ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Документарни филм „Пуки сведок“ приказан у Косовској Митровици


27. март 2017. КМ Новине

Документарни филм “Пуки сведок“, аутора Миленка Срећковића, слободног новинара из Крагујевца, који говори о албанском терору после 1999. године, приказан је у Косовској Митровици.

Аутор филма „Пуки сведок“, Миленко Срећковић (десно) говори о мотивима да почне да се бави косовскометохијском тематиком.

Један од најзначајних културних догађаја у Косовској Митровици претходне недеље, свакако је била пројекција документарног филма Пуки сведок“ организована прошле среде у Амфитеатру Филозофског факултета.

Да се филм бави озбиљном темом, политички не баш популарном, доказали су и медији (ТВ Мост, РТВ КИС) под контролом власти чији су новинари присуствовали пројекцији, уредно снимили изјаве аутора и организатора а онда о томе није објављена ни једна једина реч. Своје новинаре нису послали ни други локални медији на српском језику, иако су догађај нешто раније најавили на својим порталима.

Публика која је присуствовала пројекцији наишла је на неочекивано сведочење из кога је сазнала додатне димензије ужаса насталог по окупацији покрајине 1999. године кроз који су пролазили сви који нису били Албанци, а наочиглед војника КФОРА-а који су Поланском признали у једном тренутку да „су ту са једним јединим мандатом – да штите Албанце“.

„Један амерички војник ми је убрзо по доласку на Косово рекао да су њима рекли како долазе овде да зауставе етничко насиље над Албанцима али му се чини да подржавамо погрешну страну, што је мени од првог дана било јасно“, каже између осталог у филму Пол Полански који је сведок готово невероватних напада с обзиром да је неко време живео са Ромима у избегличком кампу и био саветник УНХЦР-а за питање Рома.

Нажалост, ни институција која га је на то место именовала није показала ни мало разумевања за проблеме оних који нису Албанци.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽

Гост пројекције био је и аутор овог филма Крагујевчанин Миленко Срећковић, независни новинар и публициста који ради и као преводилац, лектор и програмер. Колумниста је у листу Политика од 2013. године и аутор књига “Свако заслужује спас“ и “Корпоративни империјализам: Зоне експлоатације у Србији“.

По приказвању филма организован је разговор са аутором који је говорио о својим разлозима да се бави проблемом терора на КиМ који, иако у нешто мањем интензитету, до данас траје.

„Било ми је доста црно-беле медијске слике коју стварају корпоративни медији и који служе стварању јавне подршке ратовима и војним агресијама. Хтео сам да покажем да је стање људских права на Косову много горе него што је било пре НАТО бомбардовања и да више нико, сем Албанаца, није безбедан“, рекао је Срећковић о мотивима који су га навели да почне да се бави актуелном косовскометохијском тематиком.

Пол Полански и Миленко Срећковић током снимања филма (Фото: Синиша Дугоњић)

„Хтео сам да покажем да НАТО није заинтересован за људска права и да је то питање само коришћено као оправдање за војну агресију. Касније су исте војне интервенције понављане у Авганистану, Ираку, Либији, Јемену и Сирији, и све државе су доживеле катастрофалну и трагичну судбину“, додао је аутор филма који, на питање шта се још може и шта је потребно учинити како би се што убедљивије приказала суштина проблема, каже:

„Нисам сигуран да ја могу да дам одговор на то питање. Ситуација је врло комплексна и вероватно нико и не може да зна шта је најбоље чинити. Верујем да је важно да се ствари назову својим именом и да се не затварају очи пред истином да сви неалбански народи са територије КиМ живе у гету, и да се јасно прикаже да су они најугроженије становништво у Европи“, каже Срећковић.

Значај овог филма, како је након пројекције истакао један од организатора, независни новинар са КиМ Иван Максимовић, пре свега се огледа у томе што главни лик, амерички писац Пол Полански, претежно сведочи о злочинима над Ромима након окупације 1999. године.

Максимовић и Срећковић након пројекције

„Сведочење о злочинима које су у широком таласу Албанци починили над Ромима, иначе припадницима исте религије као и Албанци, који често имају идентична имена као и Албанци па у великој мери и обичаје и културне одлике, недвосмислено руши западњачку тезу која лажираним разлозима оправдава насиље над Србима.

Безочни терор над Ромима који никада нису имали територијалне претензије нити аспирације ка преузимању било каквог удела у власти, те нису представљали баш никакву претњу, говори о слепој мржњи према свакоме ко није Албанац као једином разлогу за насиље.

Жеља да се овлада туђом, српском територијом, и на њој успостави апсолутна етничка доминација где нико осим Албанаца једноставно не може да опстане, јасно показују да су њихова слепа мржња и примитивни пориви једини који су довели до насиља и рата на Косову и Метохији крајем деведесетих година. Ћутање о томе сведочи додатно о свесној помоћи коју су пружиле и пружају Европска унија и Америка кроз институције инсталиране након окупације покрајине“, рекао је Максимовић.

Декан Филозофског факултета Проф. др Мирјана Лончар Вујновић, чијим ангажовањем и разумевањем је организована пројекција овог филма, којој је и сама присуствовала, поздравила је аутора захваливши се на спремности да на овом факултету прикаже свој филм.

Поздравивши присутне, др Лончар Вујновић је рекла да је прилично емотивно доживела овај филм који би требало да види много више људи, не само у овом граду. Управо из тог разлога позвала је Срећковића да заједнички приреде још једно приказивање како би и они студенти који нису присуствовали овој пројекцији могли да чују више о овим сведочанствима и упознају се са уметничким потенцијалом који филм носи са собом.

Предлог је наишао на одобрење аутора, па ће тако „Пуки сведок“ ускоро бити још једном приказан у Косовској Митровици.

Приредио: Горан Петровић

Извор: КМ Новине