ДРУШТВО

Ауторски текст др Марка Јакшића: 1% (или) Зашто се Александар Поповић уопште кандидовао?


НЕКА ЧУДНА КАНДИДАТУРА

Пише: др Марко Јакшић,
19.3.2017.

Улазак Демократске странке Србије у Скупштину Србије, после двогодишње паузе, у врху странке није дочекан са одушевљењем. Чак се томе није много обрадовао ни оснивач и дугогодишњи председник странке Војислав Коштуница. Разлог је једноставан. Тај успех је само ојачао позиције ондашњег председника странке др Санде Рашковић-Ивић.

Председница странке уместо да настави са бескомпромисном политичком борбом против режима Александра Вучића, којa јој је и донела резултат јер је странка ушла у Скупштину Србије, она је почела да попушта под притиском политичке врхушке, индуковане са стране, да са Српском напредном странком улази у непринципијелне коалиције на локалном нивоу. Када је схватаила да је погрешила, поднела је оставку и омогућила колаборационистима да преузму странку.

То време је била последња шанса да се странка реораганизује, дотера, нашминка и промени име чиме би се бројни репови начињени у периоду владавине анулирали и пресекли. Посебно је необична била коалиција на Врачару када је ДСС са једним одборником утицала да СНС преузме власт и дочепа се тако жељене општине. У локалне коалиција ушло се и у другим општинама као што су Ниш, Чачак, Ужице… Играло се по принципу „мало Ђорђе мало муслиман“ односно да странка пре подне са напраедњацима дели пословни простор а после подне да их тако критикује да изгледа као да гази по јајима.

Главни креатор такве политике је садашњи председнички кандидат Александар Поповић. Јавно се хвалио да му је Александар Вучић нудио место министра у Влади, док се у странци шапатом говорило да се он обавезно барем једном недељно чује са премијером. Уобичајено је да кандидат за председника Републике буде председник странке. У Демократској странци Србије то није случај. Кандидује се Александар Поповић из само једног разлога, да би прешао један посто гласова и тиме зарадио неколико стотина хиљада евра. То је исти прницип, ако се само подсетимо, када је Војислав Шешељ најављивао кандидатуру Александра Мартиновића за преседника Републике а онда као кандидата поставио своју жену са циљем да новац ипак остане у породици.

Политички програм који износи Александар Поповић је по систему „ни рибе ни девојке“, „нити смрди нит’ мирише“, „ни вода, ни вино“ има главни циљ да критика према постојећем режиму буде благотворитељна. Он се карактерише тиме, његовим сопственим речима казано, да се не бори за промену власти, већ (се руководи, прим. ред) жељом за променом политике.

Ако је тако, а тако јесте, зашто се Александар Поповић уопште кандидова?
Па управо због тих 1%.

За све време док је био председник странке, гесло Војислава Коштунице је било да новац није најважнија ствар и лично је завршио политичку каријеру са истим материјалним статусом са којим је каријеру и започињао. За разлику од њега, неки из његове политичке врхушке имали су другачији пут и завршили су на јаслама Александра Вучића. Да набројимо: од Андреје Младеновића, Ненада Поповића, Јована Палалића, Радета Обрадовића, Миленка Јованова, Драгана Шормаза, Петра Петковића, Борка Илића, Мишка Петковића, до Александра Поповића.

Некада је идеал странке била идеја нације, државе, демократије, слободе медија а данас је идеја водиља – фамозних 1%. Чак кажу да је и Војислав Коштуница подржао идеју 1%.
Боже, какав тужан крај некада велике и државотворне странке.

 

др Марко Јакшић
члан Председништва Народног покрета Срба
са Косова и Метохије „Отаџбина“

4 replies »

  1. Марко Јакшић,
    Твоје изјаве треба слушати, оно што напишеш стварно треба прочитати. Нарочито за овог Александра, не спорим. Али шта ће ти кикс који чине многи петпарачки новинари, а то је помињање Шешеља у невреме и када није тема. Неки си доктор, а основне ствари из црне пропаганде ниси савладао. Оставио си осећај да си нека крава која се лепо музе, али воли да се рита.
    Вади те само ако си замислио да главна тема буде Шешељ, а Александар Поповић буде помоћни играч.

    Свиђа ми се

  2. Демократе се могу звати, а доказали су да су клепнократе(лопови) исто као комунисти.Били су комунисти док су дошли на власт и уништили и рашћерали све друге, а онда су се у својој пљачки и лоповлуку бухвално изгубили и све је пропало,а остао је њихов брлог и смрад ,кога ћемо чистити годинама.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s