АКТУЕЛНО

Почели „Бранкови дани“: „Печат вароши сремскокарловачке” Милошу Кордићу и Ранку Прерадовићу (видео)


СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ – Уручењем престижне песничке награде “Печат вароши сремскокарловачке” Милошу Кордићу и Ранку Прерадовићу, у Сремски Карловцима почели су “Пролећни Бранкови дани”, традиционална песничка манифестација која слави стваралаштво нашег великог романтичара Бранка Радичевића.

У најстаријој српској гимназији, чувеној Карловачкој, на дан рођења Бранка Радичевића, по старом календару, свечано је уручена престижна награда “Печат вароши сремскокарловачке“, чиме је обележено 50 година постојања овог високог песничког признања на српској културној сцени.

Награду су равноправно примили Ранко Прерадовић из Бањалуке и Милош Кордић из Београда.

Диплому Бранковог кола лауреатима уручио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истичући младолику духовну лепоту Бранка Радичевића, Сремских Карловаца, Стражилова и Новог Сада, која је свој одраз нашла у песничком делу двојице аутора који обележавају по 50 година свога стваралаштва, а што је са полувековним трајањем “Печата вароши сремскокарловачке“ културни куриозитет прве врсте.

Грујичић је поменуо и Славонски Брод, родни град Бранка Радичевића, исказујући наду да ће тај град надвладати ирационалну слику времена и поново подићи срушени споменик великом песнику српског и европског романтизма, Бранку Радичевићу, своме чувеном суграђанину, и вратити песниково име школи која је деценијама постојала у том граду.

У Славонском Броду живео је и Бранков деда Стеван Радичевић, а песников отац Тодор, радио је као цариник-тридесетник на реци Сави, тадашњој граници Аустроугарске и Турске.

Захваљујући на награди “Печат вароши сремскокарловачке“, Прерадовић је рекао да се „не баш посве вешт играч, ухвативши се у Бранково песничко коло, осећа врло лепо и лагодно, али и са свешћу – онако како се осећа мрав у трави, испод, за њега, горостасних стабала“.

„У поезији Бранка Радичевића коју сам спознавао заједно са нашом народном песмом, има много чега тачног, животног, али што истовремено смера пут смрти. Одатле сам, уз нека стечена искуства досегао смисао ништења, узалудности светрајања, а што је и велики Радичевић исказао у укупном свом, величанственом песничком опусу. Једноставно, а моћно препевао је бруј живота онако како то до његове појаве није урадио нико у српском песништву“, рекао је Прерадовић.

Кордић је, примајући награду, рекао да данас по Фрушкој гори тражи и налази лепоту своје Шамарице па је ту, до дунавских страна Фрушке горе, сместио радњу свог првог и јединог романа, објављеног 2014. године.

„Писаног Бранковим трагом обилазећи ову његову, с мојом Шамарицом у себи Фрушку гору. Па је моја Рајска Варош можда и у Сремским Карловцима, у Иригу, Сремској Каменици, Новом Саду… Јер мени је од првог сусрета Дунав био море, а Карловци – лепота смештена између фрушкогорске и дунавске обале непресушног Панонског мора: мора шума, винограда, воћњака, жита“, додао је он.

Кордић је казао и да воли Бранка „због природе, због листа на дрвету, због љубави, због историје“.

„Волимо га због наших будућих за које морамо да сачувамо и непресушну лепоту његовог и свог српског језика“, приметио је лауреат.

У програму свечаног отварања “Пролећних Бранкових дана 2017“, уз дуге аплаузе махом младе публике, учествовали су песници: Ранко Чолаковић, Иван Лаловић, Растко Лончар и Јелена Стајић.

Оперска певачица Александра Плетикосић, у пратњи пијанисте Стефана Јанчића, отпевала Змајеву песму “По пољу је киша пала“, са асоцијацијом на велику братску љубав Змаја према Бранку, и чињеницу да је Јован Јовановић Змај написао чувену песму “Бранкова жељу“ приликом преноса земних остатака Бранка Радичевића 1883. године из Беча на Стражилово.

Драмски уметници Николина Спасић и Милан Новаковић надахнуто су говорили антологијске Бранкове песме “Укор“ и “Никад није вито твоје тело“, а млада етно-певачица Катарина Поповић извела је чувену српску песму са Космет, “Удаде се, јагодо“.

Хор Карловачке гимназије, под диригентском палицом Растка Павлова, извео је “Химну Карловачких ђака“ и једну руковет Мокрањца, док су талентоване ученице-песникиње Карловачке гимназије, Анастасја Бијелић и Франциска Бос, говориле своје песме у част Бранковог 193. рођендана.

ИЗВОР: РТВ

————-

16.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s