АКТУЕЛНО

„Радован – Повик иза зидова тамнице“ – документарни филм премијерно приказан у Београду (видео, аудио)


Премијера документарног филма „Радован – Повик иза зидова тамнице“ у продукцији Удружења Част Отаџбине, била је 11.априла 2017.године у Београду.

На самом почетку се са сцене свима обратио Николај Петровић Бурљајев, специјални гост који је дошао у Србију због премијере филма „Радован – Повик иза зидова тамнице“. Коља Бурљајев је један од најзначајнијих уметника Русије, глумац, редитељ и професор. Напоменувши важну чињеницу да је Радован Караџић примљен у Удружење књижевника Руске Федерације, он је надахнуто и веома емотивно, изговорио песму Радована Караџића „Калемегдан“ – на руском језику.

Николај Бурљајев говори песму Радована Караџића – КАЛЕМЕГДАН
(превод Ранко Гојковић)

Након тога је приказан филм.
Пуна сала гледалаца је у тишини, кроз коју је са платна пливала истина и пунила простор, с пажњом дочекала последњи минут филма…

*Ово је ексклузивна прича о Радовану Караџићу, српском психијатру, песнику и политичару и првом председнику и творцу Републике Српске. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је 1995. године подигао оптужницу против њега. Како се скривао и како је ухапшен и изручен Хашком трибуналу, и о томе је ова филмска прича. Она је лична „исповедница“ ИЗА ЗИДОВА ТАМНИЦЕ у тренуцима пресуде на 40 година затвора. Прича је и о трибуналу али и суду народа који га је већ „осудио“ кроз гусларске и народне песме.* – написано је на сајту Сава Центра у најави филма.

ИЗ ФИЛМА

*О првим траговима нетрпељивости према Србима у БиХ

Радован Караџић сведочи да је 1962.године било лепо живети у Сарајеву, по ономе што је било доступно да се види обичним људима, није било никакве мржње ни нетрпељивости, али се већ следеће године много тога нагло променило. Касније је сазнао и зашто, јер је на два партијска Пленума „суженог састава“ разговарано о разбијању Југославије… и да су из страха да се Босна „као коштица у подељеној брескви“ не припоји Србији, постепено признали прво муслимане као посебну етничку групу, а касније и као посебан муслимански народ. То се већ од 1963.године одмах осетило… 1967.године се сазнало за тајну стратегију муслиманске заједнице, било је притисака на српске мислиоце, писце, интелектуалце… на све што „у себи има ичега српског“…

*О хапшењу

„Кад сам схватио шта је, мирно сам се прекрстио и пошао са њима у ноћ…“
Радован Караџић каже да није знао – ко су они који су га ухапсили, ни куда га воде – „пет милиона долара је могло да мотивише било кога“… А кад је сео у „владин авион“ прва мисао је била „брисање свих планова“, јер је тада „схватио колико планови чине човека и његов живот, и изван планова, намера и жеља… човек скоро да не постоји, осим као биолошка чињеница“…

УТИСЦИ О ФИЛМУ

Соња Караџић, ћерка Радована Караџића:

„За мене је ово историја, сјећање, аргументи, документи и пуно, пуно осјећања, прије свега поноса. Истовремено сам и потрешена због свега оног што смо прошли као породица и свега онога што пролазимо и даље, и што пролази и он. Али, мислим да ово свака генерација Срба, гдје год да живи на свјету, треба да погледа. Не само због Радована Караџића, него због Републике Српске, због српског народа.“

Адвокат Горан Петронијевић:

„Радован је историјска личност. Историјским личностима припада незаборав, а ово је једна од тих ствари која се бави незаборавом Радована Караџића. Остаје за историју. Наравно, надам се да ће ово бити један од филмова о њему.“

Брат Радованов, Лука Караџић:

„Позитиван утисак… Дирнут сам, мало су осјећања, емоције су мало прорадиле… Наравно да су ми сузе мало удариле, у датим моментима и сад, наравно, видите да ми грло мало дрхти… Шта да кажем… Ово је право приказивање правих ствари и истине како се Радован понашао и како се српски народ понашао. И Радован је представљао српски народ, онако како се он понашао тако су се Срби понашали, зато смо највише и страдали. И зато су се десиле и разне кланице, и зато су се десиле и разне Кравице, а и дан-данас не знамо шта је са Србима из Сарајева. И дан-данас неће да врше ексхумацију наших људи који су остали у Сарајеву, који су били цивили. Нико од њих није имао ни оружје, ни пиштољ, а не да кажемо неко теже наоружање. И нас хоће да прогласе геноцидним народом. Представљају муслимане да су неки, тобоже нападнути, и да су мирољубиви народ а нико неће да каже и нико неће да се осврне на то да су – муслимани ратовали и са Србима, и са Хрватима, и да су ратовали између себе. Е, то је тај „мирни“ муслимански народ у Босни и Херцеговини. А кад се узме пропорционално по глави становника Срба је изгинуло више него муслимана, иако су ратовали, водили рат са три стране. А Срби нису нападали, бранили су се.“

Јован Шиповац, Удружење „Част Отаџбине“:

„Желели смо овим филмом да се изборимо за истину, како ону садашњу тако и ону историјску. Колико смо у томе успели показаће најбоље време које је пред нама.“

*

ТРЕЈЛЕР

*

Режију и сценарио за филм потписује Драган Елчић, директор филма је Слободан Стојановић, Радована Караџића глуми Љубивоје Тадић, сарадник на сценарију је новинар Драган Вујичић, музику је написао Драшко Јанковић, дизајнер звука је Борис Шурлан, директор фотографије Александар Ангеловски, сниматељ Иван Михајловић, вођа снимања Лука Окука, а све је с пажњом уклопио, сложио и монтирао Душан Милуновић.

Прва клапа филма снимљена је на Жабљаку 4.фебруара ове године. Сниматељска екипа је реализовала укупно 15 дана на 59 локација. У Србији, Републици Српској, Црној Гори и Републици Српској пређено је преко 15.000 километара, при чему је снимљено 2.100 минута материјала. Уз добру организацију и праћење рокова које је поставио редитељ филм је био завршен у монтажи у суботу, 8.априла у вечерњим сатима. То је и био задатак, да се у априлу заврши филм до одлуке о жалби Радована Караџића у Хагу.
Више у тексту:
„Радован – Повик иза зидова тамнице“: Прве пројекције на Мећавнику и Андрићграду

*

Премијери филма у Сава центру, у сали која је била испуњена до последњег места, присуствовали су многи по делу познати родољуби, са ове и оне стране Дрине, као и ћерка Радована Караџића Соња и брат Лука, син Ратка Младића Дарко… Организатор догађаја био је продуцент филма – Удружење „Част Отаџбине“ из Београда.

Очекивао се и патријарх, а позвани су били и многи медији… Патријарх је послао свог представника, свештеника у пензији, што веома јасно говори о односу СПЦ према Србима, њиховом страдању и пре свега поштовању према Радовану Караџићу, хашком осуђенику, првом председнику државе Срба преко Дрине… Исти коментар се може дати и за представнике медија, оне који се нису појавили…

 

12.4.2017. за СРБски ФБРепортер Биљана Диковић

3 replies »

  1. Проф. Зубовић је устао у одбрану истине о Србима у Крајини „каурској и турској“ и указао на жалосне чињенице за време Брозове великохрватске диктатуре, зато ћемо пренети извесне цитате из симпозијума српских научних радника окупљених у књизи „Крајина и Крајишници“ како бисмо одбили сваки приговор пристрасности.

    Стр. 83: „Данас сви Хрвати на Крајини називају свој језик – хрватски, а свесни Срби – српски; за неопредељене муслимане, све Србе интернационалисте и све бојажљиве Србе то је ‘наш језик’ и језик српскохрватски или хрватскосрпски. Како ће бити даље и да ли ће бити још каквих варијаната, не поричем. Како било да било, ми ћемо се трудити да останемо што ближе народном говору“.
    Стр. 88: „У ‘Независној Држави Хрватској’ ћирилица је била забрањена и свима наметнута латиница. у приватном животу међу Србима ипак се одржала, а једно време се држала и међу Србима партизанима у шуми. Када је и како је уведена латиница и у шуми и на слободној партизанској територији треба да се утврди“.

    Стр. 89: „Захтев неких људи, и Срба по рођењу у Хрватској, да се укине ћирилица, писмо ‘попадија’ и ‘жандара’, како они кажу, нико паметан не узима озбиљно. Они не познају ствар о којој говоре или, некоме се подворивајући, свесно обилазе истину, по чему су управо бедни“.

    Стр: 101: „У наше доба прилике су се измијениле. Стара вјеровања блиједе, а нова су од овога свијета – вјера и моћ човјека над природом и вјера уматеријална добра и материјалне класне интересе. Проповједа се: да је стара вјера отров за народ, а од празне вјере нема никакве користи, да се треба борити не само са неправдама у друштву и класним непријатељем већ и са природом која се може савладати; али то је вјера…“

    Стр. 16 : „У објашњавању и мењању садашњег расположења најтеже је сузбити страх који је остао још од окупације у Крајини, напосе од усташа и њихових средстава. Страх је појачан сукобима и борбама унутрашњих српских група између себе. У неким је крајевима завладао кукавичлук и страх какав се не памти од Турака…

    Људи остављају српско име и називају се православцима, заборављају српску прошлост, остављају писмо ћирилицу и српске обичаје, чак и славу – посебно обележје Срба. Српски језик називају наш језик, у новије време српскохрватски, српске народне песме називају наше народне песме без српског обележка. Кад спомену српско име окрећу се и гледају око себе да их ко не слуша; и славу славе кријући а свећу заклањају застором…“

    Свиђа ми се

  2. У овом контексту поменули бисмо да је у Београду 1970. године објављена друга књига „Крајина и Крајишници“ у приватном издању професора Јована Зубовића, коју је Брозова београдска, рајетинска, интернационалистичка, кроатофилска, великохрватска, комунистичка, колонијална и интермариумска саката елита назвала „шовинистичким памфлетом“ и тражила од суда да је забрани. Књига је забрањена одлуком Окружног суда у Београду 16. априла 1970. године због повреде прописа закона о штампи и другим информацијама. У образложењу збаране књиге „Крајина и Крајишници“, између осталог стоји:

    „Окружно јавно тужилаштво сматра да овакви националистички преступи у третирању Крајине, њезине даље и ближе историје, друштвеног развитка, културе и језика, фалсификовање историје народа Босне и Херцеговине и жења да се ненаучним путем докаже да је Босна западни део Србије… уноси узнемирење…“ (Види: Забрањено растурање књиге „Крајина и крајишници“ -Националистички и шовинистички приступ у третирању Босанске крајине, „Политика“, Београд, 16. април 1970).

    У књизи су од посебног значаја статистичке студије професора Јована Зубовића „Становништво по попису од 15. марта 1948“, и Адама Милановића „Пописи становништва по вери (1921. и 1931) и по народности (1948, 1953, 1961)“ из којих се види значајан пад живе српске снаге према попису од 1948. године у односу на стање у 1931. години (Види: Проф. Јован Зубовић, Крајина и крајишници, Књига друга, Београд, 1970, стр. 63-69).

    Свиђа ми се

  3. БРАТЕ РАДОВАНЕ НЕК ТИ ЈЕ ГОСПОД ВАЗДА У ПОМОЋИ И БУДЕ ЈЕДИНИ СУДИЈА КОЈИ ЋЕ ИМ СУДИТИ ТИМ ТЗВ хашким судијама НА ОНОМ ЈЕДИНОМ СУДУ ЂЕ СЕ СУДИ ПОШТЕНО СВАКОГ ДАНА СЕ МОЛИМ ДА ТЕ ГОСПОД ОСЛОБОДИ И СВЕ НАШЕ СРБЕ ИЗ ТОГ фашистичког хага И ЗАТВОРИ ТЗВ хашки суд БРАТСКИ И ЧЕТНИЧКИ ПОЗДРАВ ЗА НАШУ РЕДАКЦИЈУ И ЗА ФАМИЛИЈУ ВОЖДА РАДОВАНА РАШЕ КАРАЏИЋА ДА ИЗДРЖИ ОВО ПОНИЖАВАЊЕ СРБИЈЕ И ВОЖДА НАМ РАШЕ ТВОЈИ ЗАГОРАНИ СУ ВАЗДА УЗ ТЕБЕ МОЛИТВОМ ДА НАМ ШТО ПРЕ ДОДЂЕШ ОТУДА МЕДЂУ БРАЋУ И СЕСТРЕ ТВОЈЕ СРБИ СУ НАРОД ОСТАЛИ ДРУГИ СУ изрод СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s