АКТУЕЛНО

СПУТЊИК: Странци носе злато из Србије


Pexeles

У Србији се најбогатија налазишта злата налазе у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе.

Такозвана тимочко-магматска зона одавно је предмет интересовања свих „великих играча“ у рударству, а с обзиром на богата налазишта рудног блага, Србију тренутно уздуж и попреко „буше“ многе стране компаније.

Према незваничним проценама, у неискоришћеном рудном богатству Србија има 263 милијарде долара, од чега користи само 3,7 милијарди.

Вишедеценијско запостављање рударства у Србији и гашење највећег броја некад успешних произвођача довело је до системског мањка плана и извора за финансирање истраживања и експлоатације рудног богатства Србије, што су искористиле стране компаније.

Истовремено, за истраживање рудног богатства потребне су велике инвестиције, па је и из тог разлога отворен пут странцима.

Стратегијoм управљања минералним ресурсима Србије, 2011. године и усвајањем закона створен је амбијент да се у Србији истражују рудна богатства и олакша добијање дозвола за истраживање.

Мултинационалне компаније из ове области веома брзо су исказале велико интересовање, а највише заинтересованих било је из Канаде и Америке.

У Србији се најбогатија налазишта злата налазе у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе.

Србија има 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из света. Те стране компаније у геолошка истраживања улажу од 10 до 100 милиона долара годишње.

Колико је злато занимљиво страним инвеститорима показује и податак да је компанија „Лајф стоун капитал“ из Дубаија узела у закуп рудник Леце, код Медвеђе, у коме је само прошле године ископано злата у вредности од 50 милиона евра.

Претпоставља се да тренутно око 50 страних фирми истражује налазишта злата у Србији, међутим прецизан податак о броју компанија и локација на којима се истраживања врше нисмо успели да сазнамо, јер је и поред више покушаја Министарство рударства остало недоступно за коментар.

РТБ Бор годишње произведе тону злата

По званичним подацима, Србија се по количини злата налази на 59. месту у свету, а готово све златне полуге депоноване у Народној банци Србије произведене су у јединој фабрици за производњу злата у Србији, Рударско-топионичарском басену Бор, у коме се годишње произведе око тона злата.

Директор РТБ Бор Благоје Спасковски за Спутњик истиче да злато произведено у РТБ-у остаје у Србији.

„РТБ Бор је у обавези да све произведене количине најпре понуди Народној банци Србије, а тек ако би она одбила да по берзанској цени откупи борско злато, што се досад није десило, могли бисмо да тражимо посебну дозволу за извоз. Злато, дакле, остаје у Србији, и то је веома добра државна одлука“, каже Спасовски.

Према последњој анализи Светског савета за злато, Србија је са 17 тона златних полуга, што чини близу пет одсто укупних девизних резерви, водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима Народне банке. Следе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина, која има три тоне. На последњем месту је Албанија са 1,6 тона злата, док Хрватска и Црна Гора нису на листи од сто рангираних земаља.

Према званичној статистици о производњи племенитих метала која се у Бору води од 1938, до данас је у РТБ-у произведено око 160 тона злата.

Коментаришући чињеницу да је српским прописима омогућено страним компанијама да истражују и експлоатишу налазишта злата, Спасковски истиче да је против таквих решења и да би најбоље било да злато остане у српским рукама.

„Не могу се противити важећим правилима, али лежиште Бора Чукару пеку, које је бушено нашим снагама, РТБ Бор га је иницирао, да кажем напипао, а онда су га продали страној компанији за изузетно мале новце. Лично нисам присталица уступања златоносних рудника странцима. Метали, олово, цинк, бакар по мом мишљењу могу да се уступају, али злато би требало сачувати за нас.

Требало би га експлоатисати сопственим снагама, злато из примарних извора би требало да експлоатишу наше државне компаније или приватна предузећа из Србије и да злато предају Народној банци“, оцењује Спасковски.

Највеће налазиште на планети у рукама странаца

Недавно је објављено да је у рејону „Чукари пеки“ код Бора, канадска компанија „Невсун“ открила највеће налазиште злата на свету и да ће до краја године започети припреме за отварање рудника бакра и злата.

На дубини од 559 метара откривен је садржај од чак 50,3 грама злата по тони руде.

По прелиминарној економској студији, вредност лежишта код Бора процењено је на — седам милијарди долара, док су трошкови отварања рудника процењени на 500 милиона долара. У студији у којој је прецизирано да је то лежиште, у овом тренутку, најбогатији светски ресурс бакра и злата, као олакшавајућа чињеница наведено је да би близина погона за прераду руде у Рударско-топионичарском басену „Бор“, као и нова, најсавременија топионица изграђена у кругу тог предузећа, додатно утицали на ниже цене вађења и прераде руде из лежишта Чукару пеки.

Наводи се и да би од експлоатације рудника држава Србија убирала пет одсто нето прихода таксе за коришћење минералних сировина, као и додатних 15 одсто на име пореза.

Према најавама које се ових дана све гласније чују, прераду злата у РТБ Бору такође ће преузети стране компаније, у овом случају највероватније једна од највећих кинеских компанија из рударског комплекса, која је већ дуже време заинтересована за куповину српске топионице злата.

 

ИЗВОР: СПУТЊИК

—————–

7.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s