АКТУЕЛНО

Лажи и преваре индустрије хране (1-4): ШТА ЈЕДЕМО – Уста пуна пестицида, инсектицида, адитива, бактерија, GMO, антибиотика


Лажи и преваре индустрије хране (1): Трују се Исток и Запад

У данашње време једва да смо свесни колико нежељених, нездравих и штетних састојака уносимо храном.

Многима се чини да њихова Нутела није довољно кремаста

У данашње време једва да смо свесни колико нежељених, нездравих и штетних састојака уносимо храном. Често се мисли да је у сиромашнијим (читај источним) земљама Европе квалитет намирница и производа у супермаркетима само лош сурогат онога што се продаје на Западу, па су владе многих источноевропских земаља решиле да провере те приче.

Тако је Словачка испитала 22 производа и утврдила огромне разлике: њихове кобасице имају мање меса, али више масти и течности. У Мађарској су открили да су наполитанке хрскавије у Аустрији, а Нутела прилично кремастија. У Прагу су констатовали да је Пепси у Чешкој заслађен сирупом уместо шећером као у Немачкој, а Спрајт јефтином хемикалијом аспартам.

Чешка фирма Игло продаје филете од рибе у којима је седам одсто мање меса него у истоименом производу у Немачкој. Министар пољопривреде те земље Маријан Јуречка огорчен је изјавио да очигледно Запад источне суседе третира као „канту за ђубре Европе“.

Прозвани концерни нису порицали резултате истраживања. Кока-кола је издала саопштење да је рецептура ствар локалних произвођача, а произвођач Нутеле, фирма Фереро, објавила је да је Нутела у Француској течнија да би се лакше мазала на кроасане. Осим тога, платежна моћ потрошача је мања, па произвођачи морају да користе јефтиније састојке како би робу могли да продају по разумним ценама, тврде концерни.

Са друге стране, иако су прописи о квалитету животних намирница на Западу изузетно строги, а произвођаче који их не поштују чекају драконске казне, индустрија хране у својој глади за профитом неретко посеже за триковима како да избегне законска ограничења, а истовремено себи обезбеди максималну зараду. Постоји низ „заобилазних путева“ који су, правно гледано, потпуно легални, а потрошач је ускраћен за праву информацију о томе шта купује и једе.

У Северној Рајни – Вестфалији је од октобра прошле године продато 350 флаша са метанол-Вотком. Ко је пије може да ослепи или умре, јер садржај отрова прелази 400 пута дозвољену границу. У Србији да, али ко би тако нешто очекивао усред Немачке? Због салмонеле у чајној кобасици фирма Ригенвалдер је широм земље повукла из продаје контингенте тог производа, а опасне бактерије су изазвале акцију повлачења млека Хохвалд – прехрамбене групе, због открића салмонеле у био-сусаму овај производ је повучен из ланца дрогерија ДМ, а месна индустрија Штајнеман је на узорку открила листерије у једној врсти саламе, због чега је такође повучена из трговина.

Ова црна листа важи само за прошлу годину. Хронологија скандала је много дужа: естроген нађен у немачкој телетини који утиче на раст, вино отровано гликолом, тестенина са бактеријама и траговима кокошијег измета, пестицид линдан у дечјем пиринчу, замена етикета на месу у супермаркетима коме је истекао рок, црви у морској риби… Откривена је афера с узгојем свиња у Немачкој јер су ветеринари годинама продавали тоне илегалних средстава као што су хормони, антибиотици и вакцине, канцерогени нитрофен у еко-житарицама… Списак је готово неисцрпан.

Фалсификовање етикета

Зато је Други програм немачке телевизије ZDF ангажовао експерта за прехрамбене производе Себастијана Легеа да укаже на неке од штосева којима се служе ове компаније. Није му требало много времена да у неколико производа купљених у продавницама открије оно што би произвођачи радије да прећуте. Основни циљ је продати јефтино направљене продукте као висококвалитетне. За то се, пре свега, користе зачини. Многи од њих се не помињу на етикети производа или су наведени под другим именом. Тако је месо зачињено хемикалијом која служи да појача укус, а на паковању уместо „глутамат“ пише „екстракт квасца“, јер то звучи мање вештачки.

***

Лажи и преваре индустрије хране (2): Дрога из тањира

Хемикалије имају задатак да потрошача наведу да што више поједе, тврде стручњаци. Ретко ко може да одоли да не поједе чипс из кесице коју отвори. За то је заслужна комбинација хемикалија коју чини 35 одсто масти и 55 процената угљених хидрата којима организам не може да одоли.

Зависност модерног доба: Кобасице од њушки и репова

Знају произвођачи, па ову „магичну формулу“ користе не само код чипса, већ и код замрзнуте пице, помфрита и много других јела.

Огроман број сокова на полицама састоји се од концентрата воћа, дакле од сирупа који се само разблажи водом и већ је готов „природни сок“.

Сочни свежи сир и посебно кремасти намаз своја својства дугују чињеници да се смеси млечног праха и воде дода штирак и потом ова чорба изложи азоту под притиском који просто надува „млечни“ производ – тако се минималном количином материјала напуни максималан број паковања.

У основи купац добија заправо гас уместо млечног производа.

Ипак, краљеви преваре су пекари – ни у једном другом продукту нема толико различитих додатака као у пецивима, али многи од њих не стоје на декларацији коју потрошач може да види.

Овде индустрија користи рупу у закону који каже да адитиви који су у крајњем производу изгубили своју функцију не морају да се наведу – на овај начин се више од трећине додатака не нађе на декларацији.

О томе које и колико медикамената несвесно уносимо свакодневно, можда је боље да и не размишљамо.

Млеко данас добијамо од допингованих, а не од срећних крава.

Једна музара, која је раније давала осам литара млека дневно, данас даје и до 50 литара – захваљујући јакој прехрани и медикаментима.

Такав тренд не остаје без последица за животиње, упозоравају већ дуго ветеринари, у виду разних болести и упала.

Студија високе ветеринарске школе у Хановеру и Универзитета у Лајпцигу показала је да један бројлер у Немачкој добија антибиотике током десет од својих 39 дана живота, док се свиње за време 115-дневног узгоја свака четири дана кљукају неким од антибиотика.

Код телади свака трећа животиња у просеку добија годишње овај третман од три дана.

Последица је да су антибиотици који су се деценијама користили у борби против болести као што су запаљење плућа и туберкулоза почели све више да заказују код људи због сталне примене на животињама. На овај начин се нежељено узгајају резистентне бактерије, а медикаменти који су спасавали животе губе деловање.

Ђавољи круг

Дирк Цимерман, експерт у Гринпису, објашњава да су корисне биљке данас зависне од хемијске индустрије. Већ само семе је импрегнирано пестицидима, за време жетве и складиштења се биљке изнова обрађују – што је по Цимерману ђавољи круг. Пестициди који су до пре неколико година одобрени, проверавани су само да ли су акутно отровни, али не и да ли дугорочно генетски штете или имају хормонска дејства. Систем није консеквентно осмишљен до краја, прозива Цимерман, а споредна дејства су сувише мало позната.

После свега, да ли се може веровати бар био-производима? Различите студије указују да конвенционалне животне намирнице садрже 100 до 500 пута више трагова пестицида него био-намирнице. Међутим, да ли су ови продукти заиста здравији од конвенционалних, експерти ни до данас нису могли са сигурношћу да потврде.

***

Лажи и преваре индустрије хране (3): Уста пуна инсектицида

Француска пољопривредно-прехрамбена индустрија највећи је потрошач пестицида у Европи. Колико су грађани забринути због тога говори и рекордна гледаност једне истраживачке ТВ емисије, а у којој се открива какви све отрови легално и илегално стижу у тањир.

Наљутио грађане: Стефан ле Фол

Очигледно изненађени министар пољопривреде Стефан ле Фол и произвођачи пестицида морали су да одговоре између осталог да ли знају каква су својства широко употребљаваног инсектицида хлоропирифос-етил? Да ли знају да он изазива неуротоксичне болести, да је одговоран за Паркинсонову болест, да код трудница делује као хормонски ометач на фетус и чак може да изазове мождане поремећаје?

У Француској хлоропирифос-етил је део једињења која се употребљавају као заштита жита, уљане репице и винограда од гусеница.

Министар у невољи признао је да је страшно то што је чуо у репортерском прилогу. Ипак, рекао је да треба да сачека резултате испитивања Националне агенције за прехрамбену и здравствену безбедност (Anses).

До краја марта Anses треба да донесе одлуку на основу нових прописа Европске агенције која је донела нове, оштрије критеријуме за одређивање неуротоксичности.

Одговор министра изазвао је гнев бројних грађана који су се огласили на друштвеним мрежама.

Америчка академија наука објавила је још пре пет година студију у којој се доказују штетне последице овог инсектицида по фетус трудница које су му биле изложене у парковима Њујорка.

Европска агенција за безбедност хране спровела је 2010. године истраживање које је показало да третирано воће и поврће у 97 одсто случајева садржи трагове пестицида који прелазе дозвољене количине. Најотровније су јабуке, брескве, јагоде и зелена салата.

Студија Европске агенције каже да су пронађене велике количине пестицида у траговима у сушеном воћу и поврћу. Нарочито су затровани пасуљ, грашак и сочиво.

Што је сигурно, сигурно је

Истраживања показују да потрошачи имају разлога за бригу и да је ипак безбедније куповати такозвану органску храну са познатом зеленом ознаком. Трагови пестицида у овим намирницама су десет пута нижи него у воћу и поврћу које је третирано.

***

Лажи и преваре индустрије хране (4): Трпеза расадник болести

Судећи према увозу свакојаких намирница из целог света које се могу наћи у нашим продавницама и пијацама сва је прилика да грађани Србије не знају шта једу, нити наслућују порекло и квалитет хране која им се нађе у тањиру.

Србија увози све и свашта

Наиме, српски увозници купују храну из целог света, чак и ону које имамо довољно, па тако једемо пасуљ из Киргистана, парадајз из Молдавије, пијемо млеко из Хрватске и Мађарске, месо из Бразила. На зеленим пијацама широм Србије уобичајена је продаје хране непознатог порекла.

Тако није реткост да се тик уз млади купус нуде сухомеснати производи невешто упаковани, а рибље конзерве и чоколада су обавезан део понуде.

У увозу преовладава група такозваних неконкурентних производа попут кафе, свежих банана и поморанџи, чајева, какаоа, зачина, ГМО соје…

Месо стиже из Бразила, Холандије и Шпаније. Месне прерађевине из Црне Горе, Македоније, Шпаније, Италије и Немачке, пасуљ из Казахстана и Азербејџана, млеко из Аустрије, Мађарске и Италије…

Многе ове намирнице су генетски модификоване, што значи да имају погубно дејство на људе.

Бацамо десетине милиона евра на увоз меса, млека, воћа и поврћа.

– Не треба да дајемо девизе за ове, али ни за многе друге пољопривредне производе, јер имамо ресурсе да их произведемо за наше потребе и извоз, али под условом да будемо конкурентни ценом – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Србије.

То што наше трговинске фирме, додаје Богосављевић, наручују из иностранства поврће и друге производе, није проблем само трговаца. Далеко је већа одговорност државних органа.

– Како је могуће да нам је јефтиније да пасуљ увозимо из Киргистана, кромпир из Холандије, а бели лук из Кине, него да га овде производимо – пита се Богосављевић.

Посебну енигму за потрошаче представља употреба адитива у намирницама које једемо, као и неретко претерана количина пестицида на воћу и поврћу.

– У 18. и 19. веку јела се искључиво свежа храна. Данас то, нажалост, није могуће. Адитиви у дозвољеним количинама нису опасни, али ваља знати да је хемија добар слуга, а лош господар. Не сме се претерати у коришћењу адитива – каже Милан Простран, агроекономиста.

Мада ниједан трговински ланац неће прихватити производ уколико нема HCCP сертификат, ни он не представља никакву гаранцију већ само доказује да постоји успостављен систем производње.

Необавештени и гојазни

Када је реч о здравој исхрани, најлошије смо обавештена нација у Европи, а опорезивање нездраве хране још није на видику.

Здравствени стручњаци упозоравају да сваки други становник Србије осећа последице брзе хране: пецива, колача, сланих грицкалица, хамбургера који садрже трансмасне киселине, засићене масти, соли, шећер, главне кривце за гојазност, присуство лошег холестерола, појаву кардиоваскуларних и других хроничних болести.

Министарство здравља је својевремено најављивало увођење пореза на нездраву храну, као што су то урадиле Мађарска и још неке европске земље.

Лила бомбоне, плави сладолед

Лила бомбоне, плави сладолед… Изгледају примамљиво, али су изузетно опасни. У више од 6.000 производа на полицама супермаркета налазе се адитиви. Они служе да би укус или боја намирница били упадљивији, али могу да буду окидачи за појаву злоћудних болести.

Куповина сопствених јабука

Наше јабуке увозимо из Словеније – извеземо их Словенцима за багателу у септембру, они их држе у хладњачама, затим нам их продају по вишеструкој цени у априлу. Да бисмо јабуке овогодишњег рода јели у фебруару, трговци их увозе из Чилеа, а крушке из Јужне Кореје. Једне зиме сељаци бацају кромпир, а следеће га увозимо.

Муке Хрвата

Сличан проблем имају и суседи. Тако су недавно Хрвати открили да је „домаћи“ мед који једу заправо стигао са Далеког истока.
– Кинески мед постане хрватски ако му се дода само кап домаћег, а увозимо кромпир пун пестицида који је у Немачкој забрањен – јадају су хрватски потрошачи!

***

ИЗВОР: ВЕСТИ

фото: Buka

————-

23.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Истина речена. Колико ће нас то прочитати и схватити озбиљно? А атари и плодна земља органског узгоја остају да чекају, сеоска имања плачу за обрадом а пси (глобалистички лобисти) и даље лају на произвођаче здраве хране.
    Није случајно да нам све више упозорења стижу о потреби очувања и враћања на село.
    Ако желимо опстати као народ.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s