АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Марко Јакшић: Рускa подршкa – jуче Милу, данас Вучићу


Пише: Марко Јакшић
12. април 2017. КМ Новине

„Политика на Балкану актуелне власти у Београду је строго германофилска, зато ми не иде у главу да таква политика може да одговара и Москви“.

Сутрадан, после референдума о изласку Црне Горе из Савезне Републике Југославије, примљен сам у кабинет ондашњег председника Владе Србије др Војислава Коштунице. Разговарали смо о протеклом референдуму. Сећам се да сам га тада питао зашто је Русија подржала излазак Црне Горе из заједничке државе. Рекао ми је, да ни њему то није јасно.

Пар година иза тога, био сам гост на завршној конвенцији једног од опозиционих председничких кандидата на изборима у Црној Гори, господина Андрије Мандића. Завршни митинг је био у Никшићу дан уочи предизборне ћутње. Током саме конвенције чули смо да је ондашњи руски председник примио кандидата ДПС-а за председника Црне Горе. Андрији Мандићу сам тада рекао, како он мисли да добије изборе ако и Исток и Запад дају подршку кандидату владајуће партије.

Слична ситуација се десила и током председничких избора у Србији, када је само 5-6 дана уочи самих избора руски председник Владимир Путин примио председничког кадидата Српске напредне странке Александра Вучића и пожелео му срећу на изборима. Истоветну подршку је премијер а председнички кандидат добио и од Ангеле Меркел.


Јединствена Русија, као владајућа странка у Русији, је такође током парламентарних избора 2014. и 2016. године давала подршку Српској напредној странци, али та подршка никада до сада није била тако снажна као током председничких избора 2017. године. Међу кандидатима за председника Србије било је оних који много искреније доживљавају Русију него што то чини председник Српске напредне странке али је њима таква подршка изостала.Режим у Србији је истоветан оном у Црној Гори. Личе као јаје јајету. И један и други су мафијашко-криминално-дикататорски где два рођена брата владају у обе републике. У многоме подсећају на режим у Украјини према којем Русија има непријатељски однос. Можда зато што су тамо жртве становници руске националности, за разлико од Србије и Црне Горе у којима Срби страдају и пате.

Прошле године током парламентарних избора у Црној Гори Вучићев режим је активно учествовао у исценирању наводног државног удар у тој земљи. Сетимо се само речи српског премијера који је дан после избора изјавио да Србија има много озбиљне податке о «непостојећем» државном удару. Са ове дистанце види се да је Србија заједно са другим западним тајним службама, као и ДБ Црне Горе, исконструисала цео случај да би Мило Ђукановић победио на изборима. И не само то, и Пинк и Информер, медијске узданице Александра Вучића, одвратним и пљувачким текстовима обасипали су политичке противнике Мила Ђукановића представљајући их као руске фаворите. Епилог је да је Ђукановић победио на изборима а Црна Гора ушла у НАТО пакт. Нажалост, све то није спречило руску политичку врхушку да подржи Александра Вучића на председничким изборима.

Ја сам, никада нисам могао да схватим зашто Москва подржава власт у Србији која Бриселским споразумом отцепљује сопствени део територије и прави, за почетак, независно Косово, односно, као крајњи подухват, Велику Албанију. Пре неколико година ондашњи руски амбасадор Александар Конузин је то објаснио речима да Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Тачно. Али ако смо браћа, ако смо пријатељи, онај ко греши, а то је Београд, мора да се саветује, критикује па чак и мало изгрди, да не чини сам себи ненадокнадиву штету.

Истина је да је руском подршком спречен пријем Косова у УНЕСКО, али је пре тога Србија учинила много горе ствари. Омогућила је пријем Косова у бројне међународне органицације, до давања посебног телефонског броја Косову као посебној сувереној држави. И не само да није било макар благог пријатељског прекора са руске стране, него су руски дипломатски представници током 2013. и 2014. године снажно подстицали Србе да учествују на сепаратистичким изборима чиме су легализовали и легитимисали још једну албанску државу на Балкану. Иначе, ти посланици, министри, градоначелници који су положили заклетву на сепартистички устав независне самопроглашене државе Косово радо су виђени гости у руској амабасади. Не могу да разумем да Русија не признаје независно Косово али признаје њене изабране представнике макар то били и Срби.

Пре неки дан се шеф руске канцеларије у Приштини заложио за формирање Заједнице српских општина. Идентичан захтев је поновио и амерички амбасадор у Приштини. Иначе, структуру те Заједнице треба да чине Срби који су бирани на локалним и парламентарним изборима по законима самопроглашене републике Косово а форма Заједнице је строго у складу са уставом те парадржавне творевине. На страну, што сама Заједница неће имати никаква извршна овлашћења.

Политика на Балкану актуелне власти у Београду је строго германофилска, зато ми не иде у главу да таква политика може да одговара и Москви.

Или је можда у питању нешто друго. Напуштање Косова и Метохије од стране Србије на начин на који то чини Београд олакшава руској страни да сутра у Савету безбеднсти омогући признање Косова и Метохије јер је претходно Београд то већ учинио. Једна таква позиција омогућила би Русији да поред већ припојеног Крима то исто уради и са Јужном Осетијом, Абхазијом, Придњестровљем, Донбасом па и неким другим деловима у другим државама у којима живе Руси. Распадом Совјетског Савеза сматра се да је више од 35 милиона етничких Руса остало да живи у туђим државама.

Срби са Косова и Метохје су 2010. године прогласили Владимира Владимировича Путина за почасног грађанина Косова и Меотхије. То се десило у Зубином Потоку где је у сали од 300 места било више од 2000 људи. Многи су плакали када је ова повеља додељена руском председнику. Њега Срби са Косова и Метохије доживљавају као месију, као спасиоца. Ипак, тиме своју политичку позицију Срби са Косова и Метохије нису побољшали. За љубав је ипак потребно двоје.

Више од 70% Срба данас у Србији верује Русима. Тај проценат није достигнут никаквим медијским кампањама и новцем него је исконски наслеђен. Бојим се да ће руском подршком српском диктатору Александру Вучићу, нарочито код млађе српске популације, рејтинг који Руси имају код Срба бити јако снижен.

Министарство иностраних послова Русије је осудило студентске протесте у Београду јер их, наводно, организује Запад иако нису необавештени и добро знају да је било жестоке изборне крађе, због чега се митинзи и одржавају.

Мени лично, какви год били геополитички и стратешки руски интереси, таква политика није јасна а није ни коректна према српском народу. Мој пријатељ Љубиша Илић, власник кафића «Вожд» у Косовској Митровици, после руске подршке Александру Вучићу скинуо је портрет Владимира Путина у свом кафићу. Када сам га питао зашто си то урадио, рекао је: «Марко, претерали су».

Марко Јакшић
члан Председништва Народног покрета Срба
са Косова и Метохије „Отаџбина“


Извор: КМ Новине

10 replies »

  1. Колико је Брозов ренегатски, робовласнички режим и контра-револуционарни преврат 1948. године био по Србе трагичан и колико је био економски успешан, види се најбоље по томе што је преко милион и пет стотина хиљада својих најбољих радника и стручњака „гастарбајтера“ морао продати капиталистичком западу као буржоаско-марксистички „вишак вредности“ или их растурити као робље да аргaтују по буржоаским и колонијалним државама у Африци и Азији…

    Имајући у виду да и данас, као што је било 60-их и 70-их година ХХ столећа Брозови „гастарбајтери“ и њихови потомци шаљу у Србију “сваке године више од четири милијарде евра дознака из иностранства…” (Види: Од дијаспоре с љубављу, “Глассрбије”, 8. фебруар 2014).

    Према једном извештају београдске “Политике” број “гостујућих” радника
    из Југославије у западним капиталистичким државама попео се на милион у
    току 1970. године. “Тако ћемо, каже лист, представљати једног од главних извозника радне снаге на целом европском континенту, с обзиром на укупан број становништва способног за рад”.

    Одлазе на рад све више и жене. Од 500,000 жена радница у Немачкој су 110,000 из Југославије. Све је већи број одлива високо квалификованих радника. Брига је и то што се најмање Југословена враћа кућама из иностранства. А најновија је брига у томе што у последње време, радници не одлазе на рад него се потпуно исељавају и напуштају земљу дефинитивно…” (Види: “Политика”, Београд, 30. Јул 1970).

    Имајући на уму да су капиталистички и „гастарбајтерски“ девизни приливи одржавали и стварали трули, ренегатски и расипнички југословенски државни буџет и привреду. Такође, имајући на уму да свега тога није имала Краљевина југославија, ни милона „гастарбајтера“ у капиталистичким земљама, ни милијадри долара капиталистичке помоћи и кредита, ни туристичке експанзије, па се ипак самостално финансирала и одржавала .

    На овом месту вредно је поменути и писмо финског политичара Перти Хатаја, које је упутио у току 1970. године југословенском робовласничком и западно-европском и америчком империјалистичком лакеју Јосипу Брозу Титу, у којем дословно каже:

    “… Већ дуго времена ја пратим ситуацију у Југославији и добро познајем њену историју. Све информације које наводим проверене су са више страна. Морам да признам да сам поражен догађајима у Југославији у току последњих тридесет година, тим пре што имам много пријатеља у Југославији…

    Ја сам по професији економиста и добро ми је познато да је према комунистичким теоријама незапосленост феномен капитализма. Али сада 25 година од како сте узели власт у Југославији постоји незапамћена незапосленост. Преко 700. 000 радника било је приморано да оде у западне земље у потрази за послом. Управо су радници највише очекивали од ваше владе.

    Нас овде у Финској чуди да према званичним подацима још увек има два милиона грађана Југославије који не могу да читају и пишу. То доста потсећа на Шпанију и Португалију…

    Мене је нарочито поразило да после 1948. Југославија није постала слободнијом земљом. То је било могуће и пожељно у тој земљи која је толико страдала и која је окружена једино слабим суседима…

    Свима је познато да је Југославија федерална држава где сви народи имају наводно загарантована права. Како да се објасни да Срби изван уже Србије немају никаква национална права ( на школе, српску ћирилицу, организације, штампу итд. ), иако су Срби највећа нација у Југославији? За време рата Хитлер је направио велику грешку када се окренуо против највећег народа на Балкану, тј. против Срба…” (Види: Фински политичар – Јосипу Брозу, “Слобода”, 9. септембар 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.).

    Довољно је бацити само брз поглед на оно што је информбировска штампа писала , па да се види какво је владало мишљење о Јосипу Брозу Титу, самопроглашеном генералном секретару КПЈ, пилигринском фратру, малтешком витезу, канонику цркве св. Јеролима у Риму, папином хаџији и вишеструком агенту који је употребљавао преко двадесет псеудонима: Клањчанин, Руди, Ото, Драгомир, Загорац, Георгијевић, Викторов, Петар, Валтер, Тито, Јаромир Хавлицек, Спиридон Мекас…

    Не улазећи даље у никакве друге коментаре, цитирали бисмо чланак Н. Лорана, који је објављен под насловом „Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста“, који у скраћеном обиму гласи…

    Н. Лоран:

    ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА

    За 26 март ове године у Југославији су одређени „избори“ за Народну скупштину. Основни циљ тих избора јесте да се замаскира фашистичка суштина режима клике Тита-Ранковића. Припрема за „изборе“ спроводила су у условима гестаповског терора и разуларене демагогије. За обезбеђење „поретка“ за време избора мобилисано је 700 хиљада полицајаца и десетине хиљада жбира државне безбедности. У току припреме за изборе олош Волстрита- поглавник фашистичке банде Тито и његови доклавници – држали су говоре у којима су под плаштом фразирања о „домократији, слободи и социјализму“, покушали да сакрију крајње тешко, управо катастрофално стање економике Југославије и њену потпуну зависност од англо-америчких империјалиста. Овим „изборима“ титовци још једанпут раскринкавају себе као експоненте буржоазије, као англо-америчке шпијуне и фашисте.

    Политика фашистичке клике Тита-Ранковића у потпуности је усмерена на подржавање планова америчких потпаљивача рата. Београдски управљачи, испуњавајући наређења својих господара, чине све могуће да претворе Југославију у војни плацдар, а југословенске народе у топовско месо. Али то за титовце није нова ствар, јер се они већ одавно налазе у служби енглеске и америчке шпијунаже. Као што је познато, за време другог светског рата Титова банда била је повезана са англо-америчким империјалистима, добијала од њих одређене задатке и одговарајућу помоћ. Сада пак, титовци не скривају то. Иступајући 18-ог фебруара ове године у Ужицу Тито је цинички изјавио, да „смо ми за време рата од Запада добијали велику помоћ“.

    Англо амерички империјалисти сада отворено подржавају клику Тита-Ранковића. За кратко време титовци су већ добили два америчка зајма у износу од око 50 милона долара. Та помоћ са Запада добија се такође по линији развијања трговинских веза и указивања војне подршке југословенским фашистима. Већ сада, уједно са другом робом, из САД у Југославију се лиферују авионски мотори, радио апаратура, авионски делови и други војни материјали. Између САД и Југославије закључен је споразум о ваздушном транспорту, у Југославији се граде нови аеродроми преуређују се стари, граде се касарне и друмови који воде према границама земаља народне демократије. Истовремено, под надзором америчких војних саветника, повећава се бројност армије, полиције, специјалних пограничних јединица, и врши се њехова нова предислокација. Армија, пограничне и специјалне јединице порасле су у 1949 години, у поређењу са 1948 годином, отприлике за два пута. Економски, финансијски и војни амерички саветници изучавају материјалне и људске резерве и могућности Југославије за будући рат.

    У сагласности са директивама англо-америчких империјалиста клика Тита-Ранковића претворила је Београд у амерички центар шпијунаже и антикомунистичке пропаганде. По налогу Волстрита београдски управљачи воде дивљу, чудовишну, клеветничку пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије, служећи се најгнуснијим измишљотинама позајмљеним из арсенала хитлероваца.

    Претварање Југославије у војно-стратешку базу америчког империјализма захтева и преуређење њене економике у сагласности са антисовјетским, антидемократским и војним плановима САД и Енглеске. Услед тога клика Тита-Ранковића активно наставља са политиком ширења и јачања снага капитализма унутар земље. Државна индустрија престала је да буде народно добро и служи америчкој фирми Тито и Ко., као параван за капиталистичку експлоатацију трудбенички маса. Најважнији заводи и рудници прелазе у руке англо-америчког монополистичког капитала. Буржоаски економисти, који раде за клику Тита-Ранковића, уз помоћ англо-америчких „саветника“ разрађују такве „планове“, који се уопште не базирају на унутрашњим финансијским и техничко-економским могућностима, већ полазе од зависности економике Југославије од САД и Енглеске…

    Англо-америчка штампа их подржава. Тако је енглески часопис „Трибјун“ 9 марта ове године писао: „Југословенска економика се налази сада на најнижем нивоу… Само ефективна помоћ од стране западних држава може извући Југославију из садашњег тешког стања…“ (Види: Н. Лоран, Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 12 (35), 30. март 1950).

    Свиђа ми се

  2. Не улазећи у никакве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, у априлском издању „Нове борбе“, органу југословенских комуниста- политемиграната у Чехословачкој , објављен је чланак под насловом:

    „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА

    У америчком систему организовања агресије против СССР и земаља народне демократије, чије је језгро Атлански пакт, недостајала је нападачка комбинација, која би обухватала читаво подручје Средоземног мора са Балканом, Блиским и Средњим Истоком. Постојање народно-демократског режима у Југославији и огромни размах народно-ослободилачке борбе грчког народа онемогућивали су остварење таквих планова на Балкану.

    Контрареволуционарни удар Титове банде империјалистичких шпијуна и убица, продаја наше земље америчким потпаљивачима рата, забијање ножа у леђа грчкој демократској армији, дало је империјалистима могућности да приступе ковању планова за стварање система организоване агресије на подручју Балкана, а тиме и Средоземног мора.

    Непуних десет дана пре заседања министара војних ресора и начелника генералштабова земаља Атланског пакта у Хагу, у Атини су се састали амерички амбасадор у Москви Кирк и амбасадор САД у Београду Ален. Дипломати су стигли у Атину у пратњи војних и политичких „саветника“ и „експерата“, а конференцијама је присуствовао и претставник америчког министарства иностраних послова, Мајрон Блек.

    Ова конференција америчких дипломата изазвала је нарочиту пажњу империјалистичке штампе, која отворено пише, да су Ален, Кирк, Блек и њихови „експерти“ расматрали питање стварања „осовине“ Београд-Атина, тј. закључења војно-политичког савеза титофашиста са грчким монархофашистима.

    У вези са тим питањем грчки лист „Елефтерија“ каже, да је Ален имао у Београду вишечасовни разговор са Титом, од кога је добио поруку за грчку владу. Чим је стигао у Атину, Ален се састао са грчким министром иностраних послова. Грчки лист „Махи“ примећује, да је „Југославија данас постала центар интереса САД на Балкану.“

    Припремање војно-политичког савеза Београд-Атина, пише западна штампа, значи у ствари приступањња формирању основног дела толико ишчекиваног Средоземног пакта, логичног наставка и допуне Атланског пакта.

    Службена саопштења о атинским разговорима „доларских“ дипломата јасно указују на чињеницу, да потпаљивачи новога рата користе своје агенте титофашисте и грчке монархофашисте за стварање нових центара империјалистичке агресије на Балкану и у Средоземљу.

    „Осовина“ Београд-Атина значи увлачење Југославије у злогласни Атлански пакт, значи претварање наше земље у плацдарм империјалистичке агресије, значи продају наших радних људи империјалистима као „топовско месо“ за амерички напад на најбољег пријатеља југословенских народа, на моћни Совјетаки савез…“ (Види: „Нова борба“, бр. 6. (35), 8 април 1950, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој; Никос Захаријадис, Стварање осовине „Аина-Београд“ опасност по мир, „Напред“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Бугарској, бр. 12 (29), 15. јул 195; Титова клика даје нове и нове концесије америчким монополистима, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5. октобар 1949; Амерички официри као „инстуктори“ Југословенске армије, „За социјалистичку Југославију, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 13.Х.1949; Титова фашистичка влада приступа Средоземном пакту, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11, 15.Х1949; Шпијунске везе титоваца и англо-американаца, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949. Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-полтемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949, Управљачи Југославије – агенти обавештајне службе САД, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949…).

    Свиђа ми се

  3. Немамо, језгро, немамо државу, са свим оним што држава треба да има.Србијом харају обавјештајне службе и раде шта хоће. Србијом харају невладине организације и висе се поштују него пресједник државе.У Србији буде награђен онај ко јавно ради против народа.(Рашка и Прешевска долина).Србија нема ни судство ни школство(уџбеници сексуалног одгоја,боље рећи насиља над дјецом).Србија је распродана и наши људи раде а плате су им као најнижа социјала.Село уништено, аграр напуштен.Србија нема Армију нити наоружање и да не набрајам шта још све нема. Омладина бјежи главом без обзира, јер види злу и гору, да ће ту без посла и срестава за живот дочекати старост. У Србији влада бијела куга.Сваке године губимо 35000 становника. Нама трема неко ко неће бити плаћен од наших непријатеља да ради за нас и за себе а не за њих. Психолошки рат је исто толико опасан као и бомбе, само је на први поглед невидљив и нема галаме.Народ нам је навикао да се држава брине о њему(комунизам), сад је затечен и неспособан да покрене себе у било какву акцију. Народ је разбожен и не иде у цркву, гдје би се могло попричати и договарати.Народ је подијељен још увијек на четнике и партизане, јер се Тито распо, али његова идеологија још није.А за причу о Русима на основу онога што ја знам, нимало нијесам одушевљен шта урадише и са оним у Црној гори, и са овим у Србији. Русија има своје муке које као што видимо мучи, а ми незнамо шта хоћемо и тако пропадамо. Лавров није случајно рекао:“Неможемо ми бити већи Срби од Срба“.А бивши амбасадор у Србији је питао :“Има ли овдје Срба?“Народ нема повјерења ни у кога јер су нас има 25 година све владе и сви пресједници изиграли.Зато нијесу ни излазили на изборе, јер знају да су само форме ради.Нема ту цовјека од достојанства и поноса,то су јалове личности које нико не цијени.

    Свиђа ми се

  4. Историски је позната ствар да су се амерички социјалисти и бундисти у Њујорку, као и фабијанци у Лондону, залагали за зликовачки експериметани комунистички поредак у трулој, олигархиској, нихилистичкој и анархистичкој подземној Русији, која је константо потпаљивана изнутра и споља од друге половине деветнаестог столећа. Руски револуционари су били оптерећени комплексом анархије. То је А. Херцен приказао у једном разговору са једним нихилистом:

    „Ви сте били хипокрите (вели нихилиста) – ми ћемо бити циници; ви сте имали морала само у речима, – нама се чини бољи злочин; ви сте се покоравали вашим старешинама и ви сте се клањали људима које нисте поштовали; ми ћемо их гурати лактом и стати им на жуљ не тражећи извињење; ваш се понос задовољавао спољним знацима поштовања и пуким уветом, – наша се гордост састоји у томе да презиремо сваку пристојност и свако питање части…“

    Имајући у виду да је главна оштрица спољњег социјалистичког, фабијанског и бундистичког естаблишмента у Лондону и Њујорку била усмерена против руске монархије и Руске православне Цркве. Против главног носиоца руског самодржавља. За време извођења тз. „буржоаско демократске“ револуције у Русији 1905-1906. године сматрали су погодним моментом да је осакате и униште. Дочекали су зликовачку бољшевичку револуцију у Русији са великим одушевљењем – “Many Russian born Jews, albeit a minority, were also socialists or associated with the Bund. Much more important, however, was the fact that the overwhelming majority of American Jews, regardless of political outlook, hated the Russian government and rejoiced in a movement which promised some relief to their pogrom-stricken coreligionists and relatives…” (Види: Arthur W. Thompson, American Socialist and the Russian Revolution of 1905/1906 – Freedom and reform – Essays in Honor of Henry Steеle Commager, Edited by Harold M. Hyman and Leonard W. Levy, New York – Evanston, and London, 1967, стр. 343).

    Није без интереса да поменемо и једно сведочанство о узроцима србофобије и русофобије које је оставио проф. Др. Л. М. Костић у студији “Србија или Југославија” из које ћемо репродуковати извесне цитате да бисмо одбили сваки приговор пристрасности.

    Стр. 62 и 63: “… Мени изгледа та ствар прилично јасна и доступачна: из истих разлога из којих помажу и комунистичку Југославију. Тј. из мржње према Истоку, према Русији, према православљу итд. Они сматрају да би слободна Србија одмах тражила и нашла наслон на Русију. Они то с правом претпостављају. И ми бисмо личили на самоубице кад бисмо се тога наслона либили, кад га не бисмо свестрано користили.

    Видели смо шта нам жели Енглеска и како је с нама поступала. Поред свих издаја, још је бомбардовала српске градове горе него Немци за време последњег рата, а хрватске је сасвим штедела. Зажто? Врло је прост одговор на то. Черчил је већ био утаначио са Стаљином поделу Југославије одн. сфера у Југославији по принципу фифти-фифти, и Стаљин је био тобоже сместа дао пристанак. А како би изгледало то пола-пола? Ни то није тешко докучити; Енглеска би имала у својој интересној сфери запад а Русија исток Земље. Зато она није протестовала због убијања Срба у ‘НДХ’ већ због српских одмазда, јер је свој пресумптивни део штедела; зато је наметнула претседника владе Субашића; зато је фаворизира сваки антисрпски покрет и у земљи и у иностранству итд. То ће она чинити и даље, јер се ‘принципи енглеске спољне политике не мењају, па ма која влада била на управи земље’, како гласи једна спољно-политичка максима.

    Не само да су Савезници (у првом реду Енглези) напустили Дражу, већ су они били готови да помажу Павелића. О томе детаљно пише бивши југ. Министер за време рата др Милан Мартиновић у календару ‘Хрватског Гласа’ за 1955, а то преноси и г. Радоје Л. Кнежевић у лондонској ‘Поруци’, број јануар-март 1959, страна 40. Енглеска обавештајна служба у Швајцарској пристала је била да се помогне хрватска акција против Немаца ако се образује заједницка влада ХСС и умерених усташа. Савезници би ондма де факто признали Хрватску републику – на челу са дром Мачком…

    Енглези ће нас увек сматрати својим виртуелним противницима, онима који више теже и нагињу Русима него њима, онима који ће у трајним ситуацијама ићи са Истоком а не са Западом.

    То су константе, сталне руководне идеје енглеске политике, не треба се
    заваравати. А она, нажалост, још увек врши велики па негде и пресудан утицај на САД. (Тако је било и за време последњег рата, када су Србију бомбардовали
    амерички авиони, али врховна команда над савезничком авијацијом у нашем пределу припадала је Енглезима. Они су виновници свих убистава Срба од почетка 1944, а посредно и од пре).

    ‘Савезници’ су створили комунистичку Југославију; то је њихово чедо, њихово дело. Ако им сад не конвенира, значи да је ми морамо рушити и прилагодити њиховим циљевима.

    А који су то циљеви? Борба против Русије и Истока, против сваке Русије, не само комунистичке…

    Ја нећу говорити нашим људима шта би значило за нас Србе кад бисмо Русију изгубили или удаљили од себе, кад бисмо је натерали да пригрли наше непријатеље ( као у доба краља Милана ). То знамо из историје, то осећамо инстиктивно. Нема нама природнијег ни чвршћег наслона него на Русију, словенску, православну, ћириловску.

    Она нас је несебично помагала кроз многе векове и у разним ситуацијама…”
    Стр. 66 и 67: “Енглези су егоисти према целом свету, али су према Србима још и непријатељи. И онај ко се на њих поуздава у најмању руку је непоправљив. Други ‘савезници’ нису тако а приори нерасположени према Србима и дали би се местимично разлогу да се Енглеска не укопча увек, па тиме онемогући сваки акт у корист Срба. Немамо ми шта од њих да очекујемо, ма шта доброг, ја најискреније уверавам читаоце. А видеће да и други тако мисле.

    Пок. Адам Прибићевић је у једном веома запаженом чланку објављеном у питсбуршком листу 2 марта 1954 под насловом ‘Опрезност према Великима’ (тај чланак је пренео после и календар ‘Америка’) веома оштро опоменуо оне који се уздају у помоћ ‘Великих Савезника’ Србима. Он се ту чак највише окомио на владу САД, која је ‘да би задобила за партиске куглице 28 милиона америчких католика и симпатије Ватикана’ дала склонисте Артуковићу, који је крив за покољ 600 хиљада Срба и рушење стотина српских православних цркава, да паљење стотине српских села не спомињемо. А обавештени смо да је та звер, за изборне борбе, учествовала активно на једном републиканском збору у Лос Анђелосу. Главно је задобити владу САД а не извојевати победу правди у Југославији. И, ако Артуковић може привући хрватске гласове, добро је дошао преко гробова бар 600,000 Срба!’…” (Види: Проф. Лазо М. Костић, Србија или Југославија, књига трећа, Хамилтон, Онтарио, Канада, 1962).

    Свиђа ми се

  5. Е мој Марко, шта нас тек чека. Србија степ бај степ признаје Косово. Косово је данас независнија и суверенија држава од Србије. Косово признаје стотинак чланица УН. Србију у границама са Косовом – ниједна једина.
    Рускa подршкa – jуче Милу, данас Вучићу… сутра Тачију. Русија следи српску политику.
    Нема нам спаса ни од вскрснућа Исуса Христа свевишњег нашег чувара и заштитника, ако се ми не покајемо, ујединимо и имамо национални понос. Немамо ни Карађорђе, н Милоша ни Његоша. Сатрли смо их. Лепо је то предбидео Др Арчибалд Рајс.
    Марко, народ мора да покрене свеопшти устанак против сопствених дахија. Како и ко?

    Свиђа ми се

  6. Др. Марко Јакшић је написао одличан текст и у њему изнјео не само оно што мучи њега, већ и велику већину истинских и родољубивих Срба: Зашто власти Русије подржавају издајничке режиме у србским земљама, који се на крају увијек окрену против Русије?

    Свјесно или несвјесно, Марко је такође идентификовао и наш највећи србски проблем који нам већ више деценија а и вијекова наноси огромне проблеме.

    Из текста:

    „Срби са Косова и Метохје су 2010. године прогласили Владимира Владимировича Путина за почасног грађанина Косова и Меотхије. То се десило у Зубином Потоку где је у сали од 300 места било више од 2000 људи. Многи су плакали када је ова повеља додељена руском председнику. Њега Срби са Косова и Метохије доживљавају као месију, као спасиоца.“

    У овој последњој реченици крије се узрок наших недаћа. Ми Срби упорно заборављамо да је наш једини истински пријатељ и спаситељ Господ Исус Христос. Само ОН нам може помоћи и изабавити нас пропасти и нестанка који нам слиједи. За то је потребно свеопште народно покајање, којег међу данашњим Србима нема!

    Свиђа ми се

  7. БРАТЕ МАРКО И СВАКА ТИ ЈЕ ЊЕГОШЕВА БРАЋА СМО БИЛИ И ОСТАЛИ ЛИЧНО МИСЛИМ ДА ЈЕ ПУТИН КА стаљин МИ ЧЕКАМО РУСКОГ ЦАРА КОЈИ ЋЕ ДА ПОВРАТИ ЦАРСТВО ДУШАНОВО КОЈИ ЈЕ ОД СВЕТЕ ПЛЕМЕНИТЕ КУЋЕ НЕМАЊИЋА НА ЖАЛОСТ СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ СУ ОКУПИРАНИ А ЗА САМУ РС ЈЕ БОЉЕ КАД БИ ГОСПОД ОСЛОБОДИЈО РАШУ И СВЕ НАШЕ И ВРАТИЈО СЕ У БАНОВУ ЛУКУ ДА СЕ ПОЈАЧА ОНА ПРАВА СДС И ДА НЕКАКО СЕ ВРАТИ РСК И МОСТАР И СВА МЕСТА ТЗВ федерације СРБИЈИ КОЈОЈ ВОЈВОДСТВО СВЕТОГ САВЕ ПРИПАДА И ОНДА ТРАЖИТИ РЕФЕРЕНДУМ ДА СЕ СТАРА ЕРЦЕГОВИНА И РАШКА ПРИПОЈЕ СРБИЈИ НЕК ОНДА ОНИ СА ЦЕТИЊА ИДУ талијанима БЕЗ РАШКЕ БОКЕ КОТОРСКЕ БУДВЕ ХН ГРБЉА ТИВАТА БУДВЕ БАРА ОД НОЖИЦЕ ДО ПОЛИЦЕ ПЉЕВАЉА ШАВНИКА ДУРМИТОРА БЈЕЛАСИЦЕ КОМОВА И СВИХ СРБСКИХ ГРАДОВА И СЕЛА У ОКУПИРАНОЈ СРБСКОЈ ЦРНОЈ ГОРИ ЖИВЕЛА СРБИЈА ЖИВЕЛА ВЕЛИКА СРБСКА ПОДГОРИЧКА СКУПШТИНА КОЈА ЈЕ ОДЛУЧИЛА 1 / 11/ 1918 ГДЕ ЈЕ МЕСТО ОНОЈ ЊЕГОШЕВОЈ СРБСКОЈ СПАРТИ САМО ДА СЕ ТАКО ПОСТУПИ И БИЋЕ У РЕДУ А ОНИ КОЈИ ХОЋЕ ДА УЋЕРАЈЈ ЦГ У нато СТИГЛА ИХ КЛЕТВА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА СССС

    Свиђа ми се

  8. Ипак договор великих је светиња пре свега интерес за њих а малима шта се да погубно је то што Путин подржава Ђукановића и Вучића,видећемо шта ће бити и у Републици Србској,но шта је ту је нама је једини спас повратак вери,поштовање нације и слобода,несмемо дозволити да нас ове ненародне власти предају глобалном свету где нам робовање не гине.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s