ПРАВОСЛАВЉЕ

Владика Артемије: ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2017.


15.4.2017. Eпархија рашко-призренска у егзилу

 Свој духовној и Христољубивој деци
монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
свепобедни и радосни васкрсни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

Ево дана којег створи Господ
да се 
радујемо и веселимо у њему

Како мало речи, браћо и сестре, а како дубок смисао. Дан којег створи Господ јесте управо дан Његовог славног Васкрсења, дан када је смрт побеђена, када је ад разорен, када је сатана везан гвозденим веригама, дан када је род људски ослобођен од троглаве аждаје – греха, смрти и ђавола, – која га је држала у својим канџама од праоца Адама па до Господа Христа. Зато тај дан и јесте дан радости, када нас света Црква позива да се радујемо и веселимо у њему. Да се радујемо не само тог дана, него свих дана нашег живота на земљи, како бисмо по одласку одавде наставили вечну радост у Царству Васкрслога Господа. Васкрсење Христово је догађај који даје смисао не само свим сегментима и догађајима из његовог Богочовечанског живота овде на земљи, него даје смисао свему што постоји на небу и на земљи. Васкрсење Христово је космички догађај, видљив и очигледан и за небеске силе, због чега се и Анђели јављају као сведоци васкрсења Христовог. Васкрсење Господа Христа толико је моћно посведочено да је постало и заувек остало темељ и основ хришћанства. На том темељу, на том факту, свети Апостоли зидају сву веру своју и сву проповед своју. Сва њихова чудесна дела, у ствари, ничу из тог једног Христовог дела, и своде се на то једно дело. То је зато што, по речима светог Јована Златоуста, Дела Апостолска садрже у себи управо доказ о васкрсењу, пошто је ономе који је поверовао у васкрсење било већ лако примити и све остало.

Истинитост васкрсења Христовог сведочили су и посведочили не само Његови ученици, него су то невољно чинили и сами Његови непријатељи, они који су Га судили, који су Га разапели на крсту. Јер они, чувши о васкрсењу Христовом, потплаћују стражаре да протуре лажну вест како су ученици ноћу украли тело Исусово док су они спавали. Чак и највећи непријатељ Христов, гонитељ Савле, после чудесног јављања Господа на путу за Дамаск, преобратио се у апостола Павла, који је касније сву своју еванђелску проповед заснивао на факту Христовог васкрсења. Васкрсли Господ био је потка и основа његове проповеди, како и сам пише Коринћанима: „ако Христос не уста, узалуд проповедање наше, а узалуд и вера ваша“ (1. Кор. 15,14).

Васкрсењем Господа Христа из мртвих завршен је и довршен Богочовечански подвиг искупљења и спасења рода људског. Тек је у Богочовечанском васкрсењу природа људска добила свој прави смисао и значај, јер је из ње уклоњена тама греха и ужас смрти, и она се показала у својој првобитној безгрешној красоти и бесмртној светлости. Отуда је васкрсење Христово у ствари једино оправдање и осмишљење живота људског на земљи, због чега свети Апостол и каже: „Христос предаде себе за грехе наше, и устаде за оправдање наше“ (Рим. 4, 25).

Васкрснувши из мртвих, Господ Христос се показао као Спаситељ људске природе и тиме Спаситељ свих људи свих времена, само ако Га познају и прихвате као свога Спаситеља. Он својом васкрсном силом и данас привлачи људе побожности, одушевљава их за добродетељни живот, поучава бесмртности, испуњује срца људска љубављу према небеским истинама, открива им знање о Богу Оцу, уништава идолопоклоничку безбожност и сваку јеретичку лаж и заблуду.

Како онда, браћо и сестре, да се и ми данас не радујемо великом духовном радошћу, кад данас празнујемо највећи празник, најдивније славље? Света пасхална радост обасјава наша срца, загрева наше душе, крепи нас и бодри усред гомиле земаљских брига, надахњује за живот у доброти и љубави, дарује нам предосећај нашег личног васкрсења у које верујемо и коме се надамо. Данашњи празник собом испуњава радошћу небо и земљу и преисподњу, јер је то дан новог почетка, дан који не престаје и који ће трајати до свршетка света и века, јер је то дан новога вечнога живота. Од васкрсења Христовог настаје ново небо и нова земља „где смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести“ (Откр. 21, 4)

Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости и не пита никога у који је сат изашао на дело своје. Он познаје, прима и признаје за своје и оне који су се трудили од првога часа, и оне који су у виноград Његов ступили у једанаести час и свакоме даје по мери вере и труду који је уложио. Он прима последњег као и првог, и дела прима и намеру целива. Прима свакога који му са вером приступа, и никога који дође к Њему не изгони напоље.

То нас храбри, ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми данас, децо наша духовна, иако Васкрсење Христово већ шест година дочекујемо у езгилу, протерани са нашег распетог Косова и Метохије, као и из Рашке области, изобилујући у страдањима и невољама. Ипак, дочекујемо тај радосни празник са вером и надом да ако са Господом страдамо да ћемо са Њим и васкрснути. Верујемо у Његове речи, изговорене у молитви Оцу своме небеском: „Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и ја“. Многи данас ове речи Спаситељеве поимају тако да ће са Господом бити само у Његовој слави, у вечном Царству Његовом, у будућем блаженом животу. Но то је једнострано и себично поимање. Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу и погребу, да Га пратимо на свим путевима Његовим, па разуме се, да онда тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном блаженом животу.

Исту поуку и поруку даје нам, само другим речима, и свети апостол Павле, говорећи: „да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. И заиста, ако ико испуњава те услове који воде и уводе у живот вечни и Царство Небеско, то је онда наш српски народ на Косову и Метохији и у осталим областима где је изложен невиђеном страдању, прогону и понижeњу, који је саразапет Господу Христу, и годинама пролази „кроз многе невоље“, носећи Крст Христов достојно и са поносом, знајући да „страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити“ (Рим. 8,18).

У Васкрсењу Христовом је извор наше вере и наде, као и ове пасхалне радости, коју нико не може одузети од нас. Једино, децо наша духовна, чега се треба плашити и што нас може лишити те вечне дуовне радости у Царству Христовоме, јесте грех, и само грех. Тама греха људскога је замрачила небо, а на земљи мрак је обавио целу планету. У тој тами људи помраченога ума и срца смислили су и извршили најстрашнији злочин у читавој људској историји. Бога су судили и на смрт Га осудили, на Крсту распели и у гроб положили. Грех је и нашег праоца Адама истерао из раја, грех и нас може лишити раја и Царства Небескога. А то значи да само грех нас може одвојити и раздвојити од сладчајшег Господа Христа. Христос је то знао, знао је и нашу слабост и склоност ка греху. Зато је и постао човек да људе спаси и ослободи од тираније греха. Христос је целокупним својим животом, посебно страдањем и васкрсењем, даровао људима победу над грехом, смрћу и ђаволом, и кроз то нам осигурао бесмртност и живот вечни.

Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, као што и каже једна црквена песма на данашњи велики празник: „Јуче се с Тобом сапогребох, а данас васкрсавам с Тобом“. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости.

Останимо дакле, драга децо духовна, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо на путу наших светих Отаца, у вери њиховој Православној. Чувајмо ту веру као што су они чували, сачувајмо ту веру неискварену, неизмењену, неупрљану разним јересима, и предајмо је нашој деци и омладини, да се и они њоме спасавају, останимо око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. Тај и такав крсто-васкрсни пут једини је који води и уводи у живот вечни где нас чека наш Васкрсли Господ. Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима који су дубоко урасли у душу и биће нашег крстоносног народа српског, јесте највеће богатство које можемо оставити нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам честитамо срећне и Богом благословене васкршње празнике, поздрављајући вас још једном сверадосним и победним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваши молитвеници пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски у егзилу
+ АРТЕМИЈЕ

Хорепископ старо-рашки и лознички
+ НИКОЛАЈ

Хорепископ ново-брдски и панонски
+ МАКСИМ

Хорепископ хвостански и барајевски
+ НАУМ

ERP cestitka

 

О Васкрсу 2017. године

6 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s