, осим понеке сатиричне и млаке, нема озбиљније реакције, нити анализе његовог „феномена“- очигледно га многи и даље сматрају шарлатаном, што по мени он и јесте, али један „врло озбиљан шарлатан“, и никако га не треба схватати неозбиљно, јер „дечко“ очигледно има потенцијал да протресе србску политичку (об)сцену.

Постоји један веома озбиљан (ин)директни показатељ, да га његов најозбиљнији председнички конкурент, алфа и омега данашње србске политичке сцене, и тренутни премијер, Алек Вучич итекако озбиљно схватио, и то као директну претњу на долазећим „строго контролисаним изборима“…

…Тај показатељ јесте чињеница, коју је документовало више медија, и то неки од њих веома озбиљни, и интернационални- да се на први дан (у суботу 4 марта) скупљања потписа за Белог, на Младеновац штуштила булумента од око стотину жандара и САЈоваца, који су тамо усред бела дана вршили рације по кафићима трагајући за наводним наркотицима, док су у стварности интимидирали потписнике председничке кандидатуре Белог Прелетачевића. Зли језици кажу, да су чак виђени и неки жандарми како потписују листу Белог, јер им је наводно доста „биполарног и ментално располућеног газде“ из Немањине 11…

…Потом је Бели „фанфарно најавио“ долазак у Београд и то „на белом коњу“, где ће наставити националну кампању скупљања потписа, како он каже „све до сто хиљада“. И јуче (у понедељак 5 марта) се запутио тамо, али на четири точка (јер како он тврди Вучићев режим му је ликвидирао белог липицанера), наводно, тамо су га по доласку дочекале раздрагане масе, које свих ових деценија, жељно ишчекују Вођу на Белом Коњу…

ПРИЧА О БРЕГЗИТУ

Свега пар дана, након победе на референдуму за излазак из ЕУ (познатијем као Брегзит) крајем јуна прошле године, главни иницијатор отцепљења и лидер британске партије УКИП, Најџел Фараж, је поднео оставку у партији, и обзнанио да напушта политику, и тако другима препушта да спроведу развод са омраженом и недемократском Евроунијом.

Покрет Брегзит није настао као политички програм који има амбицију да реструктурише Велику Британију у политичком и економском смислу, као независну државу, изван омражене Евроуније. Тај покрет је настао више из пркоса тоталитарној бриселској администрацији, која последњих година бирократским потезима слаби економије земаља чланица, убија њихов национални идентитет, разваљује унутарње границе, и свесно или несвесно врши „исламизацију“ најстаријег континента.

У таквој клими, контраверезни енглески националиста Фараж, који је такође постао  и симбол „анти-естаблишмента“, и покрет Брегзит су изгледа представљали „сламку спаса“ за просечне британске грађане, и они су масовним изласком на јунски референдум и гласом „за“ укуцали први ексер у ковчег умируће Евроуније.

Упућени кажу да је сам Фараж био у правом стању шока, када је сазнао да је његова иницијатива победила, и да Британија дефакто више није чланица Евроуније- и да га је, након реализације да је његова анти-естаблишмент, иницијално шарлатанска политичко-медијска игра, постала сурова збиља, обузео смртни страх…

ПРИЧА О ДОНАЛДУ

Феномен недавно изабраног америчког председника Доналда Трампа, може да се разматра у сличним параметрима. Доналд никад није био, ни озбиљан бизнисмен, нити је икада био политичар у правом смислу те речи. У стварности он је увек био вешт бизнис манипулатор, који је знао да користи све „рупе у систему“, и тако одржава корпорацијско наслеђе свог оца, и чак га постепено увећава.

Ипак Доналд је, у извесном смислу, био и „политички егзибициониста“, коме је политика била готово искључиво у функцији медијске промоције његовог паралелног „ријалити царства“- и ако било чему може да дугује свој невероватни политички успон, онда је то његова медијска слава везана за улогу домаћина у једном од најгледанијих америчких ТВ ријалити циркуса, под називом Шегрт (Apprentice).

Наравно Доналд је људско биће са пуно порока (што он сам никад није ни крио), типичан амерички белац са свим предрасудама и менталним блокадама, и када је 2009те године, црнац муслиманског порекла, Барак Хусеин Обама освојио америчке председничке изборе- Доналд није могао да обузда своју фрустрацију и бес, и придружио се милионском хору „белаца црвених вратова“ (red necks), који су отворено исказивали своје расистичко-религијско незадовољство афро-америчким председником Хусеином.

Доналд је потом отишао и корак даље, користећи своју „шегртску популарност“ јавне личности, покушавао је да на сваком кораку оспори легитимитет и идентититет црног (да „црњи“ не може да буде) председника Хусеина Обаме. Чак може да се каже да је Доналд био најзаслужнији што је Хусеин био присиљен да јавно пред новинарским кором, у Белој Кући 2011те године, обелодани своју крштеницу, како би документовао своје америчко држављанство, које су му до тада оспоравали „црвени вратови а ла Доналд“.

Касније исте године, Бела Кућа је организовала „донаторску вечеру“ на којој се појавио и Доналд. Оно што Доналд није знао- осветољубиви и црни (да „црњи“ не може да буде) Хусеин је велики део свог „донаторског говора“ управо посветио Доналду. Том приликом Хусеин је у свом сатиричном обраћању стотинама присутних званица (из политичког, холивудског и бизнис џет сета), у правом смислу речи „терао спрдачину“ са Доналдом, и пред домаћим и светским мулти-милиониским ТВ аудиторијем га јавно понизио, отворено га називајући шарлатаном.

„Црвено-вратући“ и видно зајапурени Доналд није могао да прикрије гримасу беса на свом лицу, али је ипак мудро оћутао. Упућени кажу да је Доналд управо тада донео одлуку да постане Хусеинов председнички ривал на следећим изборима, и тако му се освети.

…И као што знамо, Доналд и јесте постао, не само ривал, већ и прави правцати председник, и Хусеин је потом био принуђен да му лично уручи „кључеве Беле Куће“, и тако му је, у духу „поетске правде, Доналд вратио „тамте за кукурику“.

Упућени опет кажу, да је у изборној ноћи, када је проглашен за победника, Доналд попут „брегзитовског Фаража“ био такође у шоку и неверици, са јединим питањем на уму- „А шта ћу сада?“…

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Иако ће неки дежурни критичари одмах приговорити да овде мешам и бабе и жабе, по мом личном уверењу, и Феномен Фараж(Брегзит), и Феномен Трамп, и Феномен Бели, имају неке фундаменталне сличности. Сви су они настали у једном специфичном друштвеном и политичком контексту- на климаксу истрошеног, и по човечанство смртно опасног, неолибералног глобалног система- који негира људску индивидуалност, национални идентитет, разара државе и националне привреде, и покушава да, кроз глобалистички мултикулти безгранични пројекат, светску популацију сведе на ниво роботизованих и послушних робова.

Једна од кључних контролних полуга таквог глобалистичког система јесте тотална контрола информација, тотална контрола финансија и привреде, и манипулација људским страхом- зарад добровољног одрицања од људских и грађанских слобода…

…По убеђењу писца ових редова, творци тог глобалистичког фашистичког система, су превидели две ствари-

Прва, моћ и утицај алтернативних медија, интернета и друштвених мрежа, које делују паралелно, и често много глобалније од „мејнстрим“ глобалних медија, и на тај начин омогућују људима да дођу до истине…

…Друга ствар, упркос енормној политичкој, војној, полицијској и економској моћи глобалиста, у западном систему вредности, обичан грађанин има неупоредиво већу моћ од ове претходно цитиране глобалистичке, наравно под условом да уме, и да зна да је искористи; То је моћ слободног и тајног гласа на демократским изборима.

…Ако сагледамо те две ствари у данашњем друштвено и политичком контексту у свету, нарочито на западној хемисфери наше планете; Контексту који може да се слободно опише као стање безнађа, страха од економске несигурности, ратова, тероризма и ултимативно страха од „режиране најезде странаца“- конкретно у контексту Европе, страха од исламизације…

…И ако у тај контекст додамо веома снажан анти-естаблишмент и анти-системски фактор, који можда и није тако видљив на површини, али као што су нам то управо доказали Феномен Брегзит и Феномен Трамп, итекако гори испод површине, онда можемо слободно да закључимо да су се неке од претходно споменутих, и најважнијих глобалистичких полуга контроле људских друштава, отеле из руку „владара из сенке“, и нашле у рукама „грађана покорних“. Након Брегзита и након Трампа, у овом нашем „монополарном свету“ ништа више неће бити исто.

Но, да се вратимо на Белог, „вођу на белом коњу“, који ових дана слуђује фарматизоване Србе- бар на друштвеним мрежама, у одборничким клупама, и по локалним кафићима… Његове шансе за победу, или бар убедљиви политичко-медијски тријумф на националном нивоу, у контексту „брегзитације“ Евроуније и „трампозације“ Америке, су по мени веома реалне.

Наравно да не потцењујем просечног гласача у Србији, и не верујем  да ће (упркос вишемилионском и фарматизованом србском ријалити аудиторију) већина гласати за Белог, само због његовог белог коња и белог одела, мада код многих очигледно постоји фанатични култ вође (надам се ипак да су већина таквих у напредњачком табору)- али се озбиљно прибојавам да ће већина гласати за Белог из ината, и због све видљивијег анти-естаблишмент и анти-партократског сентимента. За такав (анти-партократски) сентимент су пре свега криви подељени- и личним амбицијама, сујетама, и политичким егоизмом опхрвани, наши политички (квази)родољубиви лидери. Уосталом такве њихове „квалитете“ су одавно уочили наши бирачи, који их на сваким „следећим изборима“ кажњавају све суровије.

…И сад ако таквој очајној квази опозиционој политичкој сцени у Србији додате и режимску у лику „Биполарног Нерона“ из Немањине 11, да не спомињем његове фанатичне следбенике (који највећим београдским злом сматрају покретне степенице, које их „нападају“ сваки пут кад крену на „надничарски стиропор митинг“)– онда политички успон и освајање председничког трона Србије (или бар оног што је од њега остало) од стране Белог Вође на Белом Коњу, из политичке сатире могу веома лако да прерасту у сурову политичку збиљу…

…А ко зна, можда би тако нешто и било добро за Србију, можда би тек онда већински (фарматизовани) грађани схватили какав смо циркус од државе постали, а наше „увређене политичке величине“, да су у том циркусу коначно сведени на улогу пајаца…

 Написао Миодраг Новаковић

6 март 2017, СРБски ФБРепортер
[1] Након што сам одгледао видео снимак на коме Бели Прелетачевић учествује у протесту „Жуте Патке“ у поводу случаја Савамала, окружен озлоглашеним „ДОСовцима“, опрезно изражавам сумњу у његову „аутентичност“ и дозвољавам могућност да се ради о „кукавичјем јајету“ ДОС-а- Ипак желим да верујем да је за тако нешто био руковођен пре филантропским мотивима, или рецимо приликом за бесплатну медијску промоцију своје кампање. Време ће казати своје. Линк за видео снимак: https://www.youtube.com/watch?v=DGOdqe8Nsxo

ВИШЕ О СРЂИ ПОПОВИЋУ НА ДОЊЕМ ЛИНКУ>>>

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s