АКТУЕЛНО

Проф. др Светозар Радишић: Три птице над Косовом


Лист „Војска“ број 18, 24. септембар 1992.

Часопис „Мост“, Штутгарт (Немачка), број 4, 4. фебруар 1993.

Лист „Огледало недеље“ број 98, 12. децембар 2007.

Србско Косово постало је део Балкана који на картама сви различито цртају. Зашто на Западу цртају карте у којима је Косово у оквиру „Велике Албаније“? Зашто се не прихватају међународно признате границе. Будућност Космета засад предвиђају (спремају) у „Белој кући“.

Све је очевидније да је пришло време завршне операције у којој ће језуитско-вавилонски системци настојати да остваре једновековни циљ – стварање „Велике Албаније“. Њихов проблем је што им стицај околности не иде наруку. До 1999. године све је ишло по њиховом плану. 2000. године су успели да окупирају Србију, али та окупација је на њихову жалост освестила већи део планете. Сада је питање како да ставе печат на свој план, када су ослабиле Сједињене Државе, Европска унија и Немачка, а ојачале Русија и Кина. Равнотежа је успостављена, а тас је све тежи на источној страни планете.

Стога, чини се да су потези премијера Албаније Еди Раме и Косова Исе Мустафе заједно са потезима језуитско-вавилонских службеника Запада произашли из агоније, будући да су свесни све јаснијег неуспеха. Стварају „Велику Албанију“ на трусном тлу, у огњу сукоба цивилизација и на ветрометини насталој лошим и изнуђеним потезима мамониста.

Не успевају да им помогну ни марионете у администрацији Србије, које су постављене од стране окупатора. После свега, испоставиће се да су били у праву они који су алудирали на сродство премијера/председника Србије са Шћипетарима и везе министра иностраних послова Србије са породицом Рокфелер. Слагале су се коцкице да председник Србије под америчком палицом задржи војску да не реагује на коначно губљење Косова и његово дефинитивно отцепљење и да власт у Србији „слегне рамена“ када се прогласи нова/стара европска држава Албанија проширена за Косово и Метохију.

Перфидија у вези са спајањем КиМ и Албаније почела је кад и „нови светски поредак“. Подсетимо се. Да би се створила „Велика Албанија“ требало је разбити СФР Југославију. Језуитско-вавилонски План „З-4“ изједначио је и упоредио Републику Српску Крајину са Косовом и Метохијом. Тражено је да се решава њихова судбина по истом моделу тзв. модус вивенди (споразум који омогућава сарадњу упркос међусобном неслагању). НАТО је напао РСК 1995. године и окупирао КиМ 1999. године. Обе територије НАТО је ставио под своју контролу. Извршена је агресија на СРЈ, ради успостављања контроле над Косовом у Метохијом. Сједињене Државе, Велика Британија и Немачка су као језуитско-вавилонски инструменти изазвали и подржали операције тзв. ОВПБМ (Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе) коју су организовали и наоружали, баш као и ОВК током 1998. године, да би скренули пажњу са својих тимова који су у то време написали Устав Косова. Поновили су обуку Шћипетара у Рамбујеу и обуку „Отпора“, коју су спроводили пензионисани пуковници, генерали и безбедносно-правни експерти из Сједињених Држава – превасходно из ЦИА-е. Затим су преко тзв. демократа (сарадника окупатора), који су 2000. успоставили марионетску власт, успели да овласте НАТО и Еулекс да избацују Србе са КиМ, а успоставе државне структуре. Срби који су од 2000. године владали Србијом учинили су све да се планови језуита остваре на Косову и Метохији.

Списак издајника је одавно објављен и само је питање да ли ће икад Србија бити слободна и имати своју власт која ће разматрати значај, тежину, опсег и резултате издаје. Тек, „Велика Албанија“ је пред вратима и прети да се обистини пре него што почне коначни рат између Запада (као нападача) и Истока (као бранитеља). Сви потези окупатора чини се да су дрхтави и несигурни, јер је провидно да је исход следећег планетарног сукова – пораз Запада и коначни крах илузорног језуитско-вавилонског поретка грађеног дуже од 2.500 година.

Уосталом, још 1994. године САД и Немачка вребале су грешке Срба из РСК, како би се лишили проблема насталих формирањем србске аутономне покрајине у Хрватској. Помињано је Косово као „ново жариште“. Предвиђана су решења за Косово по угледу на решења у РСК под фирмом „модус вивенди“. У марту 1997. године „процурела“ је информација из америчког Конгреса (објављена у нишким „Погледима“), да постоји сценарио за разбијање СРЈ, по којем Косово и Војводина неће бити у саставу Србије и Југославије. Све више западних медија није скривало „забринутост“ због „ситуације на Косову“.

Појавиле су се и географске карте у страним ТВ програмима и штампи, у којима су провокативно нацртане границе СРЈ и Србије. Неке мапе нађене су у приватним сефовима утицајних људи западног политичког миљеа. Суштина свих информација била је, да постоји амерички став по којем Србију треба свести у границе које су постојале пре 1912. године. Бројне дипломатске активности најавиле су следећу фазу разбијања СФРЈ: разбијање СРЈ, која је, чак и по имену, била неразбијени остатак претходне Југославије.

Сценарији су постојали

Идеје о разбијању СФРЈ биле су дуго присутне у Ватикану, Великој Британији, Немачкој, САД и многим другим земљама Запада. Спомињане су у филмовима о теми „Југославија после Тита“. У Америци су дечије игре и симулације на рачунарима имале још 1977. године веома квалитетне сценарије за рат на тлу социјалистичке Југославије. На пример, њујоршка фирма за публикације симулација (SIMULATIONS PUBLICATIONS INC., NEW YORK) већ дуже од четврт века избацује на тржиште дечје игре на бази сценарија за будуће ратове (MODERN BATTLES). Слично је са видео и компјутерским играма. Занимљиво је да се сценарији игара за децу заснивају на стварним војним проценама објављеним у веома угледном часопису STRATEGY & TACTICS MAGAZINE.

Реализација сценарија

Често су сценарији за разбијање Југославије спомињани од политичара и дипломата (на пример, од Збигњева Бжежинског, Хенри Кисинџера, Ван ден Брука, Ђани де Микелиса и других). Косово је непрестано дежурни садржај изјава дипломата задужених за „политичко муљање“. Проблем је што је њиховим најавама требало веровати, јер су оне имале улогу препарирања јавности за прихватање и реализацију припремљених сценарија.

На крају 1992. године Џорџ Буш је упозорио: „Косово може да буде повод за интервенцију“. За Косметски случај стваран на „Клинтонов амерички начин“ пресудна је била 1993. година. У фебруару 1993. објављен је план Клинтонове администрације, за решавање сукоба на тлу бивше Југославије, у којем се део треће тачке односи на Косово. У документу је записано: „Спремни смо и да одлучно реагујемо против Срба у случају сукоба на Косову, који би био изазван србском акцијом“. После неуспеха у присиљавању босанских Срба да потпишу „Венс-Овенов“ план, средином маја исте године, помиње се нова иницијатива САД да пошаљу своје трупе у Македонију и на Косово (као да је то исто и као да је Косово ничија земља). У оквиру реализације плана предложено је распоређивање снага УН дуж границе Албаније и „србске провинције Косово“. Задњег мајског дана албански председник Сали Бериша апеловао је на САД и НАТО да пошаљу оружане снаге на Косово, иако се ништа посебно у то време тамо није догађало. Јуни је „обележен“ изјавом генерала Џона Б. Дејвиса (војни врх Атлантског савеза) да „није питање да ли ће, већ када ће рат доћи на Косово“.

Занимљиво је да је лорд Овен почетком јула предложио, па одустао од предлога, да се у КЕБС-у формира посебна радна група за СРЈ са подгрупом за Косово (устукнуо је после брзе реакције југословенске владе и њеног одбијања да прихвати такав предлог). Међутим, то је учињено у време притиска САД и групе Г-7 да Србија дозволи наставак рада представницима КЕБС-а за људска права на Косову и чак пристане на знатно повећање њиховог броја. У Женеви су поново активирали „Косовски досије“.

Поткомисија УН за заштиту права мањина усвојила је Резолуцију, којом се СРЈ осуђује за „дискриминационе мере и кршење људских права етничких Албанаца на Косову“. Задњу сугестију за понашање у вези југозападног дела Србије представници власти СРЈ добили су срединиом септембра преко Бењамина Андреате. Све наведене „најаве“ зачинио је шиптарски лидер Шкељзен Малићи упозоривши: „Питање је само ко ће отпочети трећи балкански рат између Србије и косовских Албанаца, у којем ће на страну шиптарских устаника стати Америка, Италија, Аустрија и Немачка“. Учесталост помињања назива Косово опомињала је и приморавала на опрез.

Уз наведене „најаве“ сукоба на Косову или око њега, не може се пренебрегнути чињеница да је најављен сценарио за стварање „Велике Мађарске“ на уштрб територија суседних земаља, што наговештава, а можда и потврђује, да је претпоставка о постојању сценарија за издвајање Косова и Војводине из Србије негде већ пројектован. Вероватно с претходним у вези, учестале су провокације и терористички напади сецесионистичких снага у току 1998. године на органе власти на подручју Косова и Метохије.

НАТО (зло)употребио косметску кризу

Сценарији о Косову и његовом издвајању из Југославије настали су много пре наведене изјаве Џорџа Буша сениора. Та бивша југословенска аутономна покрајина дуги низ година предмет је различитих војнополитичких анализа. Праћењем развоја догађаја и анализом садржаја, аналитичари који се баве прогнозирањем кризних жаришта, давали су много раније елементе за поставке задатака, планове, дејства и контролу кризне косметске ситуације.

Поједине земље у свету сматрају се позваним и одговорним да „предузимају све што је у њиховој моћи да се жаришта не прошире и не угрозе остали свет“. Водеће место међу њима заузимају Сједињене Државе. Оне имају снаге за интервенцију изван своје територије за, такозвано, гашење пожара где год се појави. Наравно, да такве снаге морају да буду увежбане за интервенцију, а да је за то кључна оспособљеност командног кадра. На командно-штабним ратним вежбама често се проигравају борбена дејства у кризној ситуацији, у разним регионима света. Да би увежбаност била што боља, планови су реални, са реалним предвиђањем односа снага у сукобу. Зато су снаге које прикупљају и обрађују податке о свему што се догађа на евентуалном жаришту, огромне. И зато су задаци на командно-штабним ратним вежбама засновани на предвиђањима најеминентнијих војних стручњака.

Због наведене актуелности Косова и Метохије, прилика је да се нешто каже о британској командно-штабној ратној вежби „Три птице“ („Three birds“), која је више година проигравана као упад Бугарске у „Велику Албанију“ са интервенцијом НАТО-а, на позив „Велике Албаније“ и Грчке. Занимљиво је да италијанске снаге тренутно лоциране у Албанији носе назив „Пеликани“ што коинцидира са главним кодираним називом на наведеним вежбама. Те вежбе организоване су с циљем проигравања НАТО−стратегије „еластичног одговора“ и доктрине „истурене одбране“ на Јужноевропском бојишту. Сценарио је разрађен на фону „Балканског проблема“. Замисао дејства страна садржи: НАТО на Балкану, „Велику Бугарску“ и „Велику Албанију“.

Замишљен је сукоб Бугарске, која тежи да опет буде велика и већ велике Албаније. На картама не постоје Југославија и Македонија, већи део Црне Горе и јужни делови Србије. На бугарски упад реагује НАТО алијанса. Домаћин инвазионих снага је и овог пута Италија. Мора се признати да је замисао веома маштовита. Реч је о правој, веома квалитетно припремљеној ратној игри. Сценарио за 21. век. Тако се низ година „играју“ „Три птице“ у командно-штабној академији сва три вида оружаних снага Велике Британије. Основна замисао је из године у годину готово иста, само се подаци ажурирају у складу са изабраним променама.

Југославије никада није било у њиховој замишљеној или зацртаној будућности. Нису је признавали нити њене границе. Више не мора много тога да се догоди да задатак буде реалан. У сваком случају замисао је занимљива, када се зна процедура у којој се долази до поставке задатка. Можда је задатак подметнут? Можда су анализе одступиле од реалности? А можда аналитичари знају нешто што Срби не могу ни да сањају?

Је ли случајност да се границе, на поменутој карти замисли дејства, готово поклапају са границама италијанске Велике Албаније од 3. маја 1941. године. Тада је Италија анектирала тај простор, а потом предала цивилну власт албанским квислинзима. Карте су сличне и оним које је такозвани „Савез Косовара“ донео у Њујорк крајем новембра 1986. године, с циљем да их подели дипломатама у Организацији Уједињених нација.

Косово и Метохија, на којем већи део албанског становништва тежи сепарацији, постало је стратегијски проблем три стране: србске, албанске и америчке. Некад је Косово било србско, сада постоји Косово какво вероватно одговара америчкој администрацији, хоће ли сутра збиља бити албанско? Зна америчка администрација да је Косово најмање два пута под присилом насељавано Албанцима. У памћењу је да су први пут насељавани за време такозване „Велике сеобе Србља“, под најездом Турака; други пут током Другог светског рата, под патронатом Италије. Знају и да су Црногорци и Срби исељавани све то време, а и после Другог светског рата (под Титом) и нарочито после 1981. године, када су на челу Федерације били конфедералисти и сепаратисти.

У свету се, иначе, пренебрегава чињеница да су Албанци на Космету дошли до тога да отимају србски простор, после насилног насељавања и освајања, намерним и планираним повећавањем наталитета. Прихвата се једино тренутна чињеница да су они de facto најбројнији на Косову и Метохији.

Америчка администрација подржава Албанце у освајању Космета мирним путем (тзв. фундаменталистичким методом). Та подршка је очевидна, будући да су се Бил Клинтон и Весли Кларк срдачно грлили и љубили са Тачијем, Чекуом, Харадинајем и Руговом. Боб Дол је предводио лоби у америчком Конгресу. Медлин Олбрајт је претила Србима да ће због Космета пити воду из њене шаке. Харадинај је после признања, да је изазвао рат на Космету, позван на председнички доручак у Белу кућу. Клинтон је уз то саопштио нову историју Космета и босанских муслимана. У америчким дечијим часописима зловоља према Србима уграђена је пред напад НАТО-а на Југославију и у генерације које тек треба да сазру. Писали су „на десетине хиљада Албанаца је избачено из својих кућа на Косову од стране србских снага. Многи ће умрети по хладним шумама уколико Срби не оду“.

Међутим, уколико косметски Албанци зараде републику, биће то први пут легализована победа фундаменталиста у Европи. Из неких необелодањених интереса, економских или политичких или и једних и других, САД, ЕУ и ОЕБС одржавају Косово као пламичак и стално га потпирују. Знају да су ту, на Косову, срце и утроба Србије и србског народа.

Страдање људи, које је по некима завршено агресијом на СРЈ, а по некима тек следи, додатно оптужује политику твораца најновијег „новог светског поретка“. Но, постоји и овде једно србско „али“. Али, шта је са истином да је цена разбијања СФРЈ и СРЈ све већа. Повећава се од Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније према Србији. Многима се чини да ће цена издвајања Косова бити неизрециво већа. Било би добро да то сви на време схвате.

 

***

Накнадна напомена аутора:

Лако је проверити да је текст изворно написан 1992. године. Мислим да су надлежни за одлучивање о србској судбини и процесима који следе могли доста да науче из њега. Посебно је важно да је објављен у најчитанијем војном листу. Дакле, садржај је био доступан и генералима.

Проф. др Светозар Радишић

Проф. др Светозар Радишић, пуковник ВС у пензији

18.4.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s