АКТУЕЛНО

Радници „Гоше“ у генералном штрајку – Где су паре које зарађујемо?


СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА – У Фабрици шинских возила „Гоша“ у Смедеревској Паланци око 215 радника је данас ступило у генерални штрајк, са захтевом да им се исплати тридесетак заосталих зарада, повеже радни стаж и овере здравствене књижице, изјавио је Танјугу председник штрајкачког одбора Милан Вујичић. Он је казао да „Гоша“ има око 370 радника и да се сваком раднику у просеку дугује између 500.000 и 600.000 динара.

Вујичић је подсетио да је „Гоша“ приватизована 2007. године, када је ту фабрику купила словачка фирма „ЖОС Трнава“.

Он је казао да су радници данас били у кругу фабрике, а да планирају сутра или прекосутра да се окупе испред Скупштине општине Смедеревска Паланка.

„Овај штрајк није политички обојен, ми само хоћемо да нам се дају наше зараде. Где су паре које зарађујемо? Руководство нам каже да не може да испуни наше захтеве и да треба да наставимо да радимо“, рекао је Вујичић.

Захтеви штрајкача су, како каже, да фирма одмах линеарно исплати свим запосленима 100.000 динара, а остатак дуга у 10 месечних рата, да се радницима повеже радни стаж за претходних пет година, као и да им се овере књижице које нису оверене већ три године, казао је он.

Према његовим речима, радници траже и да им се сваког месеца исплаћују целе плате, а не као до сада што је био случај само 10 до 15 одсто.

Вујичић је подсетио да је прошле недељне дошло до трагедије када је у кругу фабрике њихов колега извршио самоубиство због тешког материјалног положаја и немогућности да купује лекове.

„Гоша“, како наводи Вујичић, осим ремонта вагона за српске железнице ради тренутно и конструкције за Жежељев мост који је у изградњи у Новом Саду.

Фабрика шинских возила „Гоша“ је приватизована почетком 2007. године, а словачки „ЖОС Трнава АС“ је платио за то предузеће 1,8 милиона евра.

„Гоша“ је продата путем јавне аукције, што је подразумевало да држава новог власника, његове поступке и инвестиције контролише две године.

Агенција за приватизацију је раније утврдила да у том периоду није било кршења уговора пошто је производња настављена у потпуности, делатност је задржана, а број запослених је, са почетних 639 у моменту продаје, достигао 946 на дан последње контроле 24. децембра 2008.

Медији су објавили да је рачун Фабрике шинских возила „Гоша“ у непрекидној је блокади укупно 1.097 дана, то јест од 22. марта 2014. због износа од 602,9 милиона динара доспелог дуга, као и да се дугови „Гоше“ мере милијардама – око две милијарде краткорочних кредита и обавеза према добављачима у земљи и иностранству, још 72,6 милиона динара дугорочних кредита из иностранства и додатних 305 милиона динара дуга према матичном предузећу „ЖОС Трнава“.

ИЗВОР: РТВ

***

Директор побегао, радници на цедилу

Радници Гоше, фабрике шинских возила, у којој се прошле седмице један радник убио, ступају у генерални штрајк. Док радници штрајкују и траже исплату дуговања, повезивање радног стажа и оверу здравствених књижица, генерални директор Гоше, Словак Иван Хемшилд, напустио је земљу.

Пустош: Гоша можда броји последње дане

Незадовољство у Гоши кулминирало је пре неколико дана када се њихов колега Драган Милорадовић (56) обесио у хали за одржавање ове фабрике у Смедеревској Паланци.

Након тога, очигледно да је радницима овог некадашњег гиганта у СФРЈ, прорадио бунт.

Од прошлог четвртка обустављају рад на по сат времена дневно.

Од уторка радници фабрике шинских возила из Смедеревске Паланке ступају у генерални штрајк.

– Тражимо да се сваком запосленом одмах исплати 100.000 динара на руке, да нам се овере књижице које три године нису оверене, да нам се повеже радни стаж, да нам исплаћују плату месец за месец и да нам исплаћују целу плату, а не да неко одређује да ли ћу примати 10, 15 или 20 одсто – каже председник штрајкачког одбора Милан Вујичић.

Ови захтеви послати су власницима у Словачку.

– Порука је да се жели нормализација рада и средства ће бити уплаћена. Све до сада што је обећано, што се тиче исплата, то се и поштовало. Разумем раднике – каже финансијски директор Гоше Саша Лазић.

Све то и генерални директор Гоше, Словак Иван Хемшилд, поручује из иностранства, јер је Гошу напустио прошле среде када је у фабричким халама пронађен обешен радник.

– Позвао је полицију, кога је све звао не знам. Дошла је полиција и рекли су да су дошли да изведу генералног директора зато што је пријављено да ћете да га бијете. Нико му никад у животу није претио да ће да га бије – тврди Вујичић.

Директор је отишао, иза себе је оставио дугове, незадовољне раднике и питање – каква је судбина Гоше.

Прети ли јој после неколико година агоније „кључ у браву“.

– Наћи ћу негде посао, сад крећу земљани радови. Ићи ћу да садим, радим на црно, свеједно ми је имао пензионо или не, овде немам – каже један од радника Стеван Михајловић.

Слично мисли и његов колега Новица Филиповић.

– Немаш пара, немаш превоз, немаш јело, немаш ништа. Социјално, пензионо… ништа – каже он.

Тешка ситуација у фирми натерала је и Милорадовића да почини кобни корак.

– Драган је радио у Гоши 37 година. Био је много добар човек, али га је судбина свих нас прогањала. Дуже време је имао финансијске проблеме због неисплаћених зарада. Живео је са сином Дејаном, који је незапослен, и мајком Ружом. Прво је власник Гоше Владимир Пор из Словачке почео са неплаћањем пореза, па доприноса. Онда више нисмо имали ни здравствено осигурање, па су престали да нам дају новац за месечне карте за превоз. Драган је морао сваки дан да се шверцује из Велике Плане, где је живео, до Смедеревске Паланке. Можете замислити колико је то срамотно за човека његових година, да не може породици да обезбеди егзистенцију и да мора да се шверцује – каже његов колега Љубомир Савић, председник синдиката Независност у Гоши.

Само део ради

Упркос свему у фабрици Гоша није све стало. Иако је већина запослених од данас у генералном штрајку, њих десетак ради прековремено. Израђују челичне носаче за железнички мост, јер је тако договорено са менаџментом компаније да купац не би трпео.

Убијају се због немаштине

Као што су „Вести“ већ писале, ситуација у Гоши је толико драматична да Милорадовић није, нажалост, усамљени случај изневереног радника који је дигао руку на себе.
– Прошлог лета се Горан Пантелејић такође обесио у својој кући. Умиру људи јер немају оверене здравствене књижице или паре да оду код лекара. У исто време власник Гоше из Словачке купује авионе, прави стадион у Словачкој, из наше владе нам само обећавају помоћ, а ми смо остављени да се сналазимо како знамо и умемо – кажу они у очају.

ИЗВОР: ВЕСТИ

—————-

28.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s