АКТУЕЛНО

Женидба цара Душана – прва српска опера изведена 1840. у Крагујевцу


Женидба цара Душана

За прву српску оперу сматра се дело Станислава Биничког На уранку из 1903. године, за коју је либрето писао Бранислав Нушић. Ову оперу извело је Народно позориште 20. децембра исте године, мада је увертира изведена на једном концерту 24. априла.

Бранислав Нушић, у књизи „Стари Београд” наводи, међутим, и податке да је оперска уметност у Србији заживела још у првој половини 19. века:

„Ко би рекао да је у нас било опере и то оригиналне, још прве половине прошлога века. И то, што је још невероватније, било је и оперских певача и оперске музике и све, све оперско, тако да дописник Новина србских, који описује тај први приказ, одушевљено почиње свој допис: ‘Данас смо били участници и зритељи торжества, како се само по највећим европским државама догађа‘.

То је било 8. новембра 1840. године у Крагујевцу. Тога дана, ‘још од полдне већ раздаване су биле позивателне цедуље за државши се исто вече театор’. А представљена је то вече Женидба цара Душана, комад који је ‘г. професором математике у овдашњем лицеуму Атанасијем Николићем сочињено у песмама, на форму талијанских опера’. Оркестар је била ‘банда књажевска’ под управом свога капелмајстора Јосифа Шлезингера, који је и све песме у ноте ставио.

Атанасије Николић, писац прве српске опере, тек је 1839. године дошао у Србију за професора у нови крагујевачки лицеј и већ прве године своје службе пише и приређује прву српску оперу. У Крагујевцу је тада, после Вујићевих позоришних представа, свет већ био свикао на театар, но ипак је био врло изненађен овим новим начином приказивања.

Представу је посетио и сам кнез Михаило и сви великодостојници српски, и г. Николић је ‘како сочиненијем овим, тако и играњем рола са својим персоналом не само соотвествовао смислу представљених но је свако очекивање како књаза тако и она зритела, који су имали прилике у највећим европејским театрима бити, превазишао‘.”

Бранислав Нушић даље наводи да је ова опера још једном поновљена после читавих месец дана, о Светом Николи, слави кнежевој.

Почетак београдске оперске уметности датира с краја 19. века, када је 1894. године изведена прва оперска представа, Блодекова У бунару, под диригентском палицом Јосифа Свободе. Још један од важних датума је и 1901. година, када је Божидар Јоксимовић написао оперу Женидба Милоша Обилића, али то дело никада није изведено. У већ поменутој опери На уранку Станислава Биничког из 1903. године наступили су врсни оперски певачи Султана Цијукова и Жарко Савић, а као глумац Добрица Милутиновић.

По завршетку Првог светског рата, док се Србија опорављала од страшних страдања, фебруара 1919. године основана је опера са балетом. У то време, зграда Народног позоришта била је у реновирању, јер је из рата изашла прилично оштећена. Опера и балет смештени су у зграду Мањежа, у којој је одржана и премијерна представа, пучинијева Мадам Батерфлај (11. фебруара1919). Први директор Београдске опере био је Станислав Бинички.

Београдски балет заживео је у оквиру Опере током 1919-1920. године. Темеље београдског балета поставили су руски уметници емигранти, Клаудија Исаченко и Јелена Пољакова, први шеф Балета. Исте године настала је и Београдска филхармонија, један од најзначајнијих музичких ансамбала. У њеном оснивању учествовао је Стеван Христић.

Поред Народног позоришта, у коме се налазе и Опера и Балет, у Београду постоји и камерна оперска сцена Мадленианум. Зграда Опере не постоји а последњих година се води жустра полемика како и где би требало изградити нову београдску оперу.

Аутор: С. Спасић
Извор: avantartmagazin, Расен, МАГАЦИН

————–

22.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s