АКТУЕЛНО

Бошко Обрадовић: Како банке перу паре од дроге у Србији – ДВЕРИЛИКС 2 (видео)


Највећи број пљачкашких приватизација служио је за прање пара које потичу од трговине дрогом и које су тако преко банака ушле у легалне токове – рекао је председнички кандидат Двери, Бошко Обрадовић на данашњој конференцији за медије одржаној у Народној скупштини.

Обрадовић је рекао да је главни посао политичке мафије у Србији прање пара зарађених у криминалним активностима, на првом месту од продаје наркотика.

„Како политичка мафија пере ове прљаве паре?

Постоје четири главна начина прања пара у Србији:

  • Тако што политичка мафија преко својих људи купује фирме у пљачкашким приватизацијама, а затим на основу кредитних рејтинга тих фирми узима банкарске кредите за куповину нових предузећа који никада не буду враћени већ се банкама даје готов новац који потиче од дроге.
  • Други начин је што банке као гаранцију прихватају кеш депозите у иностранству који такође потичу из криминалних активности.
  • Трећи начин је да више лица уплати мање од 15.000 евра који појединачно не подлежу истрагама о прању новца.
  • Четврти начин је да се дугови поверилаца пропалих предузећа исплаћују у кешу који потиче од трговине дрогом, а онда добијају предузећа чиста од било каквих дугова, која потом служе за узимање нових кредита и чистог новца“ – истакао је Обрадовић.

Председнички кандидат Двери, истакао је, да је посебно скандалозно што Народна банка Србије све ово добро зна и узима 45% свих ових банкарских депозита и тиме директно са државног нивоа учествује у прању новца. И јавно је питао Јоргованку Табаковић, да ли је ово истина и зашто Народна банка Србије дозвољава да пословне банке у Србији перу мафијашке паре, као и зашто и сама у томе учествује?

„Још су два скандалозна и криминална начина остваривања корупције и екстрапрофита од стране пословних банака у Србији:

  • Пословне банке у Србији дају најповољније кредите судијама и тако их корумпирају како оштећеним банкарским клијентима судије не би судиле поштено.
  • Две трећине остварене банкарске добити у Србији представља „скривена добит“ коју банке изнесу својим матицама пре сачињавања званичних биланса у Србији, и то уговорима са својим банкама матицама о разним гаранцијама, коришћењу кредита, коресподентским пословима, уговорима о ризику за пласман на српско тржиште, уговорима о есконту и реесконту вредносних папира. То заправо значи да 1/3 укупне стварне добити банака представља билансно исказана добит на коју стране банке плаћају порез на добит (око 400 милиона евра годишње), док је укупна стварна добит страних банака у Србији три пута већа и износи милијарду и 200 милиона евра годишње“ – додао је председник Двери.

Двериликс данас објављује више десетина разговара између Зорана Ћопића, осуђеног за прање Шарићевог новца, и више руководилаца пословних банака у Србији. Обрадовић је питао ко штити банкаре од кривичне одговорности за прање мафијашког новца? Зашто већ пет дана ћути Александар Вучић који, по његовим речима, ово све зна боље од нас и зашто ћуте полиција, тужилаштво и судови?

Обрадовић се захвалио свим добрим људима у државном апарату, који више не могу да гледају криминал и корупцију у срцу државног система и који Дверима свакодневно достављају нове доказе против политичке мафије.

„Двериликс наставља са радом и ова највећа криминална афера у новијој политичкој историји Србије промениће резултате председничких избора. Сигуран сам да улазим у други круг избора јер сам једини од председничких кандидата опозиције показао храброст да се супротставим политичкој мафији.

Када постанем српски председник формираћу Антикорупцијски тим при Савету за националну безбедност и кренути у обрачун са политичком мафијом. Предложићу и Закон о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна, и тражио пооштравање Кривичног законика како би сви одговорни за криминал и корупцију на државним функцијама добили вишеструко веће казне за учињена кривична дела. Посебно ћу се обрачунати са банкарском мафијом и додатно опорезовати све стране банке у Србији које деру кожу с леђа грађана Србије. Председник Србије треба да ради у интересу грађана, а не банака. Зато нам треба српски председник који није члан политичке мафије“ – закључио је Бошко Обрадовић.

Овде можете погледати:
Извештај Антикорупцијског тима Двери

Доказе можете преузети овде:
https://we.tl/QrK7CFsUZ1

***

ЕКСКЛУЗИВНИ подаци о прању пара од дроге

Српски покрет Двери је до сада много пута указивао на привилегован положај који у Србији уживају пословне банке, пре свега банке у страном власништву, као и чињеницу да је банкама на више начина законима и другим прописима омогућено стицање енормних профита, као и вршење различитих махинација на штету српских грађана и привреде, уз пуну заштиту државног апарата.

У вези са тим, Српски покрет Двери дошао је до сазнања и података о још једном виду апсолутно незаконитог поступања бројних пословних банака, о коме постоје бројни докази прибављени од стране државних органа надлежних за кривично гоњење, али који докази до сада нису коришћени ради кривичног гоњења, већ у највећој мери селективно прикривани и највероватније коришћени ради притисака и уцена. У том смислу, указујемо јавности, али и свим државним органима на доказе који постоје о извршеним тешким кривичним делима и о спрези већег броја банкарских руководилаца и службеника са лицима умешаним у прање новца повезаног са Дарком Шарићем.

Наиме, постоји огроман број доказа о континуираној комуникацији између Зорана Ћопића, који је правноснажно осуђен због прања новца повезаног са Дарком Шарићем у Србији и у Босни и Херцеговини, са великим бројем руководилаца и службеника практично свих пословних банака које су пословале у Србији у периоду 2008.-2009. године. Као што је познато, Зоран Ћопић је учествовао у великом броју приватизација као купац већег броја предузећа у Србији и Босни и Херцеговини, за које трансакције је коришћен новац који се повезује са Дарком Шарићем и за који новац се сумња да потиче од трговине дрогом.

Примера ради, у једном од више телефонских разговора из 2009. године Зорана Ћопића са Бојаном Кордићем, једним од руководилаца „Комерцијалне банке“ за послове са привредом, Зоран Ћопић предлаже Кордићу да ова банка обезбеди банкарску гаранцију за предузеће „ДТМ“ како би ово предузеће учествовало у приватизацији, односно куповини предузећа „Митросрем“. Власници предузећа „ДТМ“ били су Бранко Лазаревић, ранији шеф кабинета министра унутрашњих послова Ивице Дачића, и његов рођак Никола Димитријевић. Ово предузеће бавило се послом дистрибуције електронских допуна кредита мобилне телефоније, док Ненад Ковач, кум Николе Петровића, првог кума Србије, и Сава Терзић нису од власника „ДТМ-а“ купили све њихове апарате за електронске допуне. Након тога, Зоран Ћопић је, преко предузећа „Авио Рент“ из Бања Луке купио предузеће „ДТМ“, док је Никола Димитријевић остао формални власник и директор овог предузећа, због чега је касније осуђен пред Специјалним судом у Београду због куповине предузећа „Митросрем“, односно због прања новца.

Међутим, иако је из доказа који постоје очигледно да је представник банке добро упознат са околностима трансакција и власничком структуром предузећа, као и да му је Зоран Ћопић нудио, у случају договора, да би за гаранцију било уплаћено 30-40% од вредности посла као девизни колатерал – обезбеђење, што је вишемилионски износ у еврима готовог новца чије порекло је очигледно сумњиво, ни у овој ситуацији поменути банкарски руководилац није кривично гоњен као саучесник у кривичном делу прања новца. Предузеће „Митросрем“ је од стране предузећа „ДТМ“ купљено по цени од 27 милиона евра.

 

 

Такође, постоје докази и о телефонској комуникацији између Зорана Ћопића и Душана Јовановића, менаџера у „Пиреус банци“. У овом разговору, из којег се види да је Јовановић упознат са ситуацијом око куповине предузећа „Митросрем“, односно да је Ћопић са својим сарадницима купио предузеће „ДТМ“ да би оно могло да буде купац предузећа „Митросрем“, Ћопић се распитује за могућност давања гаранција предузећу „ДТМ“ за обављање делатности електронских допуна кредита мобилне телефоније. Ћопић говори и да су његови пријатељи преузели предузеће „Футура Плус“, мислећи на Дарка Шарића. Садашњи градоначелник Београда Синиша Мали био је у том периоду између осталог ангажован као консултант предузећа „Футура Плус“.

Из овог разговора се види и да је у послу електронских допуна кредита мобилне телефоније, у коме се остварује велики промет, формиран ланац предузећа која дистрибуирају допуне, тако да уплаћени износи новца прелазе преко рачуна више предузећа пре него што буду уплаћени мобилним оператерима, чиме се на вештачки начин стварају велики промети за сва та предузећа у ланцу. Захваљујући великим прометима, ова предузећа се касније квалификују за добијање значајних износа банкарских кредита и гаранција, што је све представнику „Пиреус банке“ добро познато, како се види из разговора. Подсећамо да смо и у Народној скупштини раније указивали на бројне друге примере незаконитог поступања „Пиреус банке“ у Србији, и то фалсификовање пословне документације ради остваривања утицаја управо на тржишту електронских допуна мобилне телефоније, уклањањем са тржишта одређених предузећа ради помагања другим предузећима и лицима, као и остваривање утицаја на поступање судова кроз закључење уговора ове банке директно са судовима, на основу којих се судском особљу обезбеђују повлашћени услови кредитирања.

У транскрипту разговора Ћопића и Душана Јовановића из „Пиреус банке“ који је сачињен ради коришћења у судском поступку није верно пренет део изјаве Зорана Ћопића, где каже да су ту фирму, мислећи на „ДТМ“, купили од Дачићевог шефа кабинета. Уместо речи „Дачићевог“ записано је „нашег“, иако се у аудио запису јасно чује да је поменут тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић, чији шеф кабинета је био Бранко Лазаревић. Ово је још једна потврда да се са доказима није увек поступало на законит начин, као и да је приступ борби против криминала и корупције селективан, односно да се појединцима увек тежи пружити заштита, а поставља се питање по коју цену, финансијску, политичку или неку другу.

Од одговорности због пословања са лицима из криминалне сфере, попут Зорана Ћопића, заштићене су очигледно и пословне банке и њихови руководиоци и службеници, иако су банке биле незаобилазни пратилац и учесник у операцијама прања прљавог новца. Један модел прања новца састоји се у давању банкарских кредита одређеним предузећима без одговарајућег обезбеђења, која средства представљају чист новац, чије порекло је кредит. Ти кредити се затим не враћају регуларним путем, већ се банци као повраћај кредита доноси готов новац, који банка прима и не проверава његово порекло, чак и када се ради о вишемилионским износима. Тиме је банка евидентан саучесник у прању новца.

Још један модел прања новца који је коришћен састоји се у проналажењу и куповини предузећа са вредном имовином али и великим дуговима, који дугови се затим у договору са повериоцима исплаћују у готовом новцу који потиче из криминала, чиме се долази до чистог предузећа без дугова, које затим на основу имовине као обезбеђења добија од банака кредите, који представљају новац чије је порекло чисто. Таква предузећа се затим од стране власника пуштају да пропадну, односно кредити се не враћају, већ се средства користе ради даљег улагања у куповину других предузећа. Ово је заправо модел прања новца који је главни узрок многих неуспешних приватизација у Србији након 2000. године, јер је мотив бројних улагача, од којих су се неки представљали и као страни инвеститори, заправо било прање новца који је претходно стечен криминалом и корупцијом. Због тога што је држава не само толерисала, већ чак подстицала овакав модел, многа приватизована предузећа су пропала, а десетине хиљада радника остале без посла, чиме је угрожена елементарна егзистенција и нарушено достојанство хиљада породица у Србији.

Још један примењивани модел прања новца јесте полагање великих новчаних износа у банке у иностранству од стране физичких лица, са лажним документима или злоупотребом туђих докумената и идентитета. Затим неко у Србији од банке добије кредит, који обезбеђује упућивањем на поменути депозит у банци у иностранству, односно гаранцијом лица које је положило тај депозит. Тиме се долази до новца чистог порекла, јер потиче из кредита, а банка се наплаћује из депозита у иностранству, који представља прљав новац, који је на овај начин, присвајањем од стране домаће банке, ушао у легалне токове.

Ради изигравања прописа о прању новца, који налажу пословним банкама да врше посебне провере и пријављују све сумњиве трансакције у вредности од 15.000 евра или више, уплате прљавог новца на рачуне код пословних банака врше се и тако што већи број физичких лица изврши уплату износа готовине нешто мањих од 15.000 евра (тако да не настају посебне законске обавезе за банку повезане са спречавањем прања новца), који новчани депозити се затим користе као обезбеђење за кредит који банка даје. Овај облик прања новца, уз пуно знање представника банке, помиње се у једном од разговора између Зорана Ћопића и Срђана Петровића, тада коуправника „Металс банке“ из Новог Сада, који је крајем 2010. године ухапшен приликом покушаја изношења три и по милиона евра из Србије заједно са Николом Димитријевићем, шураком Дачићевог шефа кабинета Бранка Лазаревића. Петровић је такође, као и Димитријевић, по основу споразума о признању кривице пред Специјалним судом осуђен на годину дана кућног затвора.

Из бројних разговора Ћопића и Петровића види се да је и овај банкар био детаљно упознат са пословима и трансакцијама Ћопића и његових партнера, у вези предузећа „Митросрем“, „ИПОК“, „Вршачки виногради“, „Муниципијум С“ и др., по ком основу је „Металс банка“ (каснија „Развојна банка Војводине“) била у бројним односима са Ћопићевим предузећима.

Из бројних доказа се види да је Зоран Ћопић имао редовну комуникацију са руководиоцима великог броја банака, као и да су он и предузећа са којима је повезан били угледни и пожељни клијенти банака, упркос томе што је било потпуно јасно да Ћопић у пословању располаже огромним, вишемилионским новчаним износима сумњивог порекла. Тако постоје докази о комуникацији Ћопића и са Љубишом Јовановићем из „АИК банке“, Ђорђем Стојшићем из „Хипо-Алпе-Адриа банке“ и многим другим руководиоцима пословних банака.

Оно што је посебно интересантно у вези овог вида банкарског пословања и прања новца јесте податак да је Народна банка Србије налагала пословним банкама да код Народне банке полажу 45% примљених готовинских новчаних депозита датих као обезбеђење по основу издатих гаранција или кредита. Пошто се ради о новцу сумњивог порекла, на овај начин је и држава, преко Народне банке Србије учествовала у прању новца који потиче од криминалних активности. Новац који је Народна банка Србије на овај начин прибавила затим је депонован кроз девизне резерве у „Еуроаксис банци“ у Русији, да би одатле био поново пласиран домаћим банкама уз камату. Дакле, држава је имала очигледан интерес да жмури на прање новца, јер се тај исти новац делом сливао на државне рачуне. Штавише, прање великих количина новца који потиче од криминала представљало је практично државни бизнис, у коме су многи политичари, пословни људи, банкари пронашли заједнички интерес са криминалцима.

Постављамо питање председничком кандидату владајућег режима Александру Вучићу: због чега су банке и банкари у Србији изнад и изван закона, чак и у случајевима најтежих кривичних дела финансијског криминала, као што је прање новца који потиче од трговине дрогом? Због чега се са доказима који постоје о умешаности банака и банкара у криминал и прање новца поступа селективно, односно због чега се банкари изузимају од одговорности? Како је могуће да се за прање новца гоне Зоран Ћопић, Дарко Шарић и други, да им се због тога одузима имовина, а да банке и банкари, који су подједнако свесно и вољно учествовали у овим трансакцијама, буду поштеђени одговорности?

Српски покрет Двери се залаже за бескомпромисну и неселективну борбу против корупције и криминала, без изузимања одређених личности или институција. Пословне банке би требало да буду сервис грађана и привреде, а не установе енормног богаћења кроз пљачку народа. У том смислу, неопходно је у потпуности и до краја истражити повезаност банака и банкара са криминалним структурама, као и учешће банака у финансијском криминалу и прању новца, затим на основу бројних доказа који постоје доследно применити законе и спровести кривично гоњење, као и утврдити све друге врсте одговорности умешаних лица. Пред законом сви морају бити једнаки, укључујући и банке и банкаре, а докази које предочавамо указују да то до сада није био случај.

Материјале доказа које представљамо можете видети и чути и путем интернет странице Двери. У наредном периоду, наставићемо са указивањем на друге видове незаконитих радњи на које власт и правосуђе нису на одговарајући начин реаговали.

Овде можете послушати снимке и прочитати транскрипте, који доказују како банке перу паре од трговине наркотицима у Србији.

Послушајте и прикључите се Двериликсу:
https://we.tl/QrK7CFsUZ1

Антикорупцијски тим Двери

ИЗВОР: ДВЕРИ

***

ПОВЕЗАНО:

ДВЕРИ: Докази како криминал влада Србијом – Докази против политичке мафије

———

19.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Тако је соколе.Само нспријед.Зло се побјеђује Аргументима и чињеницама и истином, и само истином.Нека нам драги Бог да надахнуће,снагу и разум,да окупимо све своје најбоље синове и кћери да направимо своју државу онаквом каква нам је свима потребна да живимо као људи у срећи благостању реду и раду и напретку.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s